Примање затвореника потез високог ризика за Србију

Одлука Владе Србије да прими два повратника из америчке војне базе Гуантанамо је прилично непромишљен чин, пун безбедносног ризика и сигурно није допринос у решавању хуманитарних питања, како то представљају извори америчке владе.

Прво, Србија није ни обавештена о томе шта и кога је добила а добила је терористичку претњу највишег нивоа. У штампаним и електронским медијима у Србији, објављена је вест о доласку-пријему, два повратника-затвореника из Гуантанама: Мансур Ахмеда Саада ал-Даифија из Јемена и Мухамади Давлатова из Таџикистана. 

Наравно, то нису права имена ове двојице терориста, него мање битни надимци из којих није могуће сазнати ништа битно за утврђивање степена, обима и врсте, стварне, терористичке претње и управо су зато са тим именима упознали јавност Србије.

ПРВИ ПОВРАТНИК: Такозвани Мансур Ахмад Саад ал-Даиф је познати високо позиционирани командант Ал Каиде (лични пријатељ вође др Аимана Завахирија) и право име му је: АБДУЛ РАХМАН АХМЕД, рођен у главном граду Јемена Сани 1979. године.

Наравно Абдул Рахман Ахмед има и друге надимке, али онај који је постао јавно место у медијима на Балкану, уопште не постоји. Његови надимци су и следећи: Абд ал-Рахман Ахмад Саид Абдихи; Абд ал-Рахман Ахмад Саад ал-Мансур; Абд ал-Рахман Јасир ал-Мансур; Абд ал-Рахман Ахмад Абдулах Абдихи; Абд ал-Рахман Ахмад ал-Таифи; Абд ал-Рахман Ахмад Саад ал-Зиахри; Абу Абдалах Хамза Ахмад Абдалах ал-Кхатаб; Абу Бакр, Хамза Ахмад Абдалах ал-Кхатаб; Тху ал-Карнин ал-Санани; Бин Салин; Александер; Сам…

У Гуантанаму је његов персонални досије отворен почетком 2008. године и у сажетку је посебно истакнута његова способност за евакуацију прве линије, ратовању у Авганистану, везама са Талибанима, те обуке у терористичким камповима а посебно у Кандахару, Ал Фарук кампу и везе са првим људима Ал Каиде и личне сусрете са Осамом бин Ладеном, Аиманом Завахиријем и војним заповедником Абу Хафс Ал Масријем, у то време.

Свакако, важније од надимака, алијаса и никнејма је без сумње богата биографија изузетно опасног терористе – специјалисте за обуке бомбаша самоубица, уз злоупотребу и кориштење Кхат (такође кат или QАТ, зимзеленог наркотичког листа), за „припремање“ тачније дрогирање самоубица за жртвовање и уверавање да је то у интересу Бога, Ислама, Народа и Државе.

Истовремено, он спада у ред најспособнијих бораца аутоматским оружјем, посебно у уличним борбама при коришћењу тзв. Калашњикова и Узи-ја, и одабраним командантом за критичне ситуације и евакуацију и премештање првих борбених линија у ратном сукобу на блиском растојању.

Абдул Рахман Ахмед је прошао основну и напредну обуку Ал Каиду у Ал-Фарук тренинг кампу, укључујући и усавршавање у припреми за операције самоубиства. Америчким истражитељима сам је признао да је прошао обуку Ал-Фарук кампа, у коме је провео 57 дана, од средине јуна до средине августа 2001. Његов тренинг укључује упознавање и коришћење аутоматског оружја, пушке АК-47 затим, пиштоља, М-16, Узи, Г-3, и РПГ. У Кабулу је, био ангажован од Ал-Каиде да организује курсеве и обуке везане за прикупљање обавештајних података, брдског рата, коришћења артиљеријских оруђа, познавање топографије, оријентације у простору, проттивваздушних оружја, војног врха, урбаног ратовања, изградње и постављања експлозивних направа, кориштења отрова и увежбавања способности фалсификовања докумената и хартија од вредности.

ДРУГИ ПОВРАТНИК: Ни он није никакав Мухамади Давлатов – и најмање је познат по том надимку, мада је по њему био познат за време рата у Чеченији, где је ратовао против Руске армије и служби безбедности. Право име му је: Омар Хамзајавич Абдулајев, рођен је 11. октобра 1978. у Душанбеу, Хесар регион, Таџикистан. Користио је и друга имена у личним документима али и у јавности: Омар Хамзајавич Абдалајив, Абдулоев Умар Хамзаевич, Умар Хамза Абд ал-Лајеу, Омар ал-Таџики… Сматра се главним командантом Ал Каиде за Таџикистан и Узбекистан, и користио је разне технике прикривања властитог идентитета, чак и након заробљавања, пред истражитељима у Гуантанаму.

Омар Хамзајавич је прошао основну и напредну обуку Ал-Каиде у терористичким камповима и признао да је прошао специјализоване терористичке обуке Ал-Каиде употребе експлозива и отрова, и да је обучаван од Абу Кхабаб ал-Масрија, укључујући кориштење цијанида. Притвореник је живео у „Babu Camp“, идентификованом као заједнички камп који користе Ал Каида и Талибани за обављање обуке за самоубице. Чак је био заробљен с неколико докумената, који садржавају појединости обука за коришћење експлозива, хемијских средстава, те производњи отрова и употреби биолошког оружија у великим градовима и насељеним местима.

Сматра се изузетно организационо способним и интелигентним вођом, повезаним са мрежом терориста у Авганистану, Пакистану, Таџикистану али и на подручју Русије, посебно у Дагестану, Ингушетији и Чеченији. Американци га процењују као особу највишег ризика и претњу највишег нивоа, по властиту националну безбедност.

Његова биографија пуна је бројних терористичких акција при којима је кориштен цијанид или биолошки агенси, и уз употребу експлозива.

Након пребацивања Абдулу Азиз ал-Свидија и Абдел Малик Ахмед Абдел Вахаба ал-Рахабија, првог инструктора Ал Каидиних бомбаша и официра те другог, који је обављао дужност телохранитеља Осаме бин Ладена у Подгорицу, Балкан постаје опасна линија фронта коју терористичке организације, као својеврсна америчка, геополитичка пешадија, успостављају на Југоистоку Европе.

Извор: Фонд Стратешке Културе