Пораз пете колоне без обзира на исход избора

Избори у Републици Српској још увек су у току, гласови нису пребројани и распоред политичких снага који ће уследити још увек није познат. Међутим, без обзира на формалан исход већ сада један закључак се са сигурношћу може извести. Пројекат под синтагмом „обојене револуције“ у Републици Српској бесповратно је пропао и на ту чињеницу не би утицала ни  изборна победа опозиционог блока са којим се спонзорисана операција „промене режима“ у Бања Луци нераздвојно идентификује. Ево зашто.

Теоретска могућност да стицањем већине гласова опозициони блок однесе победу постојала је од почетка, као на сваким фер и мирним изборима. Нагомилани економски и друштвени проблеми у Републици Српској, као што је уобичајено у таквим ситуацијама, опозицији су у старту пружали знатне предности. Да је циљ опозиције био само да победи, било би довољно да се у оквирима система политички организује и да формулише и представи јавности разуман програм мера за решавање постојећих проблема. Да је тако поступила, опозиција би са високим степеном самопоуздања могла очекивати добар изборни резултат.

Међутим, то се није догодило. Под утицајем страних спонзора, опозициони блок није пошао тим природним и, са становишта стабилног развоја Републике Српске, једино одговорним путем. Уместо тога, уз обилну финансијску и логистичку помоћ са стране, определио се за примену технологије ванинституционалног захвата власти, познатију под називом „обојена револуција.“ То се показало као изузетно лоша процена и крупна политичка грешка.

Страни фактор који је склепао опозициони блок није очекивао (а локални пиони још мање) да ће се једно мало, али активно и речито језгро грађана на неколико месеци пред изборе самоорганизовати на нестраначкој основи да широку јавност упозоре на процес „обојене револуције“ који се у Републици Српској интензивно припрема. Упркос неједнакости у ресурсима и потпуној отсутности подршке са било које стране, грађани забринути за будућност Републике Српске успели су да своју поруку пренесу најширим слојевима друштва. Припреме за извођење насилног, ванинституционалног преврата стављене су под критичку лупу јавности пре него што су практично кренуле. Сценарио и пароле превратника били су у корак праћени и најављивани пре него што су они повукли већину својих потеза. Од тренутка када је проваљена, конспиративна игра, по дефиницији, постаје неуспешна.

Важно је подвући да ово није стандардно политичко натeцање и да легално преузимање власти, након редовно спроведених избора, не задовољава праве циљеве опозиционих марионета и њихових иностраних покровитеља. Когод победио, предвидљиво је да би резултат био тесан и самим тим, уколико у инсценираном хаосу упоредо не би дошло и до рушења институција, губитничка страна би и даље остала присутна као значајан политички фактор. То је управо разлог за наоко парадоксалан покушај извођења „обојене револуције“ под условима када су постојале све претпоставке за изборну победу постигнуту на редован и ненасилан начин. Таква ненасилна победа није била ни мало привлачна управо зато што би оставила на месту све механизме помоћу којих би се однос снага на следећим изборима опет могао легално променити.

Што је најважније, као значајан фактор на политичкој сцени остале би све организоване снаге, које су донедавно биле на власти, које би ту промену могле да изведу. Зато је једини начин освајања власти који превратницима одговара – насилан, користећи технологију „обојене револуције.“ Тиме се институционални оквир разара а противничким снагама се практично онемогућава даљње супротстављање наметнутом новом режиму.

На том кључном оперативном плану пројекат превратника је доживео потпуни крах чије последице ни хипотетичка изборна победа не би могла да ублажи.

Нема сумње да је победити увек боље него изгубити и да ни страни фактор ни локални експоненти не би одбили да преузму власт, чак ни када би је легално освојили. Међутим, са њиховог становишта ово је најмање пожељна варијанта. Без могућности репресије политичких противника, што је саставни део револуционарног преврата, нова власт би од првог дана била несигурна. У врло кратком року постало би очевидно да су обећане „промене“ биле безочна предизборна превара и да је права агенда, за чије су спровођење ангажовани, нешто сасвим различито. Зато је крајње опасно дозволити опстанак организованим снагама које би бес преварених маса могле да артикулишу и оставити нетакнуте уставне механизме помоћу којих би, на следећој рунди гласања, преваранти могли бити легално отерани са власти.

Неизвесно је са колико успеха и којом динамиком би се могао спроводити задатак самоликвидације Републике Српске под таквим условима. Нови режим би био хронично нестабилан и својим страним покровитељима практично неупотребљив.

Изборна победа државотворне коалиције у Републици Српској је једина опција која обезбеђује опстанак Републике. Њен изборни пораз би био непожељан, али ни приближно толико фаталан као што би то био, да се догодио, успех планиране „обојене револуције.“ Будношћу и залагањем неколицине појединаца – то је осујећено.

Извор: Фонд Стратешке Културе

Коментари

2 Коментара на Пораз пете колоне без обзира на исход избора