Počinje li evropski prodor na Istok

Ambicija Brisela da obuhvati Gruziju demantuje tvrdnju Ivice Dačića da je Beograd geografski suviše daleko od evroazijskih integracionih procesa

Među brojnim rezolucijama i zaključcima nedavnog zasedanja Parlamentarne skupštine NATO pakta u Dubrovniku, našla se podrška evroatlantskim integracionim procesima Gruzije. Ova vest nije našla zasluženo mesto u srpskim medijima, ali je za samu Srbiju od velike važnosti.

Ambicija Brisela da politički i vojno obuhvati Gruziju demantuje tvrdnju Ivice Dačića da je Srbija geografski daleko od Rusije i da zbog toga na geopolitičkom horizontu može da ima jedino EU. Da podrška Gruziji nije mrtvo slovo na papiru, svedoči niz poteza koje je EU ovih dana preduzela kada je istok u pitanju. Ali, pođimo redom.

Već sam govorio o tome da su značajni evropski analitičari konstatovali da je odluka Srbije da bespogovorno prihvati evroatlantske uslove za Kosovo i Metohiju, uz rešenost Beograda da stupi u EU po svaku cenu, bila od presudne važnosti za poljuljano samopuzdanje EU. Misli se u prvom redu na mogućnost da krizama ophrvana EU obuhvati Moldaviju i Ukrajinu, sutra možda i Belorusiju, ali i vanevropske zemlje kao što je Gruzija i Azerbejdžan.

I zaista, EU nije gubila vreme. Ketrin Ešton i Štefan File 26. septembra u Njujorku su razgovarali sa predstavnicima šest zemalja iz programa EU poznatog kao Istočno partnerstvo. Tema razgovora bila je mogućnost potpisivanja ugovora o asocijaciji sa Ukrajinom i inicijalnog ugovora o asocijaciji sa Gruzijom i Moldavijom na predstojećem samitu Istočnog partnerstva u Viljnusu, koji je postao vrlo agresivan promoter evropskog širenja na istok.

Podsećanja radi, valja napomenuti da je Istočno partnerstvo startegija EU usvojena 2009. godine, sa ciljem da pomenute države i Jermenija, kroz različite vidove saradnje, kao što su slobodna trgovina ili carinska unija, budu privučene Briselu. U međuvremenu, Jermenija je saopštila drugačiju odluku, što je potpuno u skladu sa njenom geopolitičkom pozicijom i nije nikakvo iznenađenje, ali su apetiti EU oživljeni ove jeseni, nakon pune četiri godine uzdržanosti na terenu.

Pet dana nakon pomenutih razgovora u Njujorku, Ketrin Ešton osudila je aktivnosti ruskih snaga bezbednosti u Abhaziji i Južnoj Osetiji, zbog podizanja prepreka i ograda duž graničnih linija. Razme se, Eštonova je podvukla da se, što se EU tiče, radi o „administrativnim graničnim linijama“ i da je cela stvar u suprotnosti sa teritorijalnim integritetom Gruzije, pred koju se poboljšanje odnosa sa susedima ne stavlja kao uslov, što bi za Srbiju takođe trebalo da bude upozoravajuća činjenica.

Evropska unija preduzela je i druge značajne korake na istoku. Evropska komisija donela je pre samo koji dan odluku o potpunom otvaranju tržišta EU za uvoz vina iz Moldavije. Bila je to reakcija na odluku Moskve da zabrani uvoz moldavskih vina, zbog namere te bivše sovjetske republike da sa EU potpiše ugovor o pridruživanju. Ovde ne treba podsećati na značaj proizvodnje vina za moldavsku ekonomiju.

Osim toga, EU juče je odlučila i da petog novembra otvori novo poglavlje u pregovorima sa Turskom i tako nastavi prekinute pregovore. Formalna odluka o ovom potezu doneta je još u junu, ali je njena primena bila odložena na zahtev Nemačke, zbog sile primenjene protiv demonstranata u Turskoj. Turska je do sada otvorila 13 od 33 pregovaračka poglavlja, a okončala je samo poglavlje posvećeno nauci i istraživanjima, ali se vraća na scenu evropskih integracija.

Najnoviji potezi Brisela na istoku, kojima treba dodati i brutalnu propagandnu ofanzivu protiv Južnog toka, koja se vremenski savršeno poklapa sa potezima EU na terenu, pokazuju da je unija u izvesnoj meri povratila samopouzdanje, kao i da smatra da je, uprkos nemirima, ekonomskoj krizi i međusobnim nesuglasicama članica, još uvek primamljiva za okolne zemlje.

Pitanje je kakve će pouke iz ovih poteza izvući Srbija. Evropska unija nezadrživo ide ka usložnjavanju svoje strukture, o čemu je za Tanjug govorio Danijel Gegan, vodeći evropski lobista. Gegan je rekao da se EU neprekidno širi, ali da pritom slabi iznutra. U uniji je veliki broj „šefova“, kaže on, a vlast je oslabljena i dalje se rasplinjava, uz sve slabiju monetu koja produbljuje fiskalnu neravnotežu unije.

Zbog toga će po Geganu, o čemu sam ranije takođe govorio, EU biti rekonstruisana. U federalnom centru nalazile bi se stare članice sa Nemačkom na čelu. Drugi krug činile bi skandinavske države i Velika Britanija, uz deo istočnoevropskih zemalja. Treći blok činile bi mediteranske i vanevropske zemlje, poput Gruzije, Turske i Azerbejdžana.

To znači da Srbija ipak neće stići na odredište prema kom je puna zanosa krenula 2000. godine, bez obzira na Dačićevu geografiju i za sada vrlo spornu brzinu njenih integracija, sve i da prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Evropski prodor na istok u funkciji je uspostavljanja nove evropske konfiguracije, koja u Briselu ima geopolitičke, energetske, bezbednosne i ekonomske razloge.

Evropska unija se ubrzano menja, baš kao što se menjaju i prilike oko nje. Jedna od tih promena neminovno će se dogoditi na predstojećim izborima u samoj Gruziji, gde je lučnoša evroatlantskih integracija i veliki geostrateški gubitnik, Mihail Sakašvili, već nazvan političkim pokojnikom, kog očekuje sudsko gonjenje.

Beograd se ipak ne osvrće na sve te promene. On autistično gura glavu u ponor ubeđenja da je EU ona stara i da nema alternativu, ignorišući sramnu činjenicu da je za samu EU znatno manje važan i poželjan od Tbilisija, koji uopšte nije u Evropi i ima pritom dva Kosova.

Izvor: Glas Rusije