Politički skandal – Dinkić protiv tabloida

Ministar finansija Mlađan Dinkić pokrenuo je kampanju „razotkrivanja“ tabloida koji pišu o njemu kao odgovornoj ličnosti iz državnog vrha Srbije, koja već trinaest godina ima informacije oko iznošenja milijardi i milijardi evra iz Srbije u vreme Slobodana Miloševića. Tabloidni mediji povezuju Dinkića sa informacijama koje je u javnosti izneo Domagoj Margetić o tajnim poslovima Tuđmana i Miloševića i transferu velikog kapitala u razne „poreske rajeve“. Dinkić sada posle deset godina otvara pitanje odgovornosti tabloida za ovakve napise, iako nikada nije kao guverner Narodne banke Jugoslavije i ministar finansija Srbije dao odgovor o postojanju novca iznešenog iz Srbije, kao ni to gde se nalazi taj novac. Po ministru Dinkiću, određeni policijski krugovi poturaju novinarima tabloida dezinformacije kako bi diskreditovali ljude iz javnog života i privrede. Postavlja se suštinsko pitanje na koje ministar Dinkić treba da odgovori, a to je, koje su to dezinformacije i poluistine o kojima pišu tabloidi?

Kao „siva eminencija“ finansijskog i bankarskog sistema, ministar Dinkić već 13 godina u Srbiji najviše zna o tokovima novca preko svojih vernih saradnika, poput misterioznog Radovića, koji je bio među prvima kada je trebalo proganjati Bogoljuba Karića. Dinkić je bio jedan od „izvođača“ operacije „Mobtel“ i „rušenja“ poslovnog sistema porodice Karić. Zato domaća javnost ima pravo da zna sve o Dinkićevim poverljivim informacijama dobijenim od pokojne Borke Vučić. Ukoliko ima informacije o lokaciji i računima iznetog novca iz Srbije, onda je njegovo ćutanje opasno po državne interese. Jer, političari ne moraju da budu bogati, ali mogu da imaju podatke o tajnim računima, koji kasnije postaju deo njihovog sistema ucena i moći.

Budući da se Srbija nalazi u veoma teškoj ekonomskoj situaciji, svaka spoznaja o postojanju novca izvan Srbije bi mogla da bude od velike koristi. Ministar Dinkić kaže: „Dokle god u policiji budu postojali ljudi koji se kukavički i tajno kriju iza tabloida i bore za sopstveni interes, a ne protiv korupcije i kriminala, Srbija neće biti jaka država“. Istovremeno ministar Dinkić optužuje policijsko rukovodstvo: „Vrh policije treba da bude udarna pesnica u toj borbi (protiv kriminala i korupcije), a ne spletkaroška nevladina organizacija. Na žalost, danas očito ima pojedinaca u policiji kojima zbog ličnih interesa daleko više odgovara drugi model organizacije delovanja“.

Ovde je ministar Dinkić „bacio rukavicu“ na vrh policije koji je pod kontrolom direktora Veljovića i bliskih saradnika premijera Ivice Dačića. Na taj način, ministar Dinkić počinje da se obračunava i sa svojim koalicionim partnerima. Dinkić ide dalje i kaže: „Ćutanje tužilaštva je nedopustivo, jer se time ruši ugled i ove institucije. Tužilaštvo bi moralo bez odlaganja da ispita nosioca javne funkcije, bio on ministar ili premijer, ako se o njemu u medijima pojave optužbe vezane za kriminal, a pogotovo ako se pominju milijarde evra navodno ukradenih para“.

Dinkiću stoje na raspolaganju dve mogućnosti. Prva je da dokaže ili demantuje pisanje tabloida o postojanju informacija iz vremena ministrovanja Vladana Batića. Druga opcija je da izađe iz vlade i pokrene privatnu tužbu protiv „pisaca iz senke“. Međutim, ništa od navedenog ministar Dinkić neće uraditi. On ima potrebu da iskoristi poziciju vlasti da bi krenuo u obračun sa medijima i vrhom policije, vešto praveći političku podlogu za svoje istupanje ili izbacivanje iz vlade. Uostalom, Mlađan Dinkić je već ovenčan oreolom najvećeg političkog profitera od rušenja vlada.

Ako bi bili spremni da priznamo i navedemo spisak odgovornih za posrtanje nacionalne ekonomije i finansija mr Mlađen Dinkić je na „zavidnom“ prvom mestu. Za to ga kandiduje dužina političkog staža u vrhu vlasti posle 2000. godine ali i stalne promene taktike koje su dovele da jedne mere uvede, a kasnije ih poništi i sve to definiše kao vrhunac ekonomske mudrosti. Pored Dinkića odgovorni za „gordo“ posrtanje srpskog novčanika i privrede su dr Miroljub Labus igrač za strane kompanije i agencije u Srbiji i odgovoran za delove ekonomske „suksecije“ i otpis dugova na štetu Srbije. Bez ostatka je tu i Božidar Đelić ministar u dve vlade lobista francuskih banaka koi je napustio Srbiju sa ciljem da se u SAD bavi konsultantskim poslom. Đelić je bio ekonomski „vunderkind“ DS a pokazalo se da je jedan od „vukova“ koji su pogrešnim potezima doveli do siromašenja ekonomije i nauke u Srbiji, ali i njegovog ličnog bogaćenja.

Uz Dinkića i Đelića odgovoran za stanje u ekonomiji i finansijama Srbije je bivši ministar finansija i kasnije premijer Mirko Cvetković koji je i dalje van temeljne „analize“ institucija koje treba da pokažu njegov „stvaralački“ rad i vez sa najvećim aferama u Srbiji danas. Odgovornosti ne mogu da izbegnu niti ministri poput Milana Bubala, kadra DSS, odgovornog za izvesne štetne privatizacije u Srbiji. Čitava paleta ministara u Srbiji koja se bavila finansijama i privredom bila je uvezana u neoliberalni koncept jeftinih privatizacija radeći na široj pauperizaciji Srbije. Svi dosadašnji guverneri NBJ i NBS počev od Dinkića. preko Kori Udovički, Jelašića i Šoškića bili su na svoj način „izvršioci“ strategije MMF i pogrešno tumačenih upustava EU.  Sve je to dovelo Srbiju do stanja čiji će opovak finansija i ekonomije tražiti decenije.

Tačnije za jednu deceniju pogrešne ekonomske politike u Srbiji biće potrebno narednih tri decenije. Neko je u međuvremenu dobro zaradio. Znamo da su bar javno od svoje politike u Srbiji profitirali Đelić i Jelašić, koji su i strani državljani, pa su došli u Srbiju na „privremeni rad“. Sve ove mere siromašenja Srbije i bogaćenja oligarhije nisu ni malo slučajne. One su deo modela globalne vladine gde se na čelna mesta biraju oni koji su spremni da budu dobri izvršioci pogubne politike MMF koja tera države i narode u kolonijalni i robovski status narednih decenija.Dinkić je „vrh“ piramide takve politike u Srbiji.

Izvor: Vidovdan