Papa i gejevi – udar na temelje vere

Odmah nakon povlačenja pape Benedikta XVI iliti sadašnjeg monsinjora Racingera, osetio sam da to nije bilo kakav odlazak, ništa privatno ili nešto od ozbiljnijih teoloških neslaganja, već da je u pitanju sudbina zapadnog hrišćanstva. Kako Vatikan u tajnovitosti ima bogatu tradiciju, to ni sada nismo čuli nikakvo smisleno objašnjenje. Nećemo ni čuti.

Ali negdašnja vremena su prošla. I danas se tajne, dabome čuvaju, još i više nego ikad, ali porasla je informisanost, a mnogo veće znanje širi zdravu kontemplaciju. Konačno, kao i uvek u istoriji, pažljivi posmatrač dobro uočava uzroke i posledice. Ono što na kraju vidimo nesumnjivo je bar deo stvarnosti; samo delo govori o sebi.

Elem, stigao je papa Franja, kaže ne vozi kola, nema vozača i ide taksijem. Skroman je; često je obilazio sirotinju. Moguće. Kako je danas sirotinje sve više nije potrebno daleko odmaći da se naiđe na njih. Dobro, to su večite priče o potrebi da se pomogne bližnjem i da se sa njegovim nevoljama saučestvuje. Najčešće platonski.

Konačno je papa rekao i ono što mu je posebno na srcu, ono što ga izgleda najviše brine. Rekao je: ,,Ko sam ja da osuđujem gejeve“.

Pa je dodao da su oni takođe odani Bogu i vernici kao i svi drugi. Jednom rečju on kao bezgrešni papa (kanonski) daje golemu indulgenciju. Ona se ne plaća novcem već velikim obratom koji je tobože ne previše nametljiv.

Vavilonska se kula ljulja, a najautorniji promatrač kaže da to nije više od malog drmanja. On, dalje hrabro kaže da sveštenici mogu biti gej momci, ali žene ne mogu biti sveštenice – nikako! To, zaista nikako! Svi trebaju znati da je on pomalo konzervativan i da drži do tradicije. Gejevi, dakle napred – žene stoj.

Ova burleska, dabome, ima i manje vesele trenutke. Recimo; celibat. Ako gej sveštenik u župni dom dopremi dragog prijatelja to je samo uobičajena poseta. Za detalje ne znamo. Ali, ako župnik pozove u svoj dom ženu koja je nekoliko puta mlađa od kuvarice i spremačice, pa te još slovi kao prijateljica navedenog župnika koji; o užasa – nije gej; onda stvari bukte u zbrci. Greh je počinjen, a celibat je vidno urušen. Župnik je prekršilac. I ko još kaže da su heteroseksualci dominatni. Ma oni su manjina, a manjina je većina. To je divna osnova za neku pervetiranu pravdu i slom zdrave pameti:

,,… Dragi Franjo, moramo ti reći da nas u svetlu najnovijih događaja celibat više ne obavezuje. Mi na sramotu; heteroseksualci, vidno smo neravnopravni spram naših kolega bogom danih gejeva i moramo uzeti ono što nam pripada po samoj prirodi. Znamo da se moramo stideti naših heteroseksualnih nagona i do kraja nositi stijeg greha i stida , ali više ne možemo oklevati. I dalje je Rim naše srce i molimo se za oprost naših grehova“.
Tako će možda uskoro izgledati mnoga pisma grešnika. Oni drugi koji su još više okrenuti bogu, bit će srećni i umireni.

Kako će reagovati vernici? Ona njihova većina koji se usuđuju da budu heteroseksualci? Najverovatnije, u skladu sa nepogrešivošću pape, biće veoma zbunjeni. Vekovima su učeni da je homoseksualnost grijeh, delo antihrista. Manje- više su ih tolerisali, jer niti su znali ko su, a ako su i znali nisu im po vazdan bili pred očima, kao danas, kada im parada ne bi bilo dovoljno ni svakog dana.

Homoseksualnost je bila duboko u intimi. Malo je bilo slučajeva da se javno iskazuje, ali privatno nije bila vidnije progonjena. Što je društvo bivalo tolerantnije i slobodnije to je homoseksualno druženje bilo neznatno beleženo, ili čak ignorisano, ili je stav prema njoj bila čista indiferencija. To je u redu. To je jednostavno razuman stav. Nitko zbog svojih nagona ukoliko ne ugrožava druge ne može biti progonjen. Najmanje bi to bio kriterijum u profesiji ma kakva ona bila ili u pravima koji su baština svih. Konačno svačija je seksualnost ma kakva ona bila privatna stvar, dok ponavljamo to ne ugrožava prava drugih. Homoseksualci znaju da ih ne bi bilo da nema heteroseksualnih veza. Iz nečega nastaje nešto, a iz ničega ne nastaje išta. Dakle ništa.

A onda je došao dan kada su po želji Izabranih gejevi počeli da paradiraju namećući nam svoj profil, taman kao kada bi heteroseksualci paradirali sa svim arsenalom po ulicama. Kako bi na to reagovali gejevi? Svakako netrpeljivošću. Tražili bi da ih država zaštiti od nametljivih heteroseksualaca. Samom paradom gejevi nam bodu oči svojom različitošću, nameću nam svoje vrednosti i time izazivaju podozrivost i moguću mržnju.

Paradama u pratnji bataljona policije oni nam samo demostriraju nametljivost i agresivnost, umesto da razumno, sa svima u društvu rešavaju mogućne probleme. Konačno, moraju shvatiti da su njihove sklonosti njihova stvar, kao i u svih drugih. Izdvajanje i pravljenje od manjine većine opasna je stvar i ne doprinosi tome da svi imaju ista prava ali i obveze. Jednom rečju, gledajte sebe i ostavite na miru heteroseksualnu većinu.

Najzad, gejevima je palo na pamet da usvajaju malu decu. Tu se moramo malo zadržati. Uglavnom to su gejevi koji su sklopili istopolni brak tamo gde je to zakonski dopušteno. Usvajanjem male dece malo je verovatno da ta deca neće biti uvedena u gej milje. Mi naravno ne možemo znati da li će ta deca nasledno i genetski biti gej ili heterosklona.

To je teško, u principu, utvrditi do polne zrelosti. Onda, nije li čist zločin i grozno nasilje primorati nekoga ko tek raste da se uklopi u polni milje za koji uopšte nema naslednih sklonosti.

Gejevi govore o nasilju nad njima. Ali kada, bahato steknu prava koja nisu bila istorijski utemeljena u stanju su da bezobzirno tlače neko potencijalno heteroseksualno dete. Kada netko u parku priđe detetu sa mračnim polnim pobudama, odmah ga hapse kao pedofila i završava u zatvoru. Ali kada dva gej partnera iskazuju iste pobude spram nezaštićenog deteta usvojenog u braku naravno nije pedofilija i samo jeporodična stvar. Ko je tu surov i neumoljiv? Strahujem od sveta gdje će gejevi strahovladom zabranjivati heteroseksualnu ljubav.

Da li je ova opscena ujdurma slučajna? Prvo se Evropi nametne gomila islamskih fašista. Potom se cijelom kontinentu nametnu gejevi i smrt koja ih prati, pa se tu nađu i opijati i konačno imamo i gigantsku filharmoniju smrti i iščeznuća, skandaloznih razmjera. Katolički sveštenici uskoro će blagosiljati istopolne brakove, ali nikada nećete čuti da je ijedan istopolni brak sklopljen u sinagogi ili u džamiji. Carstvo bankara treba ovu ujdurmu da uništi i varvarizuje Evropu, svetskog gospodstva radi.

Konačno su načeli tvrđavu koju zovu Vatikan. Vatikan je bio i ostao velika tajna biblioteka i golemi trezor. Stoljećima je poslovao sa Izabranima i uzimao kamate na sasvim bezbožnički način. Čak i takva Crkva svjetlosnim godinama udaljena od Hrista ipak je bila jedan od stožera hrišćanstva i civilizacije Zapada. Sada se bankarima iz Londona učinilo da stara crkva može u penziju. Nije više potrebno da bilo ko poseduje i usmerava novac izuzev njih i njihove podružnice u Njujorku i u FED.

Plan Protokola sionskih mudraca je pred samim ispunjenjem, na samom cilju. Stare Vatikanske zidine mogu se rasuti u najboljem smislu kao muzejski materijal. Papina izjava, razorna je po svojim posledicama i to veoma brzo.
Bankari, proizvođači kriza u tolikoj su meri ubrzali događaje da se sada zbiva ono za što je nekada bilo potrebno da prođu stoleća.

Svi su temelji evropske civilizacije ubrzano urušavaju brzinom radnji u sapunicama. Kada se izazove pometnja u katoličkom svetu, zamalo će u duhovnom smislu Evropa biti invalidirana i otkotrljaće se u propast. Više od dve hiljade godina trajala je bitka Izabranih za svetsko gospodstvo shodno učenju o Izabranom narodu. Bitka je na samom kraju. Neće biti Hristovog Armagedona, već onog Izabranih. Evropski svet propada u glib i propast!!!
Papa Franja je jezuit, dakle zakleti vojni policajac Crkve. Ono što se naslućivalo polako postaje vidljivo i izgleda da je papa Franja zakleti jezuit, ali ne Crkve, već bankarskog borda u Londonu i njihove ispostave u Njujorku.

On sprovodi projekat haosa i pervertiranog sveta. Zlo je moćno i sveprisutno. Jedino u čemu se siromaštvo i obesno bogatstvo slažu jeste da je siromaha sve više, ali sve je više i enormnog bogatstva na FED osnovama.
Ovako udaljeni polariteti siromaštva i golemog bogatstva mogu i jesu osnova za samo jedan sistem, a on se zove vječni totalitarizam, od sada do večnosti; nešto kao hiljadugodišnji Rajh pa još mnogo puta više.

Tanušni pokušaj Benedikta XVI unapred je bio osuđen na neuspeh. Novac i poroci rastočili su Crkvu koja je dve hiljade godina odolevala iskušenjima. Ali ono što je bilo u ime Hrista, protivno samom Hristu nije mogućno spasiti. Dakle gejevi, odmah jednog od vaših posvetite kao zlikovca Konstantina ili aleksandrijskog Kirila.

Prelati sa Istoka nemojte se previše radovati. U istom ste redu. Znate li što Vas čeka? Ono što vidite, ako vidite. U Svetom Sinodu nitko neće reći ono što je izgovorio papa Franja , ali će četiri vladike, osvedočene gejeve tiho i neprimetno uzeti u zaštitu po principu da ono o čemu se ne govori i ne postoji. Džipovi sigurno neće zarđati, neće za to imati dovoljno vremena jer će doći novi. Tako je; potrebne su promjene.

Bilo bi dobro da se žestoko prevarim i da Armagedon bude Kristova bitka. Bitka nad bitkama, jer na strani ološa stoje bezmerni milioni, a kod Hrista je nešto sledbenika i svi zakoni nebeske mehanike. Treba se nadati.

Izvor: Tabloid