Politička scena Srbije kao „šahovska tabla“

Deobe i seobe na političkoj sceni Srbije

Politička scena Srbije je u znaku „deoba“ i „seoba“ poslanika, odbornika, stranačkih funkcionera i članstva. Pad uticaja stranka pre svega DS dolazi od unutrašnje političke korozije, vlastoljubivosti i prevelikog uticaja liderstva na funkcionisanje stranaka. Odlazak s vlasti Borisa Tadića uveo je DS u „tektonske“ poremećaje koji svakim danom stranku čine slabijom, i od 24 odsto uticaja pre godinu dana, danas je DS ispod 10 odsto sa tendencijom pada. Slična sudbina DS je kao SPS-a posle oktobra 2000.godine i stanja koje trajalo više od četiri godine dok SPS nije postao „senka“ vlade dr Koštunice  2004 godine. Boris Tadić je svoju politiku gradio na moći „piramide“ a ne „mreže“, i tako je padom Tadića s vlasti, kao „faraona“ DS, došlo do urušavalja stranke po dubini i stvaranja frakcija DS kroz drugi poslanički klub oko Dušana Petrovića, po dogovoru s vlastima. Ovaj klub je nukleus nove političke stranke koja čeka na povratak iz UN Vuka Jeremića kako bi se legitimisala nova politika i stranka.

Đilas kao „stečajni upravnik“ DS

Sadašnja DS pod vlašću Dragana Đilasa je na ivici opstanka i novih seoba rukovdstva kod Dušana Petrovića. Evidentno je da Dragan Đilas ima malu snagu da vodi partiju koja je vladala Srbijom, jer je njegova politička matrica lokalnog karaktera i nema celovitu globalnu orjentaciju. Istovremeno lidera DS kao vođu leve opcije članice Socijalitičke internaciolane muči tajkunska i profiterska logika kojoj nedostaje zrela politička pragmatika u vođenju stranke, niti prava strategija. DS je u urušavanju jer je već prošlo godinu dana od izbora i liderske pozicije Đilasa na čelu DS. Đilas je lično i politički arogantan i vodi tehnokratski stranku kao vlasnik biznisa, a ne kao politički vođa sa jasnim programom i idejama.

Đilas vodi DS kao preduzeće u „stečaju“ i po svim elementima ponaša se kao „stečajni upravnik“. Takođe on se sve više vezuje za LDP Čedomira Jovanovića koji treba da mu pozajmi „ideologiju“, i ideje a sam Đilas nudi nešto novca koji se sve više topi u velikim rashodima stranke i pritisku javnosti. Dušan Petrović preuzima vredniji deo DS u svoje „jato“ a tu je a Dragan Šutanovac koji očekuje povratak Borisa Tadića. Do jeseni mogu se očekivati procesi koji će voditi do vanrednog stanja u DS i potrebe smene Dragan Đilasa kao lidera DS i vraćanja u Tadićevo „vlasništvo“.

Pošto je Đilas u poliitčkom padu i u DS, realno je da u narednih nekoliko meseci dođe i do prevremenih izbora u Beogradu. Dušan Petrović će pokušati da „usisa“ veći deo DS, i da se dogovori sa Bojanom Pajtićem oko zajedničkog nastupa. Druga opcija je da Đilas zatraži pomoć od Pajtića u stabilizaciji DS, a treća opcija je da pozove u „pomoć“ Borisa Tadića da spase ostatak stranke. Pajtić je pod velikim hipotekama za višegodišnje vršenje vlasti u Vojvodini od 2004. godine i vezama sa korupcijom,tajkunima i raznim interesnim grupacijama.

Dinkićev URS se uskoro „raspada“

Naredni meseci biće veoma teški i za URS Mlađena Dinkića, koji će svojom regionalnom politikom izubiti bitne gradove. Realno Dinkić pred SNS i SPS gubi Zaječar na lokalnim izborima, a već je izdvajanjem Veroljuba Stevanovića u poslanički klub Dušana Petrovića oslabio svoj uticaj u Kragujevcu. Dinkićeva URS politika u Srbiji doživljava propast zbog Dinkićevih zakona kojima se umanjuje budžet za lokalne samuprave. Dinkić će se vratiti na svoju početnu poziciju G 17 plus uz potrebu da svoju političku energiju udružuje u timu sa Čedomirom Jovanovićem. Dinkić će u narednih par meseci biti pred opasnostima da bude zamenjen u vladi Srbije, a umesto poslanika URS-a podršku vladi daće poslanička grupa Dušana Petrovića.

SNS kao liderska partija i politički pokret

SNS deluje kao liderska partija pod palicom Aleksandra Vučića, i „senkom“ moći šefa države Srbije Tomislava Nikolića. Liderski uticaj Vučića je sličan kao kod Miloševića i Tadića i delimično dr Vojislava Koštunce. Radi se o visokoj centralizaciji vlasti i moći koja se u Srbiji kasnije pokaže veoma štetna i po demokratske tokove i stranački život. Istovrmeneo u SNS je jak autoritet Tomislava Nikolića kao „oca“ SNS koji je ostavio SNS na čuvanje i rast svom političkom „sinu“ Aleksandru Vućiću, ali i svom pravom sinu Radoslavu da vodi organizacikju kao generalin sekretar stranke i kontroliše Vučića.

Politička istorija uči da se politički sinovi odriču svjih „očeva“ i da postoji sindrom „oceubistva“ na politički način. Sa druge strane SNS deluje i kao partija pokreta jer „usisava“ različite opcije i pojedince u sebe, u trenutku najveće vlasti i moći. SNS nedostaje prava jasna doktrina iskustvo uči da ni jedna partija nemože dugo da traje po autoritetu vođe. Nije ni čudo što su i Tomislav Nikolić i Aleksandra Vučić napustili SRS i dr Šešešlja upravo zbog autorirtarnosti i političke samovolje svog lidera.

SNS svoju moć jačaće kroz prevremene izbore u Beogradu, a na proleće 2014. godine u Vojvodini i verovatno na prevremenim parlamentarnim izborima u Srbiji. Opasnost za SNS su „mangupi u svojim redovima“. To se videlo u praksi SPS-a ili DS. Ukoliko na slobodu iz Haškog tribunala iziđe do jeseni ove godine dr Vojislav Šešelj, moguće je da za tri do pet odsto do proleća 2014. godine umanji snagu SNS ,i to pre svega na stavovima i raznim „pikanterijama“ koji će se razvlačiti po tabloidima oko Vučića i Nikolića. SRS će biti bliže DSS dr Vojsilava Koštunice, i moguće je da povratkom dr Šešelja iz Haga dođe do određene saradnje SRS i DSS, Dveri i drugih nacionalnih organizacija i pojedinaca.

SPS kao politička „kompanija“

SPS deluje već pet godina kao vlast i kao „politička kompanija“, koja je uspela da „uravnoteži“ svoju političku moć, i usmeri je na tehnologiju vladavine sa svojim koalicionim partnerima pre svega PUPS i JS. SPS mora ipak da se „tehnički“ oslobodi jednog broja ministara i visokih funkcinera koji pokazuju elemente bahatosti i samoljublja, medijske tabloidizacije koja bode oči javnosti. Lider SPS-a Ivica Dačić je sebe utemeljio kao stabilnog lidera, koji će morati da se oslobodi i jednog broja svojih saradnika u „kabinetu“ koji mogu da kompromituju i njega i stranku. Dačić je za sada redak političar koji je suvereni „vladar“ stranke, ali sa „mekim“ uticajem na svoje saradnike. SPS je u opasnosti da ozbiljnije oboli od „vlasti,“ na način DS ili  same sebe u periodu 1990-2000.godina.

Interes SPS je da preuzme jedan deo biračkog tela DS kao i članstva. Isto je to plan i SNS ali LDP. Po svim procenama SPS i SNS biće pragmatski partneri u vlasti jer Srbiji u vlasti je potrebna jedna stranka umereno desnog centra i jedna stranka levog centra. Vladavina samo jedne partije u Srbiji je put u svaki oblik zastranjivanja. Ozbiljne partije sa mudrim liderstvom uvek će se opredeliti na „meke“ koalicione vlade nego na apsolutnu vlast koja „apsolutno kvari“ i dovodi do velikih lomova i pada s vlasti.

Izvor: Vidovdan