Posle porobljavanja Kosova na redu je Republika Srpska

Bosna i Hercegovina, zajedno sa „Kosovom“ (šta god ono u političkom i pravnom smislu pokušavalo da bude) predstavlja neuređeni, radikalno islamistički i kriminalizovani prostor, koji izvozi nestabilnost, sukobe i terorizam a za sve to ima podršku zapadnih i islamističkih država – ima otvorenu podršku u Evropi i van nje.

U izveštaju zapadne diplomatije i bezbednosnih agencija Nemačke, Francuske, Austrije… objavljenom u formi interaktivne mape na stranici Radio Slobodna Evropa (mapa – link: www.rferl.org/a/foreign-fighters-syria-iraq-is-isis-isil-infographic/26584940.html), Bosna i Hercegovina je uvrštena među muslimanske zemlje koje učestvuju na ratištu u Siriji i Iraku, sa 92 džihad ratnika na milion stanovnika, a Kosovo sa 83 džihadista na milion stanovnika. Procena je da su zajedno dali oko 500 boraca za Islamsku državu i Nusra Front.

Bosanskohercegovački mudžahedini i vehabije su kao misionari izgradili islamistički front na Kosovu. Međutim te veze nisu samo u sferi saradnje islamističkog elementa nego i u sferi državne, obaveštajne, institucionalne i personalne saradnje.

Bakir Izetbegović i Hašim Tači imaju zajedničkog političkog oca i pokrovitelja: Redžepa Taipa Erdogana i tursku obaveštajnu zajednicu, koja usklađuje njihovo delovanje i nastup prema srpskom etničkom prostoru i narodu. Taj nastup je neprijateljski prema Srbiji i Republici Srpskoj kao i prema srpskim interesima u Makedoniji i Crnoj Gori.

Za to vreme, islamističko Ministarstvo bezbednosti koje vodi Dragan Mektić, Državna agencija za istrage i zaštitu – SIPA (kao prava hobotnica), u saradnji sa Obaveštajno bezbednosnom agencijom OBA/OSA, preko kriminalizovanog rukovodstva koje predstavljaju Osman „Osmica“ Mehmedagić i Perica Stanić, nadzire, špijunira i prisluškuje sve javne i političke ličnosti koje nastupaju prema srpskim nacionalnim interesima prijateljski. Ta trojica bezbednosnih zlotvora štite teroriste i zabranjuju upiranje prstom u njih; oni kriminalizuju javne ličnosti, najodgovornije i najvažnije funkcionere Republike Srpske, montiraju im optužnice i šire propagandne laži koje, po pravilu, prenose bivši komandiri Odreda El Mudžahedin Ezher Beganović i Abdulsamed Bušatlić u svom islamističkom časopisu SAFF, uz podršku Slobodne Bosne i SDA-ovsko-turskog „Faktora“ te portala NAP – Novinske agencije Patria, u vlasništvu Alijinog direktora policije Bakira Alispahića, prisiljenog da podnese ostavku u februaru 1996. nakon otkrivanja terorističkog kampa „Pogorelica“ koji je lično sa tajnom policijom AID organizovao.

To su portali na kojima navedeni nosioci bezbednosnih ovlašćenja jesu rado viđeni gosti, pohvaljivani i uvažavani. Po potrebi i branjeni. Kada funkcionera iz Republike Srpske u Sarajevu konstantno i agresivno hvali islamistički časopis „SAFF“, treba li on da se zamisli o sebi i o onome što radi i treba li mu neko skrenuti pažnju na to?!

U načelu, ovi ljudi su deo subverzivne i kriminogene mreže koja prisluškuje vladine zvaničnike i najvažnije ličnosti u Srbiji ali i kroz Operativno-obaveštajni prodor „UŠĆE“ izvodi složene operacije tajnih pretresa pojedinih lokacija na koje često ili povremeno dolaze odgovorne političke ličnosti u Srbiji te ih tajno prate, snimaju i analiziraju njihovo kretanje, i na teritoriji Srbije i van nje.

Ti podaci se razmenjuju sa Tajnom službom Hašima Tačija na Kosovu i sa Središnjom obaveštajnom agencijom – SOA, Republike Hrvatske.

Ovakvu BiH i Kosovo vezuje Erdogan i neoosmanski projekat „Zelene transverzale“ – vezuje ih isti politički cilj i neprijateljstvo prema Srbima – vezuju isti zapadni mentori i NATO, koji Srbiju i Republiku Srpsku žele uništiti – vezuje ih verski cilj da, na kraju političkog puta, već izgrađeno islamsko društvo na BiH i Kosovu i izabrana islamska vlast obznane postojanje islamskih država po ugledu na (šiitsku) Islamsku Republiku Iran ili (sunitsku) Erdoganovu Tursku – autoritarne države koje potvrđuju specifični dualizam teokratske države republikanskog uređenja: ISLAM i REPUBLIKA!

U Bosni i Hercegovini deluje organizovana, brojna i fanatična mreža nasilnih ekstremista i terorista. Ova mreža je organizovana kroz razne oblike prividno humanitarnih, obrazovnih i verskih organizacija. Ta mreža formirala je svoja antiustavna naselja, klasične terorističke kampove u kojima obavlja razne specijalističke obuke, sprovodi program verske radikalizacije, i organizuje slanje bošnjačkih mladića i celih porodica na najgora ratišta u istoriji ratovanja. Na ratišta na kojima ne postoje Ženevske i druge konvencije, na ratišta na kojima se drogirana deca koriste kao bombaši samoubice, na kojima se brutalno i pred kamerama vrše ritualna odrubljivanja glava civilima i vojnicima i od terorizma pravi klasična estrada koja putem zapadnih medija dopire do svake zemlje, naroda, svake porodice i svakog čoveka. Sve ovo što se dešava u Bosni i Hercegovini kao najvećoj bazi i jedinstvenom terorističkom kampu Al Kaide u Evropi, kao duboka anticivilizacijska pojava, je prevashodno bezbednosni problem na koji država ne reaguje nijednom – baš nijednom adekvatnom bezbednosnom mjerom. To se više ne može sakriti ali i ne želi.

Ipak – to su poznate činjenice – Bakir Izetbegović i Hašim Tači, baš kao i Osmica, Džaferović, Haradinaj i slični… su i u Srbiji i Republici Srpskoj, „pročitane knjige“, radikalni monstrumi čije je neprijateljstvo, antisrpska orijentacija i mržnja, vidljiva, očigledna i prepoznata. Jasno je da postojanje poznatog neprijatelja i saznanje o njemu, značaj tog neprijatelja i njegove mogućnosti predstavljaju manji problem od poltronskog odnosa i izdajničke politike te odsustva jasne nacionalne politike u pojedinim strankama u RS (pre svega SDS koji predvodi jedan Govedarica).

Stvarni problem srpskog naroda Republike Srpske i Srbije je postojanje nacionalnih izdajnika na najvišem političkom nivou i zavera ćutanja od strane njihovih partijskih kolega, prozapadnih medija, nevladinih organizacija i neobaveštenih građana o prirodi aktivnosti koje su vidljive.

Ali, o Srbiji – u Srbiji.

Najveći problem Republike Srpske i srpskog naroda predstavljaju takvi domaći izdajnici i istureni pojedinci kao Dragan Mektić, Ministar bezbednosti, i Mirko Šarović, Ministar spoljne trgovine, u Savetu ministara BiH, kao i direktor Sipe, Perica Stanić, koji svojim akcijama, kroz političke i bezbednosne strukture, institucionalne i medijske komunikacije na međunarodnom nivou, agresivno odvlače pažnju od ovog dubokog istorijskog sukoba čiji rezultat može biti poguban za Srbiju i Republiku Srpsku.

Dragan Mektić, nekompetentni i neartikulisani ministar bezbednosti, interno obrazovan u Obrazovnom Centru MUP-a Hrvatske zadnjih dana novembra 1989. godine, je osoba koja o oblasti raznih vidova koordinacije i kreiranja bezbednosnih politika i prilagođavanja novim bezbednosnim izazovima ne shvata ništa i koja je sposobna samo za otvorenu izdaju mira, bezbednosti i položaja Republike Srpske.

On to i radi, odvlačeći pažnju od terorističke pretnje i džihad ratnika, zabavlja javnost temama koje nemaju veze sa bezbednosti i nisu u opisu njegovih kompetencija.

Toliko gluposti iza govornice institucija BiH za dve i po godine mandata nikada niko nije izgovorio. Njegovi govori o jahtama u Portorožu, kilogramima zlata, bankama, autoputevima, kriminalizovanim tužiocima i sudijama, korumpiranim političarima i slično…. njegova komunikacija sa Suvarom i pretnje upućene novinarkama i tužiteljicama, na najgori način su predstavljali Bosnu i Hercegovinu u svetu. Vređanje obrazovanih žena, sudija i tužilaca, rukovodilaca Visokog sudskog i tužilačkog saveta, koje su preuzele vrući krompir pravosudnih institucija ogrezlih u kriminalu i korupciji; koje časno i mukotrpno zarađuju svaku konvertibilnu marku u ovoj neuređenoj državi te pljuvanje po institucijama Republike Srpske i poslanicima iz Banjaluke predstavljaju krunski dokaz da je ovako nesposoban političar poput Mektića doveden da širi nestabilnost i pruži podršku mudžahedinima i teroristima.

Dragan Mektić ima neku Potvrdu Hrvatske policije na kojoj piše da je to Diploma; sa tim bezvrednim dokumentom on je pljačkao ovu državu nezasluženim platama dve decenije. On nije diplomirao na „Fakultetu Pravnih znanosti u Zagrebu“ – taj fakultet nije ni video (iako je to još uvek objavljeno na sajtu Ministarstva bezbjednosti BiH).

Upravo zato je njegova politika podrške islamskom terorizmu rezultat škole i obuke koju je, neposredno pred rat, prošao u MUP-u Hrvatske. Njegove rasprave o „umerenom islamu“ i „islamu koji uvažava sve principe“ su gomila besmislenih, ničim izazvanih i nepotrebnih izjava bezvredne osobe, koje ga trebaju predstaviti kao korisnog i umerenog. Neko će ga morati obavestiti da ono što mu je lično austrijski Ministar unutrašnjih poslova Sobotka rekao predstavlja optužnicu njemu i zemlji u kojoj je on ministar bezbednosti. I Predsednica susedne Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović kao i glavni policajci te zemlje uz policajce komšijske Srbije su isto rekli: BOSNA I HERCEGOVINA JE IZVOR PROBLEMA ZA CEO REGION, ČAK I ŠIRE OD TOGA!!!

Al Kaida iz BiH, pod pokroviteljstvom Sarajeva, pravi bezbednosne probleme u Evropi, državama i narodima. I tu se konačno, nešto mora uraditi.

A pre svega smeniti ovog kriminalizovanog ministra bezbednosti sa bezvrednom diplomom i uhapsiti ga za primer drugim kriminalcima i falsifikatorima. O Mektiću, kao takvom, prije ili kasnije, hladne glave moraće raspravljati i SDS i srpski narod u celini bez lažnih spinova aktivista narandžastih revolucija o nužnosti borbe protiv korupcije i kriminala, koja služi samo politici Bakira Izetbegovića kao model i opravdanje za uništenje položaja Republike Srpske i razaranje njenih institucija.

Ako neko misli da postoji mogućnost kompromisa i da je zbog srpskog jedinstva potrebno razgovarati sa ovim snagama, onda se taj zaista nalazi u tragičnom bezizlazu i nerazumevanju stvarnih prilika. Te snage treba poraziti jasnom nacionalnom idejom i državotvornom politikom zasnovanom na nacionalnom interesu očuvanja mira i funkcionalnosti države. Može li bilo koji narod praviti kompromise na račun ovih, duboko istorijsko opravdanih stremljenja koja predstavljaju smisao najvišeg narodnog interesa? Poraziti te snage značilo bi odseći krila islamskom fanatiku, Alijinom sinu, nasledniku ideje i političkog cilja stvaranja islamske države na tlu Bosne i Hercegovine.

Jer, još uvek nisu kažnjene brutalne ubice i mudžahedini – ni za Srednju Bosnu ni za Ozren. Fanatizam i lažni verski kodeks, koji je među Bošnjake došao iz vekova zaostalosti i primitivizma jednog podneblja i grupe naroda, dominantan je izraz stanja duha u Sarajevu. Taj fanatizam podržava nasilje ako od njega „vera ima koristi“, opravdava ubijanje žena i dece a ratnim metama smatra civile, nenaoružane, bolesne i nemoćne – stare i nejake. Štiteći te brutalne ubice i glavoseče na javnoj sceni, Bakir Izetbegović uz pomoć izdajnika poput Mektića, Stanića i Šarovića, nastavlja lažima provocirati sukobe među Srbima. Neodmerene, ničim izazvane uvrede kojima Izetbegović uporno blati i vređa Republiku Srpsku i srpski narod samo su nastavak politike konflikta, destrukcije i destabilizacije kao nasleđe politike Alije Izetbegovića, a koju vodi njegov beskrupulozni sin, korumpirani političar iz Sarajeva, a delovanje srpskih izdajnika je samo sluganska refleksija te politike.

Priče o opstrukcijama koje „dolaze iz Republike Srpske“ na evropskom putu u vidu: „sprečavanja objavljivanja popisa stanovništva“, „odbijanja zakona o bankarskoj superviziji“, blokiranje „transportne zajednice balkanskih zemalja“ u nastanku – za Bakira predstavljaju „stalne pretnje suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH“, baš kao što i „konstantna zagovaranja referenduma“, „stalne blokade državnih institucija“ predstavljaju alibi Izetbegoviću da zahteva od Valentina Incka da kazni Republiku Srpsku a od zapadnih lidera da utiču na rukovodstvo Srpske da se put prema Izetbegovićevoj viziji Evrope konačno nastavi.

A teroristi, bivši mudžahedini i vehabije, a povratnici sa sirijskog i iračkog ratišta, a politička ubistva za koja Bakira otvoreno optužuje Sefer Halilović, koja je pominjao i Fahrudin Radončić; skrivanje ratnih zločina za koje ga je optužio bivši potpredsednik SDA i Potpredsednik Federacije Mirsad Kebo; a falsifikati činjenica o Srebrenici na koje ukazuju Ibran Mustafić i Hakija Meholjić; terorističke akcije u ul. Vase Miškina, na Markalama, ubijanje tuzlanske dece na kapiji, zatim, raketiranje Rijaseta Islamske zajednice, snajpersko delovanje i ubijanje građana Sarajeva… ubistva vlastitih komandanata: Nurifa Rizvanovića, Mušana Topalovića Cace, Jusufa Juke Prazine, pokušaj ubistva Ismeta Bajramovića Ćele i ubistvo Ramiza Delalića Ćele; pa korupcija i kriminal za koji Bakira optužuju dojučerašnji saradnici, krađa humanitarne pomoći i pljačka donacija preko agencije TWRA – to valjda nije problem na tako shvaćenom evropskom putu. I ne baš evropskom – tačnije putu u bezvrednu, antisrpsku„novu Jugosferu“ sa nesređenim nacionalnim položajem – upravo Srba.

Sada, nakon celog veka, zapadne vlade očekuju od srpskog naroda da ponovi grešku u trenutku kada su Srbi proterani iz Hrvatske, poniženi u Crnoj Gori – kada je Kosovo pred potpunom pravnom i političkom legalizacijom za Šiptare..

Ništa od toga ne bi bilo teško i nerešivo da ne postoje snage koje ruše zemlju iznutra sa pozicije političke moći, koja je veća od njihove pameti i njihovog morala. Samo zato Bakir Izetbegović nije najveći problem Bosne i Hercegovine, izgradnje njenih institucija, poštovanja ustavnih prava, obaveza i naravno „evropskog puta“.

Odvratna politička biografija sina Alije Izetbegovića, puna korupcije, organizovanog kriminala, političkih ubistava i ratnih zločina, bila bi zaključena da se mnogi poltroni i izdajnici nisu sa njim uhvatili u isto kolo, te kao sluge pomažu realizaciju te politike. Svedoči to i o nama samima, vremenu u kome živimo, našem opštem moralnom padu, političkom besmislu dogovorne politike u kojoj zločinačke ideologije i zločinačke stranke vode BiH na putu ka EU.

Sigurno bi Bakiru odgovarao „srebrenički scenario“ i za Predsednika Dodika, kakav je, lično, organizovao Aleksandru Vučiću ali, pošto to ne može, mora reagovati na svaku stratešku političku odluku i izjavu koja dolazi iz Banja Luke. Insistiranje na međunarodnoj pravnoj definiciji zločina u Srebrenici ima jasan cilj – marginalizovanje stvarnog genocida i nespremnost da se pokloni jasenovačkim žrtvama – žrtvama politike zločina u kojim je sa Mladim muslimanima, kroz pokret i muslimansku miliciju „Muhameda Pandže“ i časopis „El Hidaje“, delovao njegov otac Alija Izetbegović. To je njegov način, da žrtve zločina optuži da prave opstrukcije na „evropskom putu“ koji je on projektovao a koji vodi preko Istambula do Ankare. Od Erdogana do Sirije.

Od 1991. preko 2001. do 2017. godine – više od četvrt veka Bosna i Hercegovina je predstavljala najvažniji centar svetskog terorizma. U drugom mesecu 1996, najvažnija Al Kaidina vojna formacija na planeti – odred El Mudžahedin brojao je 1774 vojnika, i ne samo vojnika nego i propovednika. Posle rata u BiH, planski i uz podršku zapadnih obaveštajnih službi, nekažnjeni nakon masovnih zločina, raširili su se po Balkanu, Evropi, i celom svetu, čineći terorističke akcije u: Dahranu,Najrobiju, Dar es Salamu, Njujorku, Madridu, Londonu, Parizu, Briselu…

Bakir Izetbegović laže kada tvrdi da Republika Srpska pravi opstrukcije i ruši BiH ili da Predsednik Dodik vodi politiku sukoba ili da najava referenduma predstavlja objavu rata Bosni i Hercegovini, njenom jedinstvu i ustavnom uređenju. U stvari, to jeste objava rata neosuđenim ratnim zločincima iz Drugog svetskog rata, ustašama i Handžar divizionarima, DAEŠ-u i Al Kaidi, Erdoganu i saudijskim vehabijama, ali nije objava rata Dejtonskoj BiH.

Naše društvo u Federaciji i u Republici Srpskoj – sudska, izvršna i zakonodavna vlast, moraju kroz mudžahedine u ratu prepoznati vojno i organizaciono jačanje islamista i terorista u Bosni i Hercegovini – kroz odnos prema njihovim zločinima – njihovim nekažnjenim zločinima – mora se videti snažna politička podrška koju imaju, a prema upornosti i širenju i poprimanju opšte-islamskih obeležja i na ovim prostorima shvatiti opasnost sa kojom se svi zajedno suočavamo.

I da je trenutak kada, kroz opšti stav, javnost mora uveriti nesposobne i korumpirane izdajnike da su prevršili meru i da će zbog svojih nedela kad-tad odgovarati.

Izvor: Fond Strateške Kulture