Администрација САД се једнострано повукла из нуклеарног споразума са Ираном који је 2015. године потписала и учествовала у његовом једногласном прихватању у Савету безбедности УН. Ово повлачење шаље поруку да се САД не сматрају обавезним да поштују међународне споразуме уколико власт те државе у било ком тренутку одлучи другачије. Овакав корак предузет је уз потпуно игнорисање интереса тзв. европских савезника да САД остану у споразуму. Штавише, не само да су САД иступиле из споразума, већ су од својих европских савезника захтевале да поступе исто и тај захтев подупирале претњом санкцијама уколико савезници не поштују америчке мере против Ирана. Европљани, за сада, испољавају неочекивани отпор вољи САД и тврде да ће подржати споразума са Ираном и користити своје механизме како би европске компаније заштитили од дејства санкција САД, а најављују и могућност сопственог одговора уколико већи патнер наруши њихове интересе.
ДЕМОКРАТСКА
Избори у Италији скинули су вео са – претходно у Француској и Аустрији огољене – фасаде капиталистичке демократије и потврдили да је демократски процес претворен у превару, коју води капитал, са јачим капиталистима који стално планирају пропаст мањих, а заједно траже начине да већинском радном становништву убоду у леђа, односно да кроз системску крађу остварују нешто што се још увек назива профит. Радни људи немају глас у контроли економије и сопственом благостању. Уместо тога, приморани су да играју увредљиву игру у којој различите партије капитала предлажу кандидате за бирање, у поступку званом „избори“, који је у ствари сведен одабир, односно систем намештења под илузијом народне воље унапред одабраних кандидата капитала. Такви кандидати нужно спроводе дневни ред капитала, а кандидати који би могли представљати интересе већине која мора да ради за живот не могу чути или бивају маргинализовани или исмевани.
БЕЗБЕДНА
Европа је на раскрсници. Мора да се одржи на путањи, а немоћна је да створи центар одлучивања, што је довело је до тога да се стидљиво окреће на Исток. Због тога не изненађујуће да је Европска комисија усвојила први пакет мера за заштиту компанија из ЕУ које послују у Ирану од санкција САД-а, пружајући и правни основ за непоштовање америчких санкција на територији ЕУ. Док САД позивају европске државе да определе 2 одсто свог БДП-а за НАТО, будући да су чланице овог превазиђеног војног савеза, ЕУ је дошла на идеју да кроз Споразум о сталној структурној сарадњи створи ембрион сопствене војне организације.
БАСТИОН ВРЕДНОСТИ
Глобалистичка Билдерберг група ће од 7. до 10. јуна, у Торину, одржати редован годишњи скуп. Према подацима објављеним на званичном сајту ове групе, биће ту, између осталих, генерални секретар НАТО, гувернери централних банака Британије и Холандије, председавајући управног одбора Светског економског форума и скупа у Давосу, четири премијера (Естоније, Белгије, Холандије и Србије), два заменика премијера (Турске, Шпаније), холандски краљ, Хенри Кисинџер и генерални директори многих глобалних компанија, попут Шела, Ербаса, Водафона. Како је објављено, дневни ред разговора овогодишњег скупа, иначе по правилу затвореног за јавност, биће: 1. Популизам у Европи; 2. изазов неједнакости; 3. будућност рада; 4. вештачка интелигенција; 5. САД пре избора за Конгрес; 6 слободна трговина; 7. америчко светско лидерство; 8. Русија; 9. квантно рачунарство; 10. Саудијска Арабија и Иран; 11. свет „после истине“; 12. текући догађаји. О њима ће, без присуства јавности, дебатовати у наше име и премијерка, наравно без било какве усвојене платформе.
Прва тема глобалиста је – „популизам у Европи”. Елитистичка дружина је, дакле, забринута због раста популарности популизма у Европи, након што није успело инсталирање бившег технократе ММФ-а када су преговори о коалицији између Покрета 5 звезда и Лиге привремено застали. За очекивати је узбуну глобалиста због могућности да Италија подстакне европске нације. Италијанска влада, односно програм око којег се окупила већина, обећала је неке политике које звуче сасвим разумно: депортовање илегалних миграната, поново успостављање локализма над глобализацијом и монополистичким капитализмом, обнову хришћанске баштине и политика које су у супротности са глобалистичким неолиберализмом, надгледање ширења екстремизма у џамијама. Остаје дилема зашто би разумност сметала неолибералним глобалистима. Одговор је, чини се, најбоље сажео инсајдер глобалистичког Новог светског поретка, Збигњев Бржежински, док је обављао дужност саветника за спољну политику Барака Обаме. Он је у иступу, 17. новембра 2008, рекао да се „нове и старе моћи суочавају са ситуацијом без преседана“; „убитачност њихове моћи је већа него икад“, али је њихов „капацитет да наметну контролу над политички пробуђеним масама света најмањи у историји“. Ову тврдњу је отвореније изразио кроз изјаву да је „сада бескрајно теже контролисати него убити милион људи“.
СМИСЛЕНА?
Европска унија је, несумњиво, пред испитом свог политичког усмерења. Ако бриселска бирократија не постане јасно опредељена за одлуке које су у интересу држава чланица, сама ЕУ ће, као организација, изгубити разлог постојања. Да ли се од политичке врхушке и бирократије ЕУ може очекивати дистанцирање од неолибералног глобализма, на чијим једрима је стасала, и разумне одлуке?
Постмодерни свет, а посебно ЕУ, „овде где је“ није довело рационално одлучивање, већ тиранијa, која се крије иза лепе речи „лидерство“. Народ контролишу медији, а поприште вредносне борбе је популарна култура (естрада). Разлог је то што је персонификација тираније изискивала пропаганду, која је основни алат естрадног успеха, због чега естрадне (и спортске) звезде уживају привилеговани статус. Опасност за глобалистичке планове, зато, представљају популарне личности, попут – у САД – Канје Веста или Илона Маска, који се изјашњавају против глобалистичких клишеа и вредносног оквира који намеће осовина која човека лишава душе, у којој је неспорно ЕУ (уз Холивуд, Ватикан, Кину, Давос…).
ЛИЧНИ СТАВ
О ономе што је најважније, контрола ума или слобода воље, Билдерберг група и неолиберална глобалистичка осовина неће дебатовати. Они ће, реално је очекивати, наставити фразирање, лепљење етикета и наметање дискурса. Грађанима ЕУ и свима нама које у ту творевину вуку и гурају по цену нашег нестанка не остаје много, осим свести да су савест и истраживање једино чиме се мора руководити. Отпор тиранији је израз поштовања Бога и правде. Свакоме, на личном нивоу, снага треба да проистиче из саосећајности за ближње и међусобне комуникације. Ако себе доживљавамо као део друштва, онда сву моћ већ поседујемо, остаје само да стојимо иза разумних одлука и људскости, у општем интересу. У супротном, уколико опстане тиранија неолибералних глобалиста, која сеје поделе и стално шири антагонизам према разним „другима“, другачији исход од онога „где смо“ и куда – по свему судећи – срљамо неће бити могућ.
Оставите коментар на Прилози за размишљање о перспективи ЕУ
Copyright © Цеопом Истина 2013-2023. Сва права задржана.