Prvih sto dana crnogorske vlade

Mnogi će reći da je vlada Zdravka Krivokapića prva demokratski izabrana vlada u istoriji Crne Gore. Ako ovu tvrdnju pojedinci mogu i da ospore, činjenica da je 30. avgusta u Crnoj Gori vlast prvi put u istoriji promenjena na izborima je nesporna. Stoga, ne treba da čudi što su očekivanja građana od Krivokapićeve vlade velika, gotovo istorijska. Valja napomenuti da vlada Zdravka Krivokapića, kojoj se nedavno navršilo 100 dana, kasnila taman toliko. Izbori su završeni 30. avgusta, a ona je izglasana 4. decembra. S obzirom na to koliko je međusobnih antagonizama, suprotstavljenih interesa i teških reči pratilo formiranje ove vlade, mnogi će takođe reći da je uspeh što je uopšte i formirana.

Vlada Zdravka Krivokapića formalno je koncipirana kao ekspertska. Izuzev lidera frakcije URA Dritana Abazovića i ministra ekonomskog razvoja Mladena Bojanića, bivšeg poslanika i kandidata ujedinjene opozicije na poslednjim predsedničkim izborima, ostalih 11 ministara široj javnosti bili su slabo poznati. Jedan od detalja koji mi je privukao pažnju u ministarskim biografijama je npr. supruga ministra pravde Vladimira Leposavića, kapetan američke vojske Vu Ngujen. U njenoj zvanično dostupnoj biografiji naći ćete da je u Haškom tribunalu bila angažovana u pisanju optužnice protiv Radovana Karadžića. Interesantno je da li postoji još neka vlada u svetu u kojoj je bračni drug ministra oficir oružanih snaga druge države.

Brzo zaboravljena obećanja

Uprkos tome što se sam izbor može smatrati uspehom, ovako koncipirana vlada za prvih 100 dana pokazala je ozbiljne slabosti. Već na treći dan svog rada, vlada Zdravka Krivokapića objavila je da je realizovala emisiju 750 miliona evra obveznica. Reč je o jednom od najvećih jednokratnih zaduženja države. Kamata koju smo se obavezali da plaćamo sedam godina iznosi 2,9 odsto, i veća je od one koju plaćaju zemlje regiona, kao i od kamata po kojima se ranije zaduživala prethodna vlada Duška Markovića. Koliko je ova, po nepoznatom kriterijumu određena, kamatna stopa bila povoljna za kreditore – što implicira da istovremeno nikako ne može biti povoljna za državu – ilustruje činjenica da je tražnja za obveznicama bila tri puta veća od ponude.

Ono što ne znamo je na osnovu čije procene je doneta odluka o zaduženju i kakva je u svemu bila uloga bivše vlade Duška Markovića, bez čije pune saradnje i kooperativnosti ova složena operacija nikako nije mogla biti pripremljena i realizovana praktično na treći dan nove vlade. Posebno brine što je po vlastitom priznanju premijera čitava transakcija “odrađena tajno”. I ne samo to, već javnosti ni više od tri meseca nakon zaduženja nisu poznata čak ni imena međunarodnih finansijskih eksperata, koji su po tvrdnji premijera “dobrovoljno i besplatno” čitavu operaciju osmislili. Koliko je ovako odrađena emisija obveznica u saglasju sa parolom da će “građani znati gde se troši svaki cent”, koju je Zdravko Krivokapić stalno ponavljao tokom predizborne kampanje, prosudite sami.

Interesantno je takođe da od momenta izbora vlade premijer Zdravko Krivokapić nijednom nije pomenuo potrebu donošenja Zakona o poreklu imovine, drugu glavnu parolu koju je koristio tokom predizborne kampanje.

Devalvirali i dobre odluke

Za ovih 100 dana Vlada Crne Gore uspela je da obesmisli i devalvira neke svoje prvobitno dobre odluke. Jedna od takvih je, recimo, odluka o gašenju prezadužene nacionalne avio-kompanije Montenegro erlajnz, koja je državu koštala stotine miliona evra. Imajući u vidu trenutnu situaciju sa pandemijom koronavirusa i potpunu neizvesnost koja vlada među svjetskim avioprevoznicima bilo je za očekivati da će nova vlada sačekati da pandemija prođe i tada uraditi ozbiljnu studiju da li Crnoj Gori uopšte treba nacionalna avio-kompanija. Recimo, četiri države EU trajno su likvidirale svoje nacionalne avio-kompanije: Mađarska, Litvanija, Slovenija i Kipar.

Od ove četiri zemlje, za Crnu Goru bi mogao da bude interesantan primer Kipra, kako približno istog broja stanovnika, tako i zbog sličnog udela turizma u BDP-u. U momentu gašenja nacionalnog avioprevoznika Sajprus ervejz na kraju 2014. godine (ovaj brend kasnije je prodat ruskoj kompaniji S7 i novi prevoznik pod tim imenom nema nikakve veze sa kiparskom državom i starom kompanijom) na tamošnjim aerodromima prevezeno je manje od osam miliona putnika. Nakon pune liberalizacije i potpunog otvaranja tržišta lou kost kompanijama, broj putnika na tamošnjim aerodromima počinje konstantno da raste i 2019. godine, pred pandemiju koronavirusa, prebacuje cifru od 11 miliona.

Umesto da detaljno izuči kiparsko iskustvo i sačeka sa raspletom situacije sa pandemijom koronavirusa, ministar finansija Milojko Spajić neočekivano se 30. decembra sastaje sa nemačkim ambasadorom Robertom Veberom. Sa sastanka je dato zajedničko saopštenje “da je Crnoj Gori hitno potrebna nova nacionalna avio-kompanija” i Spajić već sledećeg dana, 31. decembra, dok se planeta spremala za doček Nove godine, izdaje saopštenje da je uplatio četiri miliona evra u Erste banci za osnivački ulog nove avio-kompanije, koja će poleteti ne zna se kada.

Početkom februara obrazovan je bord direktora buduće kompanije i na platni spisak države stavljeno je šest direktora, a sredinom meseca objavljeno je da Vlada Crne Gore za 21 milion dolara otplaćuje u celini lizing za dva aviona bivšeg Montenegro erlajnza. Ambasador Veber ovom prilikom grubo se umešao u unutrašnja pitanja Crne Gore primoravši ministra Spajića da bez ikakve studije i pre kraja pandemije uplati 21 milion dolara plus četiri miliona evra i otvori šest visokoplaćenih radnih mesta u svrhu osnivanja novog državnog avioprevoznika, čime je praktično demonstrirao trenutnu moć svoje zemlje u Crnoj Gori. Ovo je dodatno podgrijalo spekulacije da se ambasador Veber ovde nije upetljao tek tako, već da je ovo imalo za cilj da pripremi situaciju za nemačke investitore, da u paketu preuzmu crnogorske aerodrome i nacionalnog avioprevoznika, kada ga vlada novcem poreskih obveznika postavi na noge.

Neodgovornost oko vakcina

Crna Gora je jedna od poslednjih zemalja u Evropi koja je počela sa vakcinacijom protiv koronavirusa. To je, uz nasleđene probleme u sistemu zdravstvene zaštite, imalo za posledicu da epidemija poprimi apokaliptične razmere. Po broju umrlih na 100.000 stanovnika Crna Gora je trenutno na šestom mestu u svetu. Sve do kraja januara, ministarka zdravlja Jelena Borovinić-Bojović ubeđivala je javnost da će vakcinacija početi vakcinom Fajzer. Tek nakon dva meseca, kada je đavo odneo šalu i kada je postalo jasno da od željene vakcine Fajzer i one Astra Zeneka poručene u Kovaks programu nema ništa, vlada počinje da razmišlja o nabavci ruske i kineske vakcine.

Prva upomoć priskače Srbija koja donira dva puta po 2.000 doza vakcine Sputnjik V, a kasnije stižu i pošiljke iz Rusije i NR Kine. To što za dva meseca nije urađeno ništa na alternativnom obezbeđivanju vakcina iz Rusije i Kine predstavlja veoma ozbiljan propust vlade i nadležnog ministarstva zdravlja.

Skandalozno odlaganje popisa

Zabrinjava i nesposobnost vlade da blagovremeno sprovede popis stanovništva. Po zakonu, popis je trebalo da se održi početkom aprila meseca. Bez popisa stanovništva nemoguće je ažurirati birački spisak, u kome se van svake sumnje nalaze desetine hiljada fantoma i protivzakonito upisanih glasača bivšeg režima. Krivokapićev ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović u januaru je javno obećao da će birački spisak za predstojeće izbore u Nikšiću biti očišćen. Međutim, u praksi se pokazalo da je 14. marta u Nikšiću pravo glasa imalo čak 400 birača više nego u avgustu prošle godine. Valjano sproveden popis, kao osnova ažuriranja birača preduslov je verodostojnog biračkog spiska i prvih poštenih izbora.

Volja EU važnija od vladavine prava

Nedopustivo je da do dana današnjeg nisu razrešeni dužnosti glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić i vrhovni tužilac Ivica Stanković. Kakvo stanje vlada u pravosudnom sistemu Crne Gore pokazalo je ekspresno puštanje na slobodu više privedenih i osumnjičenih funkcionera za milionske pronevere i korupciju. Pojedinci su to, kao bivši direktor Uprave za nekretnine Dragan Kovačević, iskoristili da pobegnu iz države. Pošto je za smenu tužilaca potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, plan vlade i parlamentarne većine bilo je usvajanje novih zakona, koji bi formalno ukinuli postojeće Specijalno državno tužilaštvo i obrazovalo novi organ, čime bi mandat tužiocu Katniću prestao.

Međutim, pod pritiskom EU, premijer Krivokapić i deo parlamentarne većine se povlači i odustaje od usvajanja planiranih zakona. Jedan od razloga zašto je EU direktno zaštitila tužioca Katnića mogao bi da bude tzv. proces za “državni udar”, u kome su najstrožije osuđeni i građani Ruske Federacije, pod optužbom da su planirali krvoproliće i organizovali nasilnu smenu vlasti na izborni dan 2016. Koliko je ovo bila skandalozna optužnica i presuda pokazala je nedavna odluka Apelacionog suda, koja je prvostepenu presudu ukinula.

Dakle, zanimljivo je da li u konkretnom slučaju EU štiti Milivoja Katnića, kao protivuslugu za osudu građana Ruske Federacije i lidera Demokratskog fronta, što je iskorišćeno za klevetu Rusije na međunarodnom planu.

Ono što građani takođe zameraju vladi Zdravka Krivokapića je nespremnost i nesposobnost da promeni menadžment i uređivačku politiku državne radio-televizije. Sa ovog medija vodi se i dalje žestoka propaganda u korist Mila Đukanovića i širi svakodnevna profašistička mržnja i klevete na račun pre svega Srbije, posebno njenog predsednika Aleksandra Vučića, a povremeno i Rusije. Pre nekoliko dana, na RTCG, u udarnom terminu, prikazan je dokumentarni film “Zavera” o procesu za tzv. “državni udar” u kome se sat i po vremena brutalno klevetala Rusija.

Nastavak sankcija prema Rusiji

Za 100 dana vlada nije uradila suštinski ništa da popravi bilateralne odnose sa Rusijom i Srbijom. Antiruska i antisrpska retorika iz vlade su, istina, prestale, ali ne samo da su postojeće sankcije Rusiji produžene, već su uvedene i nove. Aktuelni ministar inostranih poslova Đorđe Radulović u svom televizijskom intervjuu izjavio je da je Milo Đukanović postupio ispravno kada je uveo sankcije Rusiji, a da je jedini nedostatak bilo to što ih građanima Crne Gore nije valjano objasnio u medijima. Takođe,  ništa nije urađeno ni u rešavanju spora sa proteranim ambasadorom Srbije Vladimirom Božovićem.

Izmena spornih članova Zakona o slobodi veroispovesti, koji je prošle godine pokrenuo veličanstvene svenarodne litije, promene u ANB i početak promena u policiji pozitivni su rezultati vlade. Treba, takođe, pohvaliti i aktivnost ministara Mladena Bojanića, Aleksandra Stijovića i Vesne Bratić koji su se zaista svojski potrudili da javnost upoznaju sa kriminalnim i koruptivnim radnjama njihovih prethodnika iz DPS-a.

Nažalost, ove aktivnosti ostale su za sada bez rezultata, zbog zarobljenog korumpiranog sudstva i tužilaštva, koje direktno štiti briselska EU birokratija. Izbegavajući da aktivno krene u oslobađanje institucija sistema, te popravi odnose sa Rusijom i Srbijom, vlada je pokazala da ne mari mnogo za narodnu volju. Bez obzira što je svaka vlada bez DPS-a sama po sebi uspeh, da bi Krivokapićev kabinet zaslužio prelaznu ocenu u narednih 100 dana moraće da bude aktivniji u promjenama, transparentniji u radu i tolerantniji prema narodnoj volji.

Izvor: Balkanist