Bez navale suza ni danas ne mogu da se pročitaju spore reči iz Naredbe Vrhovnog Komandanta od 9.maja 1945.godine: „Veliki Otadžbinski rat koji je sovjetski narod vodio protiv nemačko-fašističkih zavojevača, pobedonosno je završen, Nemačka je potpuno uništena.“ Uz te surove i svečane reči duša plače, i likuje srce, a isto onako kao kod naših majki i očeva, dedova i pradedova pre 71 godine, nebo procvetava salvom suza!
…Sećam se, jednom u detinjstvu, imao sam otprilike osam godina, ja i moj drug smo zašli u pivnicu „Pivo – vode“. Bila je prepuna duvanskog dima, žamor je bio strašan, stočići na jednu nogu, visoku, a mi smo lutali ispod stolova i slušali: „A kod nas na Drugom Beloruskom…“ A kod nas na Prvom Ukrajinskom… A kod nas na Lenjingradskom… Pazite na momke… Sipajte im mors (sok), ja častim!“ Prvi časovi iz istorije, geografije i širine ruske duše. I čitavo detinjstvo tako, bilo u garderobi seoskog kupatila, bilo na sakupljanjima odraslih: „Sećam se, na Dnjepru četrdeset četvrte…“ Pa je posle nastala tišina. Ali pred očima je uvek bio Dan Pobede, pojavljivala se slika: letnji Vorošilovgrad, mlada mama silazi sa drugaricom glavnom ulicom, idu kod krojača da naruče haljine, vesele su – nedelja, leto puno cveća, uoči tog dana su dobile avans, a pored stuba na kome se visoko u nebo digao ćoškasti zvučnik, zanemela gomila naroda. I odjednom se kroz masu tiho pronosi: „Rat!“ Zauvek je kao prsten zatvoren taj dan 22. juna ’41.godine zajedno sa danom 9.maja 1945, a u njemu lavirint od dana i noći, prepunih smrti.
Poslednjih godina, sa posebnim osećanjem prisećam se Kijeva 1975. – 1991. godine i u njemu svečanih povorki veterana na Dan pobede, baš kao i u oblasnim i rejonskim centrima, širom Velike Otadžbine. Težak zvon hiljada medalja odzvanja u istom ritmu, pokrivajući šum koraka. U nemim pauzama između marševskih pesama to je delovalo otrežnjujuće.
A praznik je nastao ovako: 8. maja 1945.godine u 22,43 po centralno-evropskom vremenu (00,43, 9. maja po moskovskom) u berlinskom predgrađu Karlshorst u zgradi Vojno-tehničkog učilišta potpisan je završni Akt o bezpogovornoj kapitulaciji Nemačke. U preliminarni tekst koji su vešti saveznici potpisali 7.maja ne pitajući za mišljenje sovjetsko rukovodstvo, unete su izmene: „1) U engleskom tekstu je izraz „Sovjetska vrhovna komanda“ zamenjen preciznijim prevodom „Vrhovno glavnokomandovanje Crvene Armije“; 2) Proširen je i preciziran deo člana 2 koji govori o obavezama Nemaca da predaju svu vojnu tehniku, u celosti i sasvim očuvanu ; 3) izbačen je nalog Akta od 7.maja: „Važeći je samo tekst na engleskom jeziku“ i ubačen je član 6 koji glasi: „Ovaj akt je sačinjen na ruskom, engleskom i nemačkom jeziku. Samo ruski i engleski tekst su važeći“.
Sa sovjetske strane kapitulaciju je primio maršal K.G.Žukov. Potpisani Akt je odmah avionom „Li-2“ otpremljen u Moskvu (kapetan posade je bio A.I.Semenkov, as, koji je za sobom imao preko 500 borbenih letova). Avion je sleteo na centralni aerodrom „Frunze“, na Hodinki. Čim se razdanilo izašla je Naredba Vrhovnog Glavnokomandujućeg Maršala J.V.Staljina koju je pročitao Jurij Levitan: „8.maja 1945.godine su u Berlinu predstavnici nemačke vrhovne komande potpisali akt o bezpogovornoj kapitulaciji nemačkih oružanih snaga…“ U Naredbi je rečeno i: „Kako bi se proslavila potpuna pobeda nad Nemačkom danas, 9.maja, na Dan Pobede, u 22 časa će glavni grad naše Domovine Moskva u ime Domovine da pozdravi junačke jedinice Crvene armije, brodove i delove Ratne mornarice koji su izvojevali tu pobedu, ispaljivanjem trideset artiljerijskih plotuna iz hiljadu topova“.
U deset uveče Crveni trg je bio pun naroda – kako se ono kaže – kokoška nije imala gde da kljucne. To je bio specijalan pozdrav salvama iz hiljadu topova, koje su bile praćene letom unakrsnih svetlosnih zraka iz 160 reflektora i izbacivanjem raketa u boji… To je bila sreća. To je bila sredina Svetle nedelje (Uskrs je 1945.godine padao 6.maja po novom kalendaru, na dan Svetog Đorđa Pobedonosca).
Do 1948.godine Dan Pobede je bio neradan dan. Ponovo je postao praznični na 20-godišnjicu Pobede, 1965.godine. Naravno, to ne znači da se svih tih prethodnih godina nismo sećali Pobede. I te kako smo je se sećali! A prvog jubilarnog datuma – 9.maja 1955.godine (bio je ponedeljak) po preduzećima i ustanovama su održana svečana zasedanja, organizovani su koncerti, a uveče – masovne šetnje; u Moskvi, glavnim gradovima sovjetskih republika i gradovima – herojima, kao i deset godina pre toga, opet je izvršena počasna paljba sa 30 artiljerijskih plotuna.
9.maja 1975.godine, na 30.godišnjicu pobede, održana je parada na Crvenom trgu. Te godine se pojavila velika pesma „Dan pobede“.
Od tada su u mnogim gradovima Sovjetskog Saveza počele da se održavaju svojevrsne parade – organizovane šetnje – učestvovali su veterani, vojna učilišta, i svi kod kojih je uspomena na Dan Pobede bila živa su polagali cveće uz memorijalne spomenike.
Naredba Vrhovnog Glavnokomandujućeg se završavala rečima: „Neka je večna slava herojima koji su pali u borbama za slobodu i nezavisnost naše Otadžbine! Živela pobedonosna Crvena Armija i Vojna mornarica!“ Epopeja prožima svaku reč, nema ničeg privremenog – uloge partije, vlade, saveznika… Samo je jasno rečeno: armija i flota. Po formuli imperatora Aleksandra III.
2.
U Ukrajini, u kojoj ja živim, svake godine na paradama je sve manje bilo crvenog, sve više – žovto-blakitnogo(žuto-plavog). Cilj: ubiti sećanje, raskinuti pobedonosno jedinstvo Ruskog sveta. U poslednje dve (i malo više) godine, posle prevrata i dolaska na vlast uzurpatorskog režima, situacija se samo produbljivala. Zvanično je izjavljeno: „Nošenje Georgijevske lente je opasno po vaše zdravlje i život“. Po laži poznat Ukrajinski institut za nacionalne uspomene (UINP), mada lažljiv, ipak sa statusom centralnog izvršnog organa vlasti, ove godine je zabranio da se koristi crvena Zastava Pobede, pod izgovorom „dekomunizacije“. Kao đavo Krsta, tako se oni boje svega što predstavlja simbol ruskog jedinstva, a ovde ih plaši to, što „zastava sadrži spojene srp i čekić sa zvezdom sa pet krakova…“ ostoji želja da se tim bezumnim „dekomunizatorima“ došapne: hlopci, dižite u vazduh svoje kuće, one su sagrađene pod znakom srpa i čekića. Ali njihove kuće su sve bogatije.
O „dekomunizaciji“ pri menjanju naziva ukrajinskih ulica je dosta govoreno. Ali bezumnici ne umeju da se zaustave. U Čerkasima, oblasnom centru, ove godine su sa karte izbrisana imena generala armije N.F.Vatutina i maršala I.S.Konjeva, pukovodaca, čiji su frontovi 1.Ukrajinski i 2. Ukrajinski Nemcima organizovali drugi Staljingrad pošto su „skuvali“ veliku grupaciju hitlerovaca u Korsunj-Ševčenkovskom „kotlu“. Sledeći korak te vlasti moguće je da će da bude davanje naziva ulicama u čast Manštajna i Štemermana, generala vermahta koji su bili „žrtve“ Konjeva i Žukova u Korsunjskom „kotlu“. Nije isključeno da od 2014. godine i sama reč „kotao“ kod sadašnjih ukrajinskih vladara izazove paniku. To bi objasnilo i zašto su lokalni „patrioti“ uklonili sa karte grada i slavna imena maršala Sovjetskog Saveza – Žukova, Rokosovskog, Buđonija, Vorošilova, a usput i generala M.V.Vodopjanova (lično je bombardovao Berlin 1941.godine) i pisca Arkadija Gajdara (koji je poginuo u partizanskom odredu u Čerkasčini).
Oni koji mrze slavnu sverusku prošlost sve vreme razotkrivaju nekakve „mitove“ o Velikom Otadžbinskom ratu, pronalazeći „mitsko“ tamo gde o mitovima ne može da bude ni pomena. Direktor UINP V.Vjatrovič (koji je nekada bio predavač na katoličkom univerzitetu, savetnik SBU, koga su gurali u SAD) kao „ključni mit“ govori o datumu 22. juna 1941.godine. Kao, u stvari, „rat je počeo od podele Poljske (1.09.1939) u kojoj su učestvovali nacistička Nemačka i Sovjetski Savez, a pri tome je, kao, „Sovjetski Savez bio jedan od ključnih igrača koji je gurnuo ceo svet u Drugi svetski rat.“ Institut za nacionalne uspomene je skroz lažljiv! Njihovo „sećanje“ računa na primitivce i one koji nemaju ništa protiv da i od njih naprave primitivce.
Kada veterani slušaju bezočnu „pamet“ „ukrajinskih istoričara“, sastavljenu od laži, oni stežu svoje oslabele pesnice… A Praznik ostaje svet za milione i u Ukrajini, bez obzira što neprijatelji naše civilizacije koji su zauzeli vlast, čine sve kako bi uništili uspomenu na pobedu. I tu je baš kad treba stigao u pomoć „Besmrtni puk“. Akcija u Kijevu se izvodi na inicijativu naroda, a sakupljanje treba da bude 9.maja u 10,00 ispred metroa „Arsenaljnaja“.
Po socijalnim mrežama banderovci prete da će na „Besmrtni puk“ da nateraju naciste iz Azova. U susret „Besmrtnom puku“, prema Parku Slave, gde su sahranjeni heroji koji su oslobodili Kijev od nacista, iz zidova Kijevo-Pečerske lavre poći će litija. Učesnici „Besmrtnog puka“ i litija će se spojiti (moraju da se spoje) radi zajedničke molitve kod grobova ratnika, kod „večite vatre“…
https://www.youtube.com/watch?v=MbSKKU31i8U
