Премијерка РС на удару тајне службе

Премијерка ће поново бити премијерка, на жалост опозиције и свих оних који су ову вредну, енергичну жену обезвређивали и подметали јој где су год могли. Нису успели да пронађу криминалне и коруптивне радње којима би је дискредитовали, кад нису успели ни њен патриотизам да оспоре, с обзиром на то да је жена, изложили су је дискриминаторској реторици и увредама најгоре врсте попут оних које смо чули у Требињу.

Кад ни то није помогло, дуго су смишљали, док се није родила идеја о тонском запису и куповини посланика. Тајно аудио и тонско снимање је кривично дело за које одговара како онај ко снимак направи тако и они који такав снимак другима учине доступним.

Међутим, у делу јавности присутно је убеђење да је важније утврдити аутентичност снимка него процесуирати оне који настоје да дискредитују институције Српске. То је исто као када би се провалник, ухваћен у провали, бранио тако што би тврдио да је онај у чију је кућу провалио, кућу стекао на незаконит начин. Снимак који се премијерки подмеће врло је лако произвести у обавештајном центру у којем се креирају специјалне и црне операције против институција Српске. Довољно се присетити обарања малезијског авиона у Украјини и тонског снимка који је на интернету обелодањен, а требало је да послужи као доказ да је путнички авион оборила руска ракета. Руси су лако доказали да је снимак сачињен пре обарања авиона, а друга страна након тога снимак више није спомињала.

Надлежни органи, који се често помињу, напокон би могли нешто и да предузму. Рецимо, пошто се зна портал који је први објавио спорни тонски запис, а познато је и ко су дописници поменутог портала из Бањалуке, ваљда је до сада полиција могла да обави информативне разговоре с циљем прикупљања сазнања. Да јесте, већ бисмо то знали, пошто би се у делу медија створила велика дрека о нападу на новинаре и угрожавању права на информисање. Оправдање полицији може бити једино у томе, ако су према индицираним лицима, наравно уз судски налог, предузете посебне истражне радње, у виду тајног праћења и надзора над комуникацијама, па времена за информативни разговор има.

Они који су по закону надлежни за контраобавештајну заштиту институција БиХ и Републике Српске ћуте као заливени. Веровали или не, ради се о Обавештајно-безбедносној агенцији БиХ. О раду ове агенције, недавно смо имали прилику да чујемо неколико интересантних опаски. Наиме, гостујући у политичком магазину прњаворске телевизије К3, Средоје Новић, министар у Савету министара БиХ, више је говорио о раду ОБА него о пословима из надлежности Министарства цивилних послова које води. То је, у сваком случају, било занимљивије, те смо сазнали да ОБА ради добро, али да Алмир Џуво, директор ОБА, „на нивоу БиХ нема коме дати податке којима располаже“. Такође, сазнали смо да постоји и додатни проблем, јер, како је министар Новић нагласио, „све то чиме они располажу иде у један број амбасада и тим подацима туку наше политичаре“.

Џувин ангажман, онакав каквим га је Новић приказао, у свакој уређеној земљи био би оцењен као петоколонашки, а он експресно дегажиран из фотеље у којој се налази пуних десет година. Може бити и да је Џуво од вратара у Британској амбасади интелектуално еволуирао у врхунског обавештајца, па га пре могу разумети у кабинету Камерона Мантера него у Савету министара и Председништву БиХ. С обзиром на то да се из буџета за рад ОБА годишње издваја 29 милиона КМ, право питање гласи да ли је овој земљи потребна обавештајна служба која попут дрона лети изнад њених институција и закона. У поменутом политичком магазину речено је и да „највећа истина у БиХ“ јесте реченица којом се Џуво обратио посланицима у Парламенту БиХ: „Када бисте ви знали оно што ја знам, главе би вас толико заболеле да не бисте знали где сте“.

Није Џуви лако, али зато грађани могу да посећују јавна места без главобоље и страха да се крај њих, опасан самоубилачким прслуком, налази неко од 3.000 потенцијалних терориста, колико их је Џуво избројао. Један од њих Емрах Фојница недавно се разнео у Багдаду и усмртио 20 људи. Кад је у питању Република Српска, постоји разлог за бригу и друге врсте, с обзиром на присутно уверење да се у амбасадама које Џуво информише кују планови и оштри опозиција против Српске.

Задатак обавештајно-безбедносне службе није да се „хвата за главу“ и информише стране амбасаде, већ да штити уставни поредак земље, у случају БиХ оличен у амандману 4 Дејтонског мировног споразума. Све безбедносне импликације које подривају уставно уређење служба треба да скенира и попут антивирусног програма детектује безбедносну претњу. У сарадњи с другим безбедносним институцијама и тужилаштвом, претња се неутралише, а државни органи информишу о предузетим мерама.

Извор: Пресс РС