Pretnja sukobom među Srbima

Ništa nije tako jasno ogolilo sadašnju situaciju u Srbiji kao upravo završeni pokušaj organizacije izbora na Kosovu, koje su raspisale nelegalne šiptarske strukture, instaliranih iz SAD i EU. Naime, u vreme majskih izbora u Srbiji, sve proevropske stranke obećavale su politiku „i Kosovo i EU“. Međutim, za razliku od DS i Borisa Tadića, koji su već prilično odmakli u predaji Kosova šiptarskim separatistima još izmeštanjem pregovora iz UN u EU, SNS i Tomislav Nikolić obećavali su poništavanje „Borkovih sporazuma“ i borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije. Da ne pričamo o zapaljivim „patriotskim“ govorima Ivice Dačića i SPS.

Narod, umoran od bespoštednog pustošenja i pljačke Srbije od kadrova DS, izvinjavanja svuda i svakome, osiromašen i ponižen, ipak je glasao za otklon od DSovske bezalternativne evropske politike, koja, pored evidentnog siromašenja, podrazumeva i odustajanje od dela naše teritorije, i to koje – one koja predstavlja naš identitet, našu bit. Koliko je grubo prevaren i manipulisan srpski narod postalo je jasno vrlo brzo po uspostavljanju vladajuće koalicije. Odličan pokazatelj budućnosti koja nas čeka i sav apsurd u kome smo se našli bili su vidljivi na prvom sastanku Ivice Dačića i Hašima Tačija, kada je premijer i ministar policije pregovarao sa osobom koja se nalazi na poternici MUPa Srbije. Jadno i ponižavajuće. Potom sledi druga, pa treća runda… postavljanje granica, potpisivanje Briselskog sporazuma. Dođosmo do izbora.

U međuvremenu, prevare i laži kojima su došli na vlast koriste za dalju manipulaciju javnosti. U tu svrhu korišćene su afere: presretanje kolone presednika i „pretnje“ atentatom, „borba protiv korupcije“, hapšenje ministara, direktora javnih predzeća, pa i Miroslava Miškovića, konstantno spinovanje oko novih izbora u Beogradu, Vojvodini i Republici, rekonstrukcija Vlade… Ogroman doprinos manipulaciji dali su mediji, potpuno zatvoreni za svaku drugu opciju osim evropske, koji više i ne služe da prenose informacije, već da ih kreiraju.

Sa druge strane, patriotska opcija, koja se optužuje da je fašistička, ekstremna, nasilna – što su inače epiteti kojima su čašćavani i Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, dok su bili u SRS – u potpunom medijskom mraku bije svoje bitke. Nije da nije uspešna. Pedersko paradiranje je otkazano, uvođenje GM hrane odloženo (izdejstvovana i zabrana u preko 90 opština), podrška Srbima sa severa Kosova za bojkot izbora je uspela. Međutim, upravo ova poslednja „dobijena“ bitka, u kojoj je došlo do sukoba između Srba, potpuno razotkriva političku situaciju u Srbiji.

GORKI PLODOVI Posle godinu i po dana vlasti SNS-SPS-URS, rezultat je sledeći:

1. Vladajuća koalicija priznala je nezavisnost Kosova potpisivanjem Briselskog sporazuma, što je i dokazala pozivajući Srbe da izađu na izbore koje je raspisala separatistička samozvana država Kosovo;

2. Iako se Kosova odrekla, vlast nije dobila ništa zauzvrat. Srbija je i dalje pred finansijskim kolapsom, za četiri milijarde evra više je zadužena nego pre godinu i po dana, privreda je na kolenima, od 1. januara 2014 tržište je potpuno otvoreno, što će ubiti našu poljoprivredu, preko 50 odsto mladih je nezaposleno. Rešenja koja se i dalje traže u okviru liberalnog tržišnog pristupa koji nameće EU, neće doneti ni najmanju promenu, te se ekonomski kolaps neće izbeći u narednim godinama.

3. Kako je pri priznavanju lažne države Kosovo Vlada zanemarila sopstvene zakone i Ustav, potpuno je urušen ustavo-pravni poredak u državi, što se ogleda u eskalaciji nasilja na svim nivoima, od porodičnog, preko kriminalnog do nasilja kojima pribegavaju udružene grupe – poslednji primer je sukob navijača. Nezadovoljstvo, nesreća i bes rastu. Paralelno sa posledicama koje urušavanje pravnog poretka ostavlja na pojedince i grupe, posledice urušavanja države su još veće. Tako EU, nakon predaje Kosova, nameće pitanje autonomije Vojvodine, javljaju se glasovi iz Raške oblasti, podstiče pitanje rumunske manjine… Da ne pričamo o situaciji Srba van Srbije, pa je, na primer, u Vukovaru na delu najgrublje šikaniranje Srba kojima se ne dozvoljava čak ni da pišu sopstvenim pismom, dok se istovremeno Srbija ucenjuje da nastavi sa uvozom hrvatskih cigareta po povlašćenoj carinskoj stopi.

I tako smo došli u situaciju da budemo živi svedoci potpunog pravnog, ekonomskog, moralnog i društvenog sunovrata Srbije. Do te situacije smo došli isključivo zbog bezalternativnog puta u Evropsku uniju, u koju po svaku cenu želi da nas uvede većina naših stranaka, uprkos većinskoj volji naroda. Ali, iako narod u većini nije za EU intergracije (o NATO integracijama i da ne pričamo), i nije za predaju Kosova, i nije za dalje urušavanje države, u velikoj većini podržava zvaničnu politiku Vlade, koja je ustvari zajednička svim strankama osim DSS, Dveri i SRS. Na prvi pogled apsurd, ali bojkot izbora na severu Kosova jasno pokazuje u čemu je stvar – dok proevropske stranke vrednuju samo rejtinge, zanemaruju činjenicu da je podrška njihovoj politici u očiglednoj koliziji sa očekivanjem naroda šta ta politika treba da mu donese. Ono što donosi narodu se ne dopada. Naravno da je tako jer se njihova realna politika i njeni rezultati razlikuju od retoričke politike i praznih, neispunjenih obećanja.

ŠTA SRBIJI PRETI Medijska manipulacija može mnogo, isto kao i politička. Međutim, pitanje je koliko dugo još može da drži ovaj narod u večitoj budućnosti, kad posledice pogubne politike vidimo već danas? Ne treba nam više nego da pogledamo u novčanik. Kada je on prazan, dolazi na red i dostojanstvo. A gladan i ponižen nema više šta da izgubi. Kada čovek nema šta da izgubi postaje opasan, nepredvidiv, sklon nasilju. Drugim rečima, Srbiji preti nasilje i međusobno razračunavanje, a osnovni uzrok je nakaradna državna proevropska politika, koja jedno priča, a drugo radi.

Šta god mislili o našim vlastodršcima, ne mogu da poverujem da oni nisu svesni opasnosti koja se nadvila nad Srbiju niti da namerno žele da izazovu sukobe i krvoproliće u sopstvenom narodu. Sklona da pomislim i da je stvar u nedostatku mudrosti, ipak sam sve sigurnija da je ključna zapadna represija nad glavnim nosiocima političkih funkcija u Srbiji. U čemu se represija ogleda možemo samo da nagađamo. Da li su u pitanju njihovi dosijei, njihove karijere ili možda čak i bezbednost njihovih porodica i pretnje Đinđićevom sudbinom? Ako je prvi podpredsednik Vlade morao da se baca po patosu u Briselu, ne bi li izborio „ništa“ za Kosovo, kakav je tek onda tretman prema našim činovnicima nižim po funkciji? Da, sigurna sam da se Srbiji preti. I srpskim predstavnicima.

Međutim, nedostatak mudrosti ogleda se upravo u činjenici da se produbljuje sukob vlasti sa opozicijom, umesto da proces bude obrnut. Možda bi neko rekao da je nemoguće postići jedinstvo u Srbiji između dve dijametralno suprotne strane, ali nije li nas na ovo upozorio ambasador Ruske Federacije u Beogradu, citiram deo izjave: “Srbija više ne sme da dopusti unutrašnje raskole, naročito kada je reč o samom postojanju srpske države, srpskog naroda i suvereniteta zemlje. Potrebni su ciljevi i dela koja ujedinjuju: Samo sloga Srbiju spasava.“

Sukobi u Srbiji srpskom narodu ne mogu da donesu ništa dobro. Kao što to obično biva, profitiraće samo stranci, i to oni koji dolaze sa neprijateljskog Zapada, tačnije iz SAD i birokratske EU. Zato, ako ima imalo odgovornosti ka sopstvenom narodu u ovoj vlasti, ako ima i jedno zrnce mudrosti, krajnje je vreme da se okrenu unutrašnjem rešavanju problema. Da se zastane sa samoubilačkim evropskim putem bar dok se ne reše unutrašnje tenzije, da se prestane sa klevetanjem opozicije, a otpočne sa razgovorima sa njenim predstavnicima, da se otvore bar mediji koji su pod kontrolom države ne bi li se čula i druga reč. Rečju, da se uspostavi bar minimalni konsensuz oko osnovnih nacionalnih interesa, koji moraju svim Srbima da budu zajednički. Ukoliko dogovora ne bude, Srbiju čeka haos i raspad. Misija naših zapadnih neprijatelja tako bi bila potpuno ostvarena.

Dakle, ako ima imalo mudrosti, hrabrosti i odgovornosti u vodećoj političkoj strukturi, oni moraju da nađu način da opoziciji, a to svakako nisu DS niti LDP, vrate mesto koje zaslužuje. Uostalom, ta je opozicija njima najpotrebnija. Ona je njihova tampon zona između zapadnih ucena i sve bešnjeg naroda. Ko to ne razume i ko nije spreman da interes čitavog naroda stavi iznad ličnih pretnji, ucena ili, ne daj Bože, srebrnjaka, taj nema pravo da predvodi Srbiju u ovim teškim vremenima.

U pamet se, Srbi. Samo nas sloga spašava.

Izvor: NSPM