Početak kraja ere Kozirjeva u ruskoj ekonomiji

Priča o sankcijama još je jednom pokazala da je prilično teško imati posla sa Zapadom. Zapad je uspostavio pravila po kojima živi „civilizovano čovečanstvo“, ali još ima neprijatnu naviku da ih samostalno menja čim neko počne da ih, po tim istim pravilima, pretiče. Na primer, Evropska unija aktivno podržava separatiste u Libiji i Siriji. I to čak u uslovima kada je Zapad tamo, sa svog aspekta, uspostavio apsolutno zakonitu centralnu vlast, bez obzira na ogroman broj dokaza da ti isti separatisti grubo krše sve zakone – bilo nacionalne, bilo međunarodne – a još se bave terorom i genocidom.

Da li Rusija treba da podržava „separatiste“ u Ukrajini, koji štite svoja apsolutno zakonita prava (pravo na jezik) protiv krajnje sumnjive nacionalne vlasti (međunarodnu ćemo prećutati), koja grubo krši sva pravila ponašanja jer, na primer, protiv civilnog stanovništva upotrebljava armiju ili artiljerijom granatira naselja.

Ovde treba istaći jednu važnu karakteristiku: čim Rusija uvede kontrasankcije, optužuju je za kršenje pravila Svetske trgovinske organizacije. I odmah krenu da joj prete sudom. Takvo ponašanje je razumljivo ako se smatra da je Rusija a priori sekundarna tvorevina na svetskoj političkoj karti i da ni u principu nema prava na samostalan stav i jednaka prava kao i drugi da ga brani.

Grubo rečeno, Zapad smatra da Rusija ne samo da mora priznati Zapadu pravo na patent na „pravila igre“ (ovde mi malo šta možemo da učinimo) već i priznati da on ima monopol na interpretaciju događaja i na jednostrano menjanje te interpretacije. To je već svojevrsno podmetanje koje je, naravno, bilo moguće u situaciji dok je sama Rusija dugo vremena dobrovoljno odustajala od odbrane svojih prava. Međutim, u realnosti, nažalost, tako nešto još postoji. Treba se setiti početka 90-tih, kada je smisao „kozirjevske“ diplomatije bio u odstupanju i zahvalnosti, dok smo napuštali pozicije i sklanjali se.

Ekonomiju čak nećemo ni pominjati – samo je afera vezana za državne kratkoročne obligacije našim prekookeanskim učiteljima donela stotine milijardi dolara profita, da ne govorimo o privatizaciji, koja je u svakom konkretnom slučaju bila apsolutno nezakonita i bez koristi po rusku privredu. Po svemu sudeći, današnja situacija treba da se promeni iako pažljivija analiza pokazuje da nema posebnog osnova za pozitivno raspoloženje.

Suštinski, na čelu ruske privrede i finansija i dalje su ljudi koji su definisali i vodili politiku iz 90-tih godina. Ne tako davno, na čelu Centralne banke i Ministarstva finansija bili su Ignatjev i Kudrin – tvorci bankrota (iz 1998. godine) a sadašnji guverner Centralne banke Nabiulina bila je odgovorni sekretar vladine komisije za veze sa međunarodnim finansijskim organizacijama (odnosno, nadgledala je kako ruska vlast izvršava instrukcije MMF), glavni vladin ekonomista Šuvalov aktivno se bavio privatizacijom itd. Što je najvažnije, to odlično znaju svi strani učesnici poslovanja na teritoriji Rusije i bilo bi čudno da to ne koriste.

ILUSTRATIVAN SLUČAJ IKEE

Ovde se može, pred sam početak „rata sankcijama“, navesti izveštaj koji je pripremio Mihail Deljagin. On je pokazao da jedna čak relativno „pristojna“ zapadna kompanija našu zemlju i nas same smatra sitnim divljacima i ne prihvata naše mišljenje i zakonodavstvo. Ne želim da ponavljam delove njegovog izveštaja, samo ću istaći da se ta kompanija predstavljala (i predstavlja) kao krupni investitor, a da pritom u Rusiju praktično nije unela ni jedan cent, već se bavi masovnim izvozom kapitala iz naše zemlje. Ta kompanija iskreno prezire ruske preduzetnike (čak i one čiji je klijent) i pritom se bavi radnjama koje neodoljivo podsećaju na korupcionaški pritisak na sud. Na kraju, ona sponzoriše ultranacionalističke i rusofobske organizacije, posebno u Ukrajini.

Ne samo da ove radnje nisu neočekivane, čak nisu nailazile ni na kakav otpor. A to znači da odnos ove kompanije prema Rusiji (i drugima koji ovakvo ponašanje vide) mora da izazove otvoreni prezir. Budimo svesni: sve dok ne počnemo sami sebe da poštujemo, niko nas neće poštovati.

Kompanija Ikea se u ovom tekstu pojavila prilično slučajno, jednostavno zato što sam pre nekoliko nedelja dobio izveštaj Miše Deljagina. Što se u Rusiji, evo, našao čovek koji je u okviru civilizovanog pristupa (preko suda) pokušao da preseče drsko ponašanje Ikee.

Ali i neki drugi strani „investitori“ vode potpuno nezakonitu delatnost. Dakle, bilo bi veoma interesantno proveriti njihovu „investicionu“ delatnost i utvrditi koliko njihove aktivnosti odgovaraju interesima naše zemlje. Slično kao što je to bilo učinjeno sa Ikeom.

Želim da istaknem da je potpuno neadekvatna reakcija Zapada na naše kontrasankcije bila izazvana upravo time što mi do sada nikad ništa nismo preduzimali. Svi su se bili navikli da nam se približavaju kako hoće i da misle da će „era Kozirjeva“ u ekonomiji večno trajati.

Sa tim danas treba završiti, i to oštro. Istina, to će nam stvoriti određene probleme (imajući u vidu da se vlada i Centralna banka u ovom sukobu zalažu za Zapad). Međutim, prvi korak je već učinjen – tako treba nastaviti. I, uz ono što sam već rekao, analizirati aktivnost raznih kompanija u zemlji i podržati one snage koje pokušavaju da ih dovedu u civilizovane okvire.

Izvor: Fakti