Promena polova i budućnost bele rase

Nedavno su u mnogim krajevima sveta počeli da se pojavljuju „neobični svetlosni stubovi“ koje su ljudi fotografisali i objavljivali na internetu: od Amerike, Kanade, Norveške, Kine i Rusije. To bi mogao da bude jedan od znakova približavanja promene geografskih polova Zemlje. Hipotezu o živoj Zemlji dokazala je ekspedicija na čelu sa poznatim geofizičarom i veteranom vojne špijunaže Igorem Nikolajevičem Janickim – kasnije su sve to potvrdili u Institutu zemaljskog magnetizma, jonosfere i širenja radiotalasa „Nikolaj Vasiljevič Puškov“ Ruske akademije nauka. Raduje činjenica da će se krenuti u obnavljanje objekta „SG-3“ – Kolske svrhduboke bušotine. Kao inicijatori su, naravno, istupili Geološki institut Kolskog naučnog centra Ruske akademije nauka, Naučno-proizvodni centar „Nedra“ ruskog državnog geološkog holdinga „Rosgeologija“ i Naučno-proizvodni centar „Kolska svrhduboka“.

Istraživanja Ernsta Rifgatoviča Muldaševa, doktora medicinskih nauka, profesora – na svetskom nivou poznatog hirurg-oftalmologa, generalnog direktora Sveruskog centra očne i plastične hirurgije Ministarstva zdravlja Ruske Federacije u Ufi (glavnom gradu Republike Baškortostan – Baškirije), pokazala su da je takozvana Kula Đavola – na jeziku indijanaca „Kula loših bogova“ (država Vajoming, SAD, nacionalni spomenik proglašen od strane Ruzvelta) mesto budućeg Severnog pola – da će se tu premestiti osa Zemlje. To su rezultati njegove poslednje naučne ekspedicije na planinama Tibeta. Visina tibetanske planine Kajlaš (poznate i pod imenom Planina Svastike) je 6 666 metara. Takođe se pominju merenja od 6 638 – 6 714 metara, ali ću se zadržati na prvom zbog sledećih razloga. Provođenje meridijana od Kajlaša do piramida u Egiptu produžavanje linije vodi do Vaskršnjeg ostrva (Rapanuija), takođe se na toj liniji nalaze piramide Inka. Još interesantnije je to što je rastojanje od Kajlaša do Stounhendža tačno 6 666 kilometara, zatim od planine Kajlaš do krajnje tačke hemisfere Sjevernog pola rastojanje iznosi tačno 6 666 kilometara, a do Južnog pola tačno dva puta po 6 666 kilometara. To je dokaz da je planina Kajlaš direktno povezana sa glavnim piramidama Zemlje i drugim ključnim objektima takozvanog „Sistema drevnih monumentalnih konstrukcija“. Nije slučajno Anenerbe (nacističko društvo za izučavanje drevne germanske istorije i nasleđa predaka) na Altaju tražilo „pupak Zemlje“ (geopatogenu zonu – sistem gravitacionih elektromagnetnih polova), a u Volgogradu (tada Staljingradu) oko Mamajevog kurgana „akupunkturnu tačku Zemlje“. Čak se i vikendica Putina nalazi na obali altajske reke Katunj (u prevodu sa altajskog jezika „kadin“ – „gospođa“; „domaćica“), na teritoriji zagonetnog Belovodja. Nema sumnje da je prekookeanskim elitama to izvesno, jer već pakuju kofere i preseljavaju u Južnu Ameriku, posebno u Brazil.

Ranije sprovođena istraživanja Instituta dinamike geosfera Ruske akademije nauka (na bazi Naučnog saveta RAN za fiziku solarno-zemaljskih odnosa „Sunce-Zemlja“) su pokazala: za 150 godina sila magnetnog polja Zemlje se smanjila za 10 procenata. Tokom tog perioda severni magnetni pol se pomerio 685 milja na Arktiku. Tokom prošlog stoljeća brzina premieštanja magnetnih polova povećana je u poređenju sa prethodnih 4 veka.

Zahvaljujući Staljinu i Beriji bila je organizovana visokoširoka vazdušna ekspedicija „Sever-2“ na čijem čelu je bio general-major avijacije Aleksandar Aleksejevič Kuznjecov, načelnik Glavne uprave Severnog morskog puta (Glavsevmorput) pri Savetu ministara SSSR-a, u čijem sastavu su bili svi istaknuti sovjetski polarni istraživači. U Sibiru će opet biti subtropska klima kao u drevnim vremenima. I to će biti prirodan fenomen, ne veštački kao što su planirali sovjetski inženjeri koji su predlagali deljnje voda Tihog i Severnog ledonog okeana gigantskom konstrukcijom radi poboljšanja klime Sibira i Krajnjeg Severa.

Putin zna tajnu kalendara Maja. Sam Vladimir Vladimirovič se rodio pod znakom EP. Godine 2012. nije bilo „smaka sveta“ naravno, nego obratno – to je nova epoha razvoja čovečanstva (planete našeg sunčevog sistema postrojile su se u liniju usmerenu na Mliječni put). U zodijakalnom sistemu to je prelaz od epohe Riba ka epohi Vodolija.

Drevna znanja potpuno detaljno, jasno i shvatljivo dokazuju savremene poglede na ustrojstvo sveta. Maje su ostavili Colkin (u prevodu sa jezika Maja „račun dana“) – kalendar sa harmoničnim sistemom (matricom) računanja 13:20. Osnovna jedinica – broj 13 (glavni koeficijent – konstanta harmoničnog sistema), koji formira strukturu Colkina koji se sastoji od 260 elemenata. Broj 260 je proizvod dva broja čitavog sistema: 260 = 13 x 20. Vremenski ciklus se sastoji od 13 baktuna (sekundarnih frekvencija svetlosti). Baktuni predstavljaju period vremena oko 400 godina. Odatle je trinaestobaktunski sistem oko 5 200 godina. Njihova matrica je osnovana na eksponencijalnom binarnom obliku brojeva sa osnovom 20 (koristeći samo tri uslovna simbola: tačke, koja označava jedinicu; linije, koja je ravna pet jedinica; i stilizovane školjke koja označava nulu, rang i potpunost). To je 20-tirični sistem koji ima sličnost sa univerzalnim binarnim kodom (broj koji stoji u prvom rangu ima množilac 1, u drugom rangu se množi sa 20, u trećem sa 400 i tako dalje). Redosled prvih 13 članova reda stepena 20: 1, 20, 400, 8 000, 160 000, 3 200 000, 64 000 000, 1 280 000 000, 25 600 000 000, 512 000 000 000, 10 240 000 000 000, 204 800 000 000 000, 4 096 000 000 000 000. Savremeni ciklus 13 baktuna počeo je 3 113 godine do nove ere i završio se 21. decembra 2012. godine nove ere. Što se tiče fraktala oni stalno čuvaju proporcionalnost. Broj 13 je fraktal 130: 130 = 13 x 10; 144 – fraktal 1 440: 1 440 = 144 x 10. Po Slovensko-Arijevskom Vedskom kalendaru Koljadi Dar ta promena epoha je predstavljena tako što rukav naše galaksije izlazi iz sazvežđa Lisice i premiešta se u sazvežđe Vuka.

Jurij Valentinovič Knorozov, doktor istorijskih nauka, prvi je u svetu dešifrovao spise Maja, zatim je otkrića matematički potkrepio Grigorij Jakovlevič Pereljman u vidu formule idealnog goriva. Pereljman već više godina radi u strogo zaštićenim podzemnim kabinetima i odbio je Nobelovu nagradu, zbog opasnosti da je to samo mamac zapadnih obaveštajnih službi da izađe iz Rusije kako bi ga na kraju kidnapovali. Razrađen je projekat sa kodom „Vepar 1“. Jamal, to je jedinstveno mesto u svetu gde se dobija hemijski element izotop osmijuma 1870s – Jamalij, od kojeg zavisi mogućnost približavanja brzini svetlosti.

Paralelno sa tim, na svet se pojavljuju deca „indigo“ – šesta rasa koja poseduje natprirodni (svrh)intelekt i različite sposobnosti koje nisu karakteristične savremenom čoveku: dobro zdravlje, visoko mentalno svojstvo, sveopšti pogled na ustrojstvo sveta, istaknuti talenti i slično. Rekao bih da je to čudesni „desant spasa“ Vasione koja se razvija. Treba se setiti niza naučnih eksperimenata sa krvlju raznih naroda i rasa (’30-tih godina prošlog veka) ruskog naučnika svetskog imena, genetičara, profesora Manojlova koji su dokazali da čovečanstvo ne može imati jedinstvenog pretka i zajedničku pramajku. Dokumenta su ranije bila zaštićena, ali je nedavno skinuta oznaka stroge poverljivosti.

Rusija će predvoditi preporođenu civilizaciju Zemlje. Centar civilizacije se premiešta u Sibir, tačnije „pol toplote“ će se premestiti u Južni Sibir. Takođe, treba se setiti čebarkuljskog meteorita (2013. godine) – koji u stvari nije bio samo meteorit, nego ja bih rekao poseban „upozoravajući artefakt“ – znak poslat odozgo. Niko nije poginuo! Ekspertna ocena je utvrdila da je jačina eksplozije 300 – 500 kilotona, a jačina bojevog bloka najjače ruske svrhstrateške rakete „Vojvoda“ (specijalno isprojektovane bojeve glave za uništavanje američkih gradova) – 500 kilotona. Zato i kažem da je to posebno upozorenje odozgo, posebno za one koji žive na 59 meridijanu. Nulti (univerzalni) meridijan sproveden nepravilno, i to je utvrđeno pomoću savremenih navigacionih sistema GPS i GLONASS. Meteorit je pao tačno na liniju na kojoj se očekuje premeštanje polova. U skladu sa proporcijom zlatnog preseka – linija „Pulkovska opservatorija – Crveni trg, Moskva“ i linija „Mesto pada čebarkuljskog meteorita – Grinvič, London“. Čeljabinska oblast je generator taktnog signala (frekvencije) svih geofizičkih procesa Rusije i celog sveta. Ural – srce Evroazije, jedno od najtajanstvenijih mesta sile u Rusiji. Na severoistoku Rusije, u Jakutiji (Respublici Saha) nalazi se geopatogena zona ogromne jačine koja će uskoro otkriti mnoge tajne i zagonetke naše severne praotadžbine prelepe bijele rase – Hiperboreje (Skifije, Velike Tartarije), Velike Asije, Arktide, Arktogeje (Daarije): Slovensko-Arijevske Imperije planetarnog nivoa.

Napred, u prošlost ― nazad, u budućnost!

Izvor: LiveJournal