Prof.dr Vinko Perić o bezbednosnoj konferenciji u Gradiški

Gradiška na Savi bila je 17.12.2016. domaćin veoma značajnog skupa o bezbednosti, međunarodne Konferencije „Aktuelni trenutak drušrveno-političkih i ekonomskih aspekata bezbednosti i zaštite Republike Srpske, BiH i Balkana u svetlu mondoloških procesa“ (https://youtu.be/2KwbZWV0FKo), koja je izazvala veliko interesovanje kako stručne tako i građanske javnosti, pre svega zbog učešća vodećih eksperata iz oblasti civilne i vojne bezbednosti u regionu. General VRS Manojlo Milovanović, vodeći balkanski ekspert za islamski terorizam Dževad Galijašević, bivši ministar bezbednosti RS Darko Matijašević, prof. dr. Dušan Vejnović i prof. dr Vinko Perić, samo su neki od izlagača na ovom eminentnom skupu.

Konferenciju je otvorio novoizabrani načelnik opštine Gradiška, gospodin Zoran Adžić, a iz njegove pozdravne reči može se zaključiti da će, napokon, struka i nauka imati adekvatan tretman u ovoj opštini,  odnosno da će naći svoju ulogu i mesto na dobrobit građana!

U nameri da približimo dešavanja sa ovog značajnog skupa razgovaramo sa organizatorom, prof. dr Vinkom Perićem, profesorom bezbednosti na Internacionalnom Univerzitetu u Brčkom, vlasnikom medijske grupe “VIKOM” i osnivačem patriotskog projekta “Srpski pijemont”, a intervju objavljujemo na dan proslave rođenja Republike Srpske. Srećan ti rođendan, Republiko Srpska.

Poštovani profesore, hiper-aktivni kao i uvek, bili ste domaćin još jednog međunarodnog skupa, koji je tretirao veoma aktuelnu i značajnu temu – bezbednost regiona. Je li bilo teško okupiti sva ta poznata i značajna imena na jednom mestu?

Pre svega, pozdrav Vašim posetiocima. Što se tiče, zaista značajnih, gostiju koje smo imali moram da kažem da ih meni nije bilo teško okupiti, sve su to ljudi koje srećem na raznim naučnim forumima i sa kojima naučno i poslovno sarađujem, ali bilo je teško vremenski ih uskladiti, zbog obaveza koje imaju. Ipak, kockice su se sklopile i mislim da smo imali odličnu Konferenciju.

S obzirom na temu, možemo li ovu Konferenciju praktično smatrati Drugom naučnom Konferencijom, projekta “Srpski pijemont”, budući da se Prva održala na istom mestu, 2013. godine, pod nazivom „Prva međunarodna naučno-stručnu konferencija drugog (privrednog) i trećeg (patriotskog) NVO sektora Republike Srpske i Srbije”? (https://youtu.be/az1BvtxbfWg)

 Apsulutno. Kao i Prva i ova Konferencija može se smatrati pokušajem projekta “Srpski pijemont” da se profiliše u odnosu na aktuelna društveno-politička pitanja koja se tiču ukupnog srpskog nacionalnog korpusa. Bezbednost je svakako jedno od najvažnijih. A kao ozbiljni i temeljni ljudi logično je da prvo oslušnemo nauku i struku. Dakle, u pravu ste, za “Srpski pijemont” ovo je Druga naučna Konferencija, tematski usmerena i sjajno koncipirana.

Ono što je zapazio čitav patriotski diskurs sa obe strane Drine jeste da je Vaša Konferencija održana istog dana i u isto vreme kada je u Beogradu održavana i 57. sednica Skupštine Republike Srpske Krajine u prognanstvu, povodom 25 godina od konstituisanja. Je li ta podudarnost slučajna, ili ste namerno tako koncipirali organizaciju?

Ljudi kao ja ne veruju previše u slučajnosti i kada nešto rade trude se da njen uticaj eliminišu u potpunosti. No, kada pripremaju i izvode pojedine projekte oni nikada ne objavljuju sve, već deo uvek ostaje u vidu skrivenih ciljeva ili konspirativnih strategija, da budem precizniji. One su poznate malom broju ljudi ili samo čelnom čoveku, ako je on top menadžer lidersko-inovativnog tipa i stručnjak multidisciplinarnog karaktera. Setite se toga uvek kada govorite o „slučajnostima“. Ono što spolja izgleda kao „slučajnost“ obično je nedostatak informacija o kauzalnim vezama među događajima. Ili, mislite da su stranci zaista dobronamerni kada nas tapšu po ramenu hvaleći našu transparentnost. A oni sami nikada nisu transparentni. Verujem da se razumemo!

I ja. Vi ste u Njujorku tokom februara prošle godine dobili počasni doktorat istorijskih nauka, za koji sam načuo da ima veze sa Vašim doprinosom u osvetljavanju nekih činjenica vezanih za dešavanja na prostoru Krajine još iz Teslinih vremena, a bilo je upečatljivo Vaše pominjanje Krajine i na Konferenciji. Ima li taj počasni doktorat zaista veze sa, da tako kažem, Teslinom Krajinom?

I te kako. Proustaški režim u Hrvatskoj voleo bi, ne samo da se zaboravi Republika Srpska Krajina, kao forma državne konstitucije srpskog naroda u Hrvatskoj, već i da se zaboravi vekovno postojanje i život srpskog naroda u Hrvatskoj. U tom kontekstu oni se ne ustručavaju da prave otvorene falsifikate, pa i da svojataju Srbina, Nikolu Teslu, najvećeg naučnika i vizionara koga je svet ikada imao.

Ali, ne može tako! Srbi se na tom prostoru nisu naselili silom, niti su bilo kome šta oteli. Njima je te vrleti dodelila moćna austrijska carevina kako bi sprečila najezdu Turaka na Evropu i oni su tu zemlju vekovima plaćali svojom krvlju. Oni imaju pravne, istorijske i krvne tapije na tu teritoriju. Ne može se prihvatiti da jedna novo-fašistička tvorevina, poput PRIVREMENE Tuđmanove Hrvatske, ognjem i mačem, zločinima i progonom, otme Srbima zemlju na kojoj žive vekovima, samo zato što je Hrvat Tito iscrtao nekakve svoje granice i što se anglo-saksoncima tako prohtelo. Govorim o tome, sa, i pred uticajnim ljudima, kada god sam u prilici, pa tako i na nekim skupovima u inostranstvu, posle čega je usledio i taj počasni doktorat.

 Rekli ste privremenoj Hrvatskoj?!

Da, baš tako sam rekao! Zar zaista mislite da država satkana na tuđoj krvi i tuđoj zemlji može biti dugog veka, istorijski gledano. Uputiću Vas i Vaše posetioce da pogledate dokumentarni film u produkciji moje TV VIKOM ( https://youtu.be/SpqzdTCYAJo), pa će Vam biti jasnije zašto tako mislim! Ona država i vlast koji, 1941 godine, bukvalno pokolju stotine hiljada svojih sugrađana i starosedelaca te države samo što nisu iste vere, pa pedesetak godina kasnije ponovi progon, mada u manjem obimu, ta država ne može imati stvarnu budućnost. Pavelićeva Hrvatska trajala je dok je trajao III Rajh, Tuđmanova  će trajati dok postoji IV Rajh, a on je već počeo da se raspada. Kao i Treći, razbiće ga velika Rusija, ovoga puta Putinova. Zato svaki srpski patriota Teslinu Srpsku krajinu smatra privremeno okupiranom srpskom zemljom, a projekat „Srpski pijemont – Zapadni Balkan“ smatra je petom državom Pijemonta

Vi, dakle, očekujete relativno brze promene na Balkanu i šire?

Dolazi veliko Svetlo na kraju procesa raspada nekih balkanskih i EU  država koji, podsećam Vas(!), još uvek nije završen!  To što neki briselski činovnici misle da su promene koje su oni napravili poslednje i zakovane, više je njihov problem nego naš. Sportski rečeno, srpski korpus izgubio je prvo poluvreme velike istorijske utakmice zbog nesrazmerne pomoći našim protivnicima. Ali, ubrzo kreće drugo poluvreme koje mora imati drugačiji ishod od prvog, da bi rezultat bio bar nerešen.  Postoje zaista moćni faktori koji uvek brinu o ravnoteži. Oni vuku poteze iz kojih proizilazi geopolitička slika sveta.

Da bi Vam bilo jasnije o čemu govorim apostrofiraću poređenje par situacija i faktora u tri vremenska termina: 1990.,  2016. i 2020?

Analizirajte sa aspekta geopolitičke snage i uticaja u ovom vremenskom periodu:

Rusiju; Ameriku; ISIL – (Islam kao konfesiju); Tursku (zbog „Bošnjaka“); Evropu kao IV Rajh; Veliku Britaniju (nadam se da ne mislite da je iz EU otišla „slučajno“). Šta vidite?

 Pa, da krenemo dalje. Analizirajmo Prvi i Drugi svetski rat. Jesu li Srbi u oba rata bili sa pobednicima? Svi znamo da jesu! Zašto bi, onda, u finalu Trećeg svetskog rata bili sa bilo kim drugim osim sa pobednicima?

 A da li je tačno da se istorija ponavlja? Jeste, dabome! Samo, treba uvažiti faktor vreme, što našim ljudima obično teško pada. Laici bi uvek sve preko noći, ali ne može tako. Za procese je potrebno vreme!

Kako u tom kontekstu tumačite nedavni referendum u Srpskoj?

Kao još jedan dokaz trenda o kome govorim, možda i kao početak tog drugog poluvremena koje sam spomenuo. Taj referendum je od neprocenjive vrednosti za RS kao i za srpski nacionalni korpus u celini. Ali, zar mislite da bi sve prošlo glatko kako je prošlo da Dodik nije imao zeleno svetlo onih koji kreiraju geopolitičke procese. Mislim na one koji ih stvarno kreiraju, ne na one smešne briselske činovnike ili pajace poput Valentina Incka. I nije to samo podrška Rusije, već i drugih faktora u hrišćanskom svetu koji shvataju da se u Izetbegovićevoj „Islamskoj deklaraciji“ nalazi koren svega onoga što danas predstavlja ISIL. Opet ću malo da se samo-reklamiram, pogledajte dokumentarni film moje TV VIKOM, odakle je ISIL krenuo na https://youtu.be/qxeSNYN8rtc. Sada bi Radončić trebao da svoj narod vrati na normalni evropsko-hrišćanski put i da se obračuna sa ISIL-om i sledbenicima prvog ISIL-ovca u Svetu Alije Izetbegovića. U tom smislu pozdravljam i povratak u političke tokove bihaćkog „Babe“.

 Da se sada malo posvetimo izlagačima i referatima na Konferenciji. Bilo ih je ukupno 38, što je veliki broj koji govori o izuzetnom potencijalu Konferencije. Među njima bih izdvojio nekoliko njih čije su prisustvo i izlaganja dali Konferenciji veliku specifičnu težinu. Počeo bih od generala Manojla Milovanović, ratnog načelnika Generalštaba Vojske RS, i nekadašnjeg Ministra odbrane RS. Kako cenite njegovo upozorenje da ne postoji sistematični pristup problemu odbrane od terorističke opasnosti u RS, pre svega adekvatna procena mogućih meta i s tim u vezi neophodnih preventivnih mera? 

Pa, podsetio bih na onu opasku o transparentnosti i konspirativnosti koju sam izneo maločas. Nesporno je da on govori dobronamerno, ali podsetio bih da je poštovani General sada u penziji. Mislim da vlast na čelu sa Dodikom dosta radi na očuvanju državne i javne bezbednosti, ali svakako da javnost o tome ne može znati sve. Niti treba. Kao profesor bezbednosti verujem u Dodika i ono što radi na tom polju. I podržavam to. Budite sigurni da on ima odlične procene političkih i bezbednosnih rizika za Srpsku.

Kako cenite izlaganje gospodina Darko Matijaševića, doktora ekonomskih i bezbednosnih nauka, koji je problem bezbednosti tretirao sa aspekta osnovnih geopolitičkih teorija, a skupu i političkom vođstvu Srba predložio tri značajne mere za povećanje bezbednosti u regionu – formiranje Srpskog Narodnog sabora zapadnih Srba, Saveta za nacionalnu bezbednost i Ministarstva za vanredne situacije?

Gospodin Matijašević spada u one ljude koji su obavljali vrlo odgovorne bezbednosne poslove u ratnim vremenima i neposredno posle toga. On na tom polju ima ogromno teoretsko znanje i izvorno praktično iskustvo, i zato sam njegovo izlaganje slušao sa velikom pažnjom. Svaka od ideja koju je pomenuo značajno bi pomogla nacionalnu bezbednost u širem smislu i učinila efikasnijom borbu za očuvanje srpskog entiteta u skladu sa izvornim Dejtonom. Takođe, te ideje bi pomogle institucionalnom jačanju srpsko-srpskih veza u regionu, što je na fonu ciljeva Srpskog pijemonta kao nacionalnog projekta. U tom smislu mi ćemo nastaviti kontakte sa gospodinom Matijaševićem i drugim učesnicima ove Konferencije, kako bi deo njihovog vremena i potencijala uključili u zajednički rad na zajedničkim ciljevima.

 Svakako najveći balkanski ekspert za pitanja islamskog terorizma, gospodin Dževad Galijašević, pokrenuo je zanimljivo pitanje, može li se Islam reformisati i demokratizovati, odnosno može li Islam postati učesnik i nosilac evropskih integracionih procesa? Kakav je Vaš stav po tim pitanjima?

Kao najveći balkanski i jedan od najpoznatijih evropskih eksperata za islamski terorizam, gospodin Galijašević je izuzetno rado viđen gost na svakoj Konferenciji ovog tipa i kao organizator još jednom mu zahvaljujem što se isprva odazvao mom pozivu da bude izlagač. Kao i svako, njegovo izlaganje na ovoj Konferenciji maksimalno je držalo pažnju učesnika i podiglo njen stručni nivo. Ono o čemu on principijelno govori jeste da nije normalno da muslimani slovenskog porekla prihvataju ekstremnu ideologiju arapskih muslimana, zbog istih etničkih i etičkih korena sa sugrađanima druge vere. To oni i nisu činili do pojave Alije Izetbegovića i njegove „Islamske deklaracije“. Naše komšije muslimani, ili Bošnjaci, kako sada sebe nazivaju, moraju se suočiti sa zlom koje je Alija instalirao u Bosni svojim delovanjem i naseljavanjem terorista, pripadnika odreda „El Mudžahedin“, a koje danas nastavlja njegov sin Bakir. To je poruka ovog i mnogih drugih izlaganja i radova, gospodina Dževada Galijaševića. Ja nisam, maločas, slučajno spomenuo ime gospodina Radončića i Fikreta Abdića. Alijini ISIL-ovci ako misle da prežive na Balkanu i Evropi moraće da krenu na drugu stranu koordinatnog sistema. Podsetiću vas da je sredinom prošlog veka u Bugarskoj živelo blizu milion Turaka. Gde su i koliko ih je sada u hrišćanskoj Bugarskoj?

 Vi ste u uvodnom izlaganju apostrofirali ISIL kao najveću bezbednosnu pretnju regionu i Republici Srpskoj. Jeste li govorili strateški ili imate saznanja o konkretnim pretnjama?

Govorio sam strateški, jer se kao profesor bezbednosti i naučnik bavim strateškim izučavanjima, a ne operativnim radom. Mi danas, kao narod, ne smemo dozvoliti sebi luksuz da budemo nestručni, nepripremljeni i nespremni kao što smo bili i 1941. i 1991. Moramo predviđati i kreirati događaje, a ne kaskati za njima. U tom smislu intelektualna elita ne sme biti pasivna, niti indiferentna prema sudbini svog naroda i svoje države. Jednostavno, ne smemo dozvoliti da prolivena srpska krv bude uzaludna! Vi danas u Federaciji BiH imate nekoliko mesta naseljenih ISIL-ovcima u kojima ne važe građanski zakoni već se primenjuje šerijatsko pravo. Jedno od njih je samo na par kilometara od „granica“ Republike Srpske.

Svu to vide i znaju. I vlasti u Sarajevu, i zapadne ambasade i tzv. „Visoki predstavnik“. I nikom ništa. Postoje kampovi za obuku terorista, i to se zna. Sve je to izvor pretnje, koji se mora staviti pod kontrolu.

 Šta biste apostrofirali kao glavne poruke ove Konferencije? 

Pre svega bio je ovo zaista impozantan skup. Vi ste apostrofirali neke od učesnika koji su Vama bili najatraktivniji, i to je u redu, ali bilo je još sjajnih radova i izlaganja. Na primer prof. dr Dušan Vejnović, čije je izlaganje otvorilo naučni deo konferencije, pa prof. dr Rade Biočanin, i drugi. I svi se oni slažu u nečemu što bi naveo kao osnovni zaključak skupa – živimo u vremenima izuzetno brzih geopolitičkih promena u svetu i regionu, koja značajno uvećavaju bezbednosne rizike na svim nivoima. Ili kako na Konferenciji reče prof. dr Vejnović „Živimo u vremenima nevremena“.

Zbog toga je neophodno imati svest o tome i držati maksimalnu budnost, kao i maksimalno koordinisati rad svih nadležnih službi za sada, dve srpske države, Srbije i Republike Srpske, kao i sa Srbima na privremeno okupiranim teritorijama.

U tom smislu svakako je od velikog značaja i najavljeno opremanje Vojske Srbije savremenim borbenim sredstvima, kao i nastavak održavanja zajedničkih anti-terorističkih vežbi specijalnih jedinica Srpske i Srbije, a takođe i jačanje veze policije RS sa specijalnim  snagama Ruske federacije.

Jedna od poruka Konferencije je da srpski narod ne sme propustiti priliku da sadašnje promene u svetu iskoristi za afirmaciju svojih legitimnih nacionalnih interesa. Srpski narod se dosta posipao pepelom, imao strpljenja i trpeo nepravdu koju su mu naneli ratovi devedesetih. I on mora biti spreman da krene ka drugoj strani koordinatnog sistema na čijem kraju stoji sloboda i pravo na ujedinjenje srpskog naroda. Ostvarenje tog legitimnog cilja bila bi najveća garancija nacionalne i svake druge bezbednosti.

Ne mogu a da ovaj razgovor ne iskoristim i za jedno aktuelno pitanje. Šta mislite da će izbor Trampa promeniti u regionalnim odnosima na Balkanu i poziciji srpskog naroda?

Mislim da je zaista previše rano govoriti odgovorno o tome. Znamo da američke predsednike predizborna obećanja ne obavezuju mnogo, a mi o njemu nemamo druge političke repere. Ono što je izvesno jeste da ga multinacionalne kompanije neće držati u šaci kao što su držale njegove prethodnike. I to je samo po sebi velika stvar.

Što se srpskog naroda tiče mislim da nam se od Amerike već dogodilo ono najgore i da Tramp, sve i kad bi hteo, ne bi mogao biti gori od, recimo, Klintonovih. Ali, valja imati na umu da smo mi Zapadu, pre svega Americi i Britaniji, mera odnosa sa Rusijom. Ako Tramp zaista ima nameru da relaksira odnose sa Rusijom, onda će i prema Srbima imati kudikamo blagonakloniji stav. Sa aspekta ciljeva Srpskog pijemonta idealno bi bilo da se on sa Putinom dogovori oko neke vrste podele interesnih sfera što bi značajno resetovalo odnose na Balkanu. Da je tako nešto moguće govori nam američko odustajanje od jurnjave da se Crna Gora primi u NATO. No, ponavljam, sve su to još uvek špekulacije, daleko od pretpostavki zasnovanih na naučnoj metodologiji. Zato sačekajmo bar tih prvih 100 dana, što je minimum za procenu rada i mnogo manjih vlada od Američke.

Na kraju, vratio bih se na Konferenciju. Nema sumnje da ste napravili sjajnu organizaciju i da ste još jednom potvrdili vrhunski smisao za menadžerstvo i multidisciplinarnost. No, ima li još nekog koga bi ste istakli u organizaciji, kome dugujete zahvalnost za ovaj sjajan naučni skup?

Naravno! Zahvaljujem svim gostima i učesnicima koji su poštovali predviđene vremenske i metodološke okvire, što je omogućilo da sve protekne kako je zamišljeno. U organizaciji naučnog dela Konferencije posebno sam zahvalan redovnim profesorima nekoliko državnih Univerziteta: prof. dr Dušku Vejnoviću, koji je inicirao ideju za ovaj skup i prof. dr Braci Kovačeviću sa Univerziteta u Banjaluci, kao i dr Radetu Biočaninu, sa Univerziteta u Novom Pazaru.

Takođe, izražavam veliku zahvalnost za logistiku Konferencije, Načelniku opštine Gradiška, gospodinu Zoranu Adžiću, kao i firmi „Livnica Tešić“, na čelu sa predsednikom Kompanije, doktorantom mr Mirkom Tešićem.

Zahvaljujemo, profesore Periću i još jednom čestitke na sjajno organizovanoj Konferenciji.

Hvala i Vama! Posetioci ma Vašeg portala sve najbolje u Novoj Godini.

Izvor: CEOPOM-Istina