Premijerka RS na udaru tajne službe

Premijerka će ponovo biti premijerka, na žalost opozicije i svih onih koji su ovu vrednu, energičnu ženu obezvređivali i podmetali joj gde su god mogli. Nisu uspeli da pronađu kriminalne i koruptivne radnje kojima bi je diskreditovali, kad nisu uspeli ni njen patriotizam da ospore, s obzirom na to da je žena, izložili su je diskriminatorskoj retorici i uvredama najgore vrste poput onih koje smo čuli u Trebinju.

Kad ni to nije pomoglo, dugo su smišljali, dok se nije rodila ideja o tonskom zapisu i kupovini poslanika. Tajno audio i tonsko snimanje je krivično delo za koje odgovara kako onaj ko snimak napravi tako i oni koji takav snimak drugima učine dostupnim.

Međutim, u delu javnosti prisutno je ubeđenje da je važnije utvrditi autentičnost snimka nego procesuirati one koji nastoje da diskredituju institucije Srpske. To je isto kao kada bi se provalnik, uhvaćen u provali, branio tako što bi tvrdio da je onaj u čiju je kuću provalio, kuću stekao na nezakonit način. Snimak koji se premijerki podmeće vrlo je lako proizvesti u obaveštajnom centru u kojem se kreiraju specijalne i crne operacije protiv institucija Srpske. Dovoljno se prisetiti obaranja malezijskog aviona u Ukrajini i tonskog snimka koji je na internetu obelodanjen, a trebalo je da posluži kao dokaz da je putnički avion oborila ruska raketa. Rusi su lako dokazali da je snimak sačinjen pre obaranja aviona, a druga strana nakon toga snimak više nije spominjala.

Nadležni organi, koji se često pominju, napokon bi mogli nešto i da preduzmu. Recimo, pošto se zna portal koji je prvi objavio sporni tonski zapis, a poznato je i ko su dopisnici pomenutog portala iz Banjaluke, valjda je do sada policija mogla da obavi informativne razgovore s ciljem prikupljanja saznanja. Da jeste, već bismo to znali, pošto bi se u delu medija stvorila velika dreka o napadu na novinare i ugrožavanju prava na informisanje. Opravdanje policiji može biti jedino u tome, ako su prema indiciranim licima, naravno uz sudski nalog, preduzete posebne istražne radnje, u vidu tajnog praćenja i nadzora nad komunikacijama, pa vremena za informativni razgovor ima.

Oni koji su po zakonu nadležni za kontraobaveštajnu zaštitu institucija BiH i Republike Srpske ćute kao zaliveni. Verovali ili ne, radi se o Obaveštajno-bezbednosnoj agenciji BiH. O radu ove agencije, nedavno smo imali priliku da čujemo nekoliko interesantnih opaski. Naime, gostujući u političkom magazinu prnjavorske televizije K3, Sredoje Nović, ministar u Savetu ministara BiH, više je govorio o radu OBA nego o poslovima iz nadležnosti Ministarstva civilnih poslova koje vodi. To je, u svakom slučaju, bilo zanimljivije, te smo saznali da OBA radi dobro, ali da Almir Džuvo, direktor OBA, „na nivou BiH nema kome dati podatke kojima raspolaže“. Takođe, saznali smo da postoji i dodatni problem, jer, kako je ministar Nović naglasio, „sve to čime oni raspolažu ide u jedan broj ambasada i tim podacima tuku naše političare“.

Džuvin angažman, onakav kakvim ga je Nović prikazao, u svakoj uređenoj zemlji bio bi ocenjen kao petokolonaški, a on ekspresno degažiran iz fotelje u kojoj se nalazi punih deset godina. Može biti i da je Džuvo od vratara u Britanskoj ambasadi intelektualno evoluirao u vrhunskog obaveštajca, pa ga pre mogu razumeti u kabinetu Kamerona Mantera nego u Savetu ministara i Predsedništvu BiH. S obzirom na to da se iz budžeta za rad OBA godišnje izdvaja 29 miliona KM, pravo pitanje glasi da li je ovoj zemlji potrebna obaveštajna služba koja poput drona leti iznad njenih institucija i zakona. U pomenutom političkom magazinu rečeno je i da „najveća istina u BiH“ jeste rečenica kojom se Džuvo obratio poslanicima u Parlamentu BiH: „Kada biste vi znali ono što ja znam, glave bi vas toliko zabolele da ne biste znali gde ste“.

Nije Džuvi lako, ali zato građani mogu da posećuju javna mesta bez glavobolje i straha da se kraj njih, opasan samoubilačkim prslukom, nalazi neko od 3.000 potencijalnih terorista, koliko ih je Džuvo izbrojao. Jedan od njih Emrah Fojnica nedavno se razneo u Bagdadu i usmrtio 20 ljudi. Kad je u pitanju Republika Srpska, postoji razlog za brigu i druge vrste, s obzirom na prisutno uverenje da se u ambasadama koje Džuvo informiše kuju planovi i oštri opozicija protiv Srpske.

Zadatak obaveštajno-bezbednosne službe nije da se „hvata za glavu“ i informiše strane ambasade, već da štiti ustavni poredak zemlje, u slučaju BiH oličen u amandmanu 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma. Sve bezbednosne implikacije koje podrivaju ustavno uređenje služba treba da skenira i poput antivirusnog programa detektuje bezbednosnu pretnju. U saradnji s drugim bezbednosnim institucijama i tužilaštvom, pretnja se neutrališe, a državni organi informišu o preduzetim merama.

Izvor: Press RS