Palanački duh iz napredne boce

Nema sumnje, današnji vlastodršci u Srbiji su preobraćenici, odnosno konvertiti. Ne ispovedaju više neke bitne vrednosti koje su se među srpskim narodom smatrale neprikosnovenim. To su na prvom mestu Kosovski zavet i poštovanje vidovdanske poruke i simbolike. Ne samo da ih ne ispovedaju, već ih i otvoreno negiraju.

Tako su se na Vidovdan predsednik Vlade i njegov prvi potpredsednik na sebi svojstven način utrkivali u izjavama lojalnosti svojim novim verovanjima – ali i nipodaštavanju onih na koje su se nekad bar verbalno pozivali, kada je to bilo politički probitačnije.

“Danas je naša zemlja promenila i svoje vekovno verovanje, način ponašanja, krajnji cilj, mit koji nas je toliko dugo terao da gledamo unazad i da ne idemo napred,” izjavio je Ivica Dačić 28. juna 2013. na svečanoj sednici Vlade u Kruševcu. “Porazi koje slavimo, žrtvovanje naroda za bitke koje ne možemo da dobijemo više nisu naša opcija.”[1] Nedugo posle toga, i Aleksandar Vučić je ponudio svoju “kneževu zdravicu”: “Ovo je konačno jedan Vidovdan koji ne označava početak rata, nesreću, borbu za opstanak, na Vidovdan smo slavili herojstvo i najveće poraze, slavili smo i odvođenje naših državnika iz zemlje, ali nikada nešto čime bi generacije koje dolaze mogle da se ponose.”[2]

Sa onima koji su preverili ne vredi polemisati, pa ni ovde. Svakome ko u svom srcu nosi vidovdanske vrednosti jasno je ne samo to da su čelnici Vlade Srbije izricali besmislice, već i da su se baš na Vidovdan potrudili da falsifikuju značenje samog Kosovskog zaveta i vidovdanske spremnosti na žrtvu. Žrtvu koja nije nužno neminovna, ali za koju je čovek koji nosi neku svetinju u sebi spreman da žrtvuje i samog sebe ako je potrebno, i to ispred svih drugih. Ali, objašnjavati vrednost svetinje je uzaludan posao ako se objašnjava onima koji u svetinju ne veruju. Objašnjavanje ponosa na spremnost na pogibiju čitave jedne istinske narodne elite, koja je jedina u istoriji uspela da u bici usmrti jednog otomanskog sultana, predstavlja bacanje bisera pred svinje, jezikom Svetog pisma.

Zanimljivo je, međutim, kao i uvek, pratiti neke od pojava koje prate proces preveravanja. Privilegovani smo na neki način, jer imamo prilike da uživo gledamo i zamišljamo kako su mogli da izgledaju procesi koji su od bivših jugoslovenskih zemalja napravili svojevrsnu “leopardovu kožu” tokom raznih naleta inovernih imperija. Gledajući današnje beogradske trijumvire, nije teško zamisliti prve dane poturčenjaštva tokom mračnih otomanskih vekova, kada su se novokomponovane age i begovi utrkivali ne samo u dokazivanju privrženosti novoj veri i imperiji, već i u negiranju onoga čemu su do juče bar nominalno pripadali. Naravno, svako vreme nosi i svoje osobenosti.

Na primer, zanimljivo je gledati kako negaciju svog nekadašnjeg (impliciranog ili stvarnog) identiteta današnji preobraćenici pokušavaju da projektuju na celu naciju. To nije neočekivano. Nacija nije većinski glasala za predaju Srba sa severa Kosova i Metohije u krvave ralje Tačijevog režima u maju 2012. godine. Potrebno ju je stoga neprestano ubeđivati da je to ipak ono što je dobro za nju, tj. za onaj većinski deo nacije koji, bar zasada, ne mora da živi pod vlašću prištinskih kasapa. Još više, potrebno je od što većeg dela nacije napraviti i saučesnike. A to u sadašnjem sistemu nije toliko teško: dođeš na vlast, govoriš što više u množini i izbaciš iz kontrolisanog medijskog prostora svakog ko drukčije kaže, odnosno kleveće i laže. Pomaže, naravno, i ako je opozicija razbijena, neutralisana ili pasivna, pa ne postoje čak ni materijalni dokazi da se neki iole značajan deo naroda protivi tvojoj politici. Onda je verovatno lakše čak i sebe ubediđivati u ispravnost sopstvenih reči i politike. Bar na površini.

Uz to, lakše je izdati ili preveriti u društvu. Što je veće društvo, to je osećaj lične odgovornosti manji. Veće društvo implicira i veći stepen ispravnosti novoizabranog puta. To jest, lakše je sebe ubediti da je možda put kojim ste krenuli ispravan, ili bar ispravniji. Mada negde duboko znate da ipak nije. Ne bi, inače, izraz lica prvog potpredsednika Vlade bio tako sumoran na “slavljenički” Vidovdan 2013, posle kojeg će verovatno samo botoks moći da ispegla onaj par bora koji mu se urezao između obrva.

No, kao i kod svih interesno-vođenih preobraćenika, “žar” sa kojim se nova vera prihvata i propoveda često prelazi granice primerene revnosti. Jer, oni koji su primarno vođeni ambicijom ne revnuju istine i pravde radi. Tako je 2. jula na konferenciji za štampu, prvi potpredsednik Vlade, izrekao i sledeće vjeruju: “Treba da se oslobodimo palanačkog duha, koji kaže hoću hrast od šest vekova a ne autoput. E pa, ja hoću autoput.”[3] Ovo se, za one neupućene, tiče jednog drevnog, višestoletnog hrastovog stabla-zapisa, tj. seoske svetinje, drveta koje je osveštano i u čiju koru je urezan krst – a koje trenutno stoji na projektovanoj trasi autoputa Koridora 11. Putarima koji žele da ga uklone usprotivili su se ne samo meštani već i razna udruženja građana, kao i stranka Zelenih.[4]

Protivnici seče ili uklanjanja hrasta su, po prvom potpredsedniku Vlade, nosioci “palanačkog duha”. Može se i razumeti to neznanje prvog potpredsednika, s obzirom na to da je relativno nov preobraćenik, da još dovoljno nije upoznao zapadni svet čijim se stvarnim i umišljenim vrlinama neprestano hrabri na svom bespovratnom putu samoporicanja. Zato, treba ga podučiti: u najnaprednijim zapadnim krugovima, u onim koji su istinski “kul” – a o džet-setu da i ne govorimo, za nosioce palanačkog duha se smatraju upravo oni koji nemaju razumevanja za očuvanje životne sredine i za poštovanje starina.

Retka je holivudska zvezda koja nije učestvovala u ovoj ili onoj kampanji za spas ove ili one ugrožene biljne ili životinjske vrste. Odavno su u zapadnim zemljama doneseni propisi koji zahtevaju poštovanje životne sredine i lokalne prirodne ili kulturne baštine. “Nazadni” su upravo oni koji za to nemaju razumevanja, koji bi da asfaltiraju prirodu ili prošlost a da ne trepnu. Smatraju se primitivcima, i prema njima se obično izražava, ako ne zgražavanje, onda bar blagi prezir, bez obzira na bogatstvo koje poseduju.

Da su za namere da se zarad trase autoputa ukloni jedan drevni hrast-zapis znali ultra-kul tehno-tajkuni iz Silicijumske doline kada su nedavno ugostili sveže-briselizovanog Dačića – ko zna kako bi se proveo.[5]  Kao dobri, pragmatični kapitalisti koji se brinu za svoje zaposlene, verovatno bi mu i tada prodali onu istu opremu i grandiozno obećali mogućnost otvaranja neke radnjice u Srbiji do kraja godine, kao svoj skromni doprinos kampanji “otvaranja novih radnih mesta”, itd. Možda bi, međutim, to obećanje bilo propraćeno i nekim nezgodnim novinarskim pitanjem o dubini premijerove posvećenosti ekologiji, možda čak i prisustvom bradatih demonstranata u flanel košuljama i farmerkama. No, Guglu-velikom bratu ipak ništa ne može da promakne.

Ne tvrdimo da je hrast-zapis iz sela Savinac glavni, pa čak i delimični povod za Guglovu novu mapu Srbije, bez Kosova i Metohije i Vojvodine, koja je nedavno osvanula na internetu.[6] Ali, koristeći se surovim, nepristrasnim konstatovanjem činjenica svojstvenim nenadmašnom Zapadu, ne može se izbeći sledeći zaključak: ta mapa je prvi konkretan rezultat Dačićeve nedavne, “trijumfalne” posete SAD, na krilima briselske izdaje. Mapa Srbije po istinskim merama palanačkog duha – nikad manja, nikad inferiornija. Slika koja vredi više od onih hiljada reči o rezultatima prve godine sadašnje Vlade.

“Ko čini nepravdu, neka čini još nepravdu; i ko je pogan, neka se još pogani; i ko je pravedan, neka još čini pravdu; i ko je svet neka se još sveti.” Za ove reči iz Otkrivenja Svetog Jovana Bogoslova oni koji su svojevoljno napustili srpsku zavetnu zajednicu sigurno neće imati uši da ih čuju. To je ta granica, neuporedivo jača od one na administrativnoj liniji, koja je povučena između njih i onoga što su ostavili iza sebe. Zemaljsko carstvo koje danas ispovedaju bilo je i ostalo za malena. Za istinski duh palanke.

—————————————————————————–

[1]http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Dacic-Promenjen-mit-koji-je-Srbiju-dugo-terao-unazad-Vucic-Evropa-proglasila-Srbiju-partnerom.sr.html

[2]Isto

[3]http://www.nspm.rs/hronika/aleksandar-vucic-rekonstrukcija-vlade-bice-zavrsena-do-27-jula.html

[4]http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=8&idnovost=34497

[5]http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/313413/Dacic-Gugl-i-Epl-stizu-u-Srbiju-poboljsace-nam-imidz

[6]http://www.vaseljenska.com/vesti/gugl-otcepio-kosmet-ali-i-vojvodinu-od-srbije/

Izvor: Fond Strateške Kulture