Први ватикански удар на Црну гору

Први озбиљнији покушај превођења православаца Црне Горе у католике забележен је крајем шездесетих година двадесетог века, тачније то се данас може сматрати уводом у оно што је уследило и што ових година, као процес, имамо у Црној Гори.

Наиме, мало је познато да је иницијатива за рушењем Његошеве капеле на Ловћену дошла из Ватикана а прихваћена је од стране југословенских, црногорских, комуниста. Тиме је, као што се зна, погажена последња воља великог владике чије је тело и данас у Маузолеју, грађевини која на архитектонски и сваки други начин не припада свету православља.

Да би све ово било разумљивије пажљиво прочитајте редове који следе. У питању је писму специјалног папског изасланика, Франциска Паловинетија, упућено 28. децембра 1969. године блаженопочившем митрополиту Црногорско – приморском, Данилу Дајковићу (слика доле десно). Франциско га је два дана раније, као препоруку под бројем 22384 писао у Метковићу, а упутио из Сарајева. Писмо се чува у архиви Митрополије Црногоско – приморске. Ево шта у њему пише:

„Ваше Преосвештенство,

Молим да ми опростите на грешкама, али трудићу се да их буде што мање, јер сам по први пут у поверљивој мисији овде. Молим да разумете моје напоре које чиним сам уз припомоћ веома оданих и поверљивих саучесника, али све то да што боље и савесније обавим поверено и да најбоље намере Свете Столице извршим што разборитије уз велику обазривост, нашто сам нарочито упозорен.

Носим Вам специјалну поруку Светог Оца Папе и Његову поруку требало је лично да уручим, па сам радо прихватио овај напорни пут да се уз његов благослов овековечи труд и обезбеди Ваша сагласност и саучешће што је изричита жеља Св. Оца Папе.

Но, ево у Сарајеву сам позван у Надбискупију и задржан, хитно обавештен са напоменом да моментално није погодан моменат – наиме пала би у очи моја присутност у Цетињу, па би могле наступити немиле последице и многе непријатности од ненамерних злих људи Ваше средине, што би омело и много нашкодило постигнутим успесима у одвајању Ваше Свете цркве од натурене сепаратистичке јереси.

Много се постигло и Св. Отац Папа је веома задовољан па је предложио да би било најбоље да се скине она мала капела и смести у музеј или Његуше где би одговарао намени, где историја тога времена изумрлог старог народа још једино не може да види.

Свима је јасно да садашњи народ нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идологијом која је злоупотребила овај народ, који ето може се рећи потпуно изумире. Нови народ са новим навикама и новим животом је народ будућности и нових прегнућа, па је вољан Св. Отац Папа да овај народ свесрдно помогне и да га поврати у праву Христову веру зашто је вољан и да уложи велика средства.

Св. Отац Папа је вољан да даде 500 милиона лира као помоћ за израду маузолеја који ти храбри људи тако упорно траже и желе, па ће и Папина помоћ много допринети, за шта ће Он само тражити да у маузолеј буду смештене кости Луције – Црногорке (Озане Которске) , која је још раније прешла у праву Христову веру и до смрти била изложена свим прогањањима, али никад није хтела да ту веру осрамоти и остави. Зато ће она бити оглашена Светицом и жеља би била да се њени остаци похране у маузолеј зашто ће бити изграђен велики и диван саркофаг који ће красити унутрашњост маузолеја.

Св. Отац Папа цениће веома Ваше напоре и велику душевну и просветну вредност, ценећи Вашу оданост светој цркви, а верујући да ће у Вама наићи на сарадника у борби да се успостави у Црној Гори права Христова вера и осамостали као новорођенче Св. Оца Папе, он је вољан да све жртве поднесе и сва средства за то уложи, па једва чека да се освети Дивни Храм у Титограду и успостави библиотека, доведу мисионари и отпочне помагање тог доброг народа у превођењу правој Христовој вери.

У томе Св. Отац Папа рачуна на Вашу сарадњу и вољан је да Вам понуди положај међу својим најближим сарадницима, а да Ви руководите свим тим пословима уз загарантовану дискрецију. То је била моја мисија и то би била порука коју сам имао да уручим са још многим другим, па како сам спречен и како су сада заоштрене многе несигурности од пакости људи, то сам обавештен да приликом посете Председника од стране Паћинелија и додира истог са извесним храбрим људима Титограда, да се ово сада избегне и затражи додир или састанак у Загребу или Ђакову, како би се избегло да се предају новчана средства и награде храбрим људима на местима која би била подлога непријатности како тих храбрих људи тако и свег досадашњег успеха и рада.

Износећи Вам ово молим Вас да разумете велико интересовање Св. Оца Папе за Ваша велика дела и љубав према својој пастви која треба да се преведе правој Христовој вери за што би Ви били најпогоднија личност.

Вјерујем да Вам је познат удео Св. Оца Папе код одвајања македонске цркве, но из специјалних разлога у данашњој вери, што је било условљено од тих храбрих људи у Скопљу, који су вољни да се у догледно време и тај народ преведе у праву Христову веру.

Из жеље да се све то најлепше среди молим да донесете Вашу одлуку где би желели да се лично састанемо и примите све што Вам доносим, а Вашу сагласност или могућност, доставите Надбискупији Загреб.

Метковићи

С’ особитим поштовањем, одани, покорни Вам, Паловинети“

Циљеви се остварују

Митрополит Дајковић је одбио сусрет са папиним изаслаником и писмо проследио Светом синоду Српске православне цркве, али оно што је уследило наговестило је црну будућност за Србе, православце, у Црној Гори.

Његошева капела на Цетињу срушена је 1972. године (само три године након писма из Ватикана) а на њено место постављен Маузолеј, чији је пројектант хрватски вајар Иван Мештровић.

Данас у Црној Гори делује тзв „Црногорска православна црква“ на челу са распопом, Мирашом Дедејићем, човеком који је једно време провео у Ватикану на припремама за ово што данас чини у Црној Гори.

Иначе, у тој сада самосталној држави све је мање Срба, њихов језик је замењен црногорским, у државним службама Срби не могу да добију посао, све су бројнији инциденти на националној основи, између Срба и Црногораца, дојучерашњих Срба. У тим сукобима често налазимо блиске рођаке па и рођену браћу од којих је један остао Србин а други постао Црногорац.

Планови Ватикана у Црној гори остварују се онако како је давно зацртано а отворено наговештено у писму специјалног изасланика из Ватикана, из 1969. године.

Извор: Интермагазин