Prisluškivanje kao legitimno političko sredstvo u BiH

Prisluškivanje, potpuno nelegalno ili obavljeno uz sudski nalog, a zatim sadržaj razgovora prisluškivanih ličnosti nezakonito objavljen u medijima – postalo je često korišćeno sredstvo za političke obračune u BiH. Početkom avgusta na sarajevskom portalu zurnal.info objavljen je tekst „Kako je televizijski voditelj prekinuo istragu protiv Milorada Dodika“, u kojem se prepričava navodni telefonski razgovor između predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i poznatog bosanskohercegovačkog novinara Mate Đakovića, a koji je vođen, kako se navodi, tokom maja mjeseca. Tekst za cilj ima diskreditaciju predsednika Srpske, glavnog tužioca Tužilaštva BiH, Gorana Salihovića, i pomenutog novinara, a predstavljen je kao izvorište sve većeg sukoba glavnog tužioca, i ministra bezbednosti u Savjetu ministara BiH, Dragana Mektića, inače kadra SDS.

Ne ulazeći u prirodu spora između ministra Mektića i glavnog tužioca Salihovića, ono što jeste ogroman politički i bezbednosni problem je da se ponovo transkripti telefonskih razgovora pojavljuju u medijima, tempirano, i kao sredstvo političke diskreditacije. Milorad Barašin, koji je dužnost glavnog tužioca obavljao u prethodnom mandatu, diskreditovan je tajno sačinjenim video zapisom koji je emitovan na jednom javnom emiteru, nakon čega je odstupio sa svog položaja. Afera „Snimak“, dugo prisutna na medijskoj i političkoj sceni Republike Srpske, takođe se zasnivala na tajnom prisluškivanju i prepakivanju razgovora. Objavljivanje razgovora sačinjenih bez odobrenja sagovornika predstavlja krivično delo za koje je propisana zatvorska kazna, koja je strožija, ukoliko su u ovu nezakonitu radnju uključena službena lica. U ovom slučaju nije objavljen snimak razgovora već tekst koji se, kako autor tvrdi, na njemu zasniva, a treba da posluži kao sredstvo za političku eliminaciju. Ako su visoko pozicionirane ličnosti u BiH i dalje mete obaveštajnog podzemlja, koje se ne libi da počinjene nezakonite aktivnosti učini dostupne javnosti, čemu se građani ove zemlje mogu nadati u pogledu zaštite svoje privatnosti?

Iako je prepričani transkript navodnog razgovora danima bio udarna tema u sarajevskim medijima i medijima u Srpskoj koji su naklonjeni opoziciji, niko od zvaničnika Srpske nije se oglašavao na ovu temu, kao da su navikli da ih bezbednosne agencije sa nivoa BiH prisluškuju i da bez imalo stida i bojazni od pokretanja odgovornosti,  rezultate svog nezakonitog rada predstavljaju javnosti. SDS-ov ministar Mektić je polemišući sa glavnim tužiocem prethodno najavio da će „obelodaniti dokaze“ o Salihovićevoj opstrukciji istraga koje su u ovom tužilaštvu pokrenute protiv predsednika Dodika, a nakon što se na medijskom prostoru rasplamsala afera, institucijama Srpske poručio da će „tek da ih zaboli“ ono što namerava obelodaniti.

Iz opozicionih partija odapinjani su zahtevi za ostavkama, a pozicija u Srpskoj suzdržavala se od bilo kakvog komentara. Tek je Đaković, nakon punih sedam dana, u intervjuu za televiziju N1 objasnio da jeste razgovarao s predsednikom Dodikom nakon što je  u njegovoj autorskoj, vrlo gledanoj emisiji Telering, gostovao Salihović, te je samo prepričao tek obavljen, još neemitovan intervju. „Ja sam tu informaciju preneo Dodiku pre nego je objavljeno na televiziji. Izneo sam svoj stav i mišljenje, možda sam nešto dodao, ali to je tako. Ne sporim taj transkript. Zvao sam Dodika i rekao mu šta je otprilike rečeno i to je moj stav“, rekao je Đaković za N1.[1] Ujedno je i poručio: „Bilo bi interesantno da ovi što me prisluškuju puste transkript razgovora sa visokim dužnosnikom SDA. Možda bi se iz toga videlo zašto je baš sada objavljen ovaj transkript.“

Nakon toga je na istu temu usledila i reakcija predsednika Dodika, koji je izjavio da pojava transkripata njegovih telefonskih razgovora u javnosti ukazuje na to da je njegov telefon prisluškivan, i da mu nije poznato da li za to postoji nalog. Ako je i postojao nalog, naglasio je predsednik  Srpske, onda se postavlja pitanje otkud transkripti razgovora u javnosti, i stim u vezi je podsetio da se, prema Zakonu, transkripti mogu upotrebiti isključivo u sudskom procesu i na sudu i da, na taj način, ne mogu biti zloupotrebljeni u javnosti.[2]

Kao što to obično biva u BiH, mehanizmi za kontrolu rada službi bezbednosti, kako oni kojima raspolaže zakonodavna vlast, u vidu skupštinskih komisija za nadzor nad radom Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH i drugih službi bezbednosti, tako i oni koji stoje na raspolaganju izvršnoj vlasti, kao što je Obaveštajno-bezbednosno savetodavna služba pri kabinetu predsedavajućeg Saveta ministara BiH, nisu se oglasile.

Da li to znači da je Bosna i Hercegovina zemlja neprikosnovenih tajnih službi, koje  ukazujuu na bezbednosni problem, ne obazirući se pri tom na visoku poziciju onoga ko je operacijom zahvaćen? Pre će biti da je BiH neuređena zemlja u kojoj u oblasti bezbednosti niko ni sa kim iskreno ne sarađuje, i u kojoj se više bave jedni drugima. Nezakonito prisluškivanje kao pravna kategorija postoji samo na papiru. U praksi to nije krivično delo. Iako je bilo više afera, niko nikada u BiH po tom pitanju nije odgovarao, te se transkripti razgovora svako malo pojave u medijima i služe kao neoborivo sredstvo za diskreditaciju političkih protivnika. U tom smislu sezona „lova“ je neprekidno otvorena, svako svakoga može tajno pratiti, video i tonski snimati i fotografisati. Ako snimljeni materijal ima upotrebnu vrednost, lako je naći portal koji će to objaviti, što drugi mediji prenose, i zabavi nikad kraja. Važan je samo sadržaj razgovora, a ne kako se do snimka došlo – rečenica je koju su često izgovarali opozicioni lideri u Narodnoj skupštini Srpske, aludirajući na aferu „Snimak“ kojom su želeli kompromitovati premijerku Cvijanović.

U odnosu na broj stanovnika BiH je i dalje vodeća evropska zemlja po brojnosti građana koji su otišli na sirijsko ratište. U BiH postoji gusta mreža paradžemata, enklava koje su izvan jurisdikcije Islamske zajednice BiH, i koji su, u stvari, regrutni centri najpoznatijih terorističkih organizacija, Islamske države i Al Kaide. U BiH se dogodilo nekoliko terorističkih akata, akteri su ili poginuli tokom izvođenja terorističkog čina, ili su osuđeni, ali pozadina je ostala nerasvetljena, a nalogodavci i inspiratori i dalje su nevidljivi.

_________________________

Uputnice:

[1] http://ba.n1info.com/a108857/Vijesti/Vijesti/Djakovic-Neka-puste-moj-razgovor-sa-visokim-duznosnikom-SDA.html

[2] http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=215934

Izvor: Fond Strateške Kulture