Prvogazeći Kirbi

Jednom prilikom na nekom prijemu u Londonu, slučajno sam porazgovarao sa američkim diplomatom koji tamo radi. U potpuno nesadržajnom razgovoru kakav je jedino i moguć sa američkim diplomatama, pomenuo sam da mi se dopada Čehoslovačka.

Amerikanac se zamislio, namrštio čelo, a potom uzviknuo:

–        Čehoslovačka! Znam, znam, to je negde u centru Evrope!

I na tome hvala. Ne vlada tako blistavo političkom geografijom svaki zaposleni u Stejt Departmentu. Kao ni sa novijom istorijom. Zbog toga za mene nije bilo nikakvo iznenađenje što Majkl Kirbi, ambasador SAD u Srbiji, smatra da je Treći Ukrajinski front koji je oslobodio Beograd, predstavljao deo oružanih snaga Republike Ukrajine i očigledno smatra da su prve linije tog fronta ušle u grad sa plavo-žutim zastavama. Zbog toga je on i tražio od Srba da u Beograd na praznik oslobođenja ne pozovu Putina, nego nekoga iz Ukrajine. Gospodina Kirbija ne treba smatrati budaletinom. Iako, ruku na srce, u američkoj politici odavno nema ni pametnih službenika. Pametnom je jednostavnije da se obesi. Takvi službenici kao što je Kirbi su žrtve sistema, takvi koji ne opterećuju svoj mozak znanjima i koji nemaju pojma da čovek može imati i savest. Potpuno su uzaludni pokušaji da se takvi oslobode od te bolesti. U Americi je već odavno uvedena sorta pravogazećih bikova (bisonussapiens), koji su uobrazili da je čitav svet – ogromna prerija, a oni, gazde prerije. Jednostavno se treba pomiriti sa njihovim postojanjem, tim pre što je Srbija odlučila da postane deo američke prerije. Ali za omladinu koja ima težnju za sticanjem znanja, možemo izložiti drugu varijantu istorije koja je dokumentovana.

Ukrajinski nacionalisti su se zaista i pojavili u Jugoslaviji 1945. godine. Bila je to kaznena SS divizija “Galičina” koja se već dobro rasula još na sovjetskom frontu. Kažnjenici su se kao vojnici pokazali beskorisnim i prilikom prvih sukoba bežali su u redove sovjetske armije.

Nakon toga je Hajnrih Himler, njihov direktni načelnik, naredio da se “heroji Ukrajine” iskoriste u Poljskoj, Slovačkoj i Jugoslaviji radi gušenja partizanskih pokreta. Kada je u pitanju pljačka seljaka, “Galičina” je tu imala mnogo više uspeha, ali čim bi im se približili gerilci, ponovo je nastupala sramna bežanija. Treba reći da su “heroji Ukrajine” u ovim zemljama otkazivali naredbe, što je izluđivalo njihove načelnike u Berlinu. Tako je verovatno odredila priroda: ubice i silovatelji ne blistaju hrabrošću. Zbog toga ako gospodin Kirbi smatra da je srpsko stanovništvo sa oduševljenjem dočekalo kaznenu diviziju “Galičina”, onda je on pomalo u zabludi. Stvar se loše završila po diviziju. Ona se razbežala po raznim stranama i ono što je tipično, kada bi se dočepali teritorije koja je pod kontrolom anglo-američke vojske, oni su se predstavljali kao Poljaci.

Moglo bi se postaviti pitanje mister Kirbiju: zbog čega se to događalo? Međutim, ne vredi pitati, ionako će dobiti dvojku. Bolje da sami objasnimo. Plašili su se osvete zbog počinjenih zločina pa su zbog toga skrivali svoje učešće u “Galičini”, koja je potom bila osuđena od strane međunarodnog tribunala u Ninbergu. Mister Kirbiju se može pojasniti da je to takav tribunal koji je osudio jedan deo ubica koji su operisali u Evropi, a drugi deo ubica – koji su uništili Hirošimu i Nagasaki – unapredio je u čin glavnih humanista čovečanstva.

Ali najsmešnije od svega je agitacija Srba od strane američkog ambasadora, da stanu na stranu SAD u neobjavljenom ratu sa Rusijom. Navodno, mi se danas nalazimo skoro u ratnom stanju i vi priđite nama. Ratovaćemo zajedno protiv Rusa.

Zaista je potrebno bizonsko poimanje sveta da bi se od srpskog naroda tražila ovako tupava servilnost. Mister Kirbi bi za početak trebalo da kako-tako shvati zbog čega malobrojni opolčenci u Novorusiji teraju kao zečeve čitavu armiju nacionalista Republike Ukrajine i stavljaju je pred kapitulaciju. Ako bi u njegovom mozgu zasvetleo makar maleni zračak poimanja svega što se događa, onda bi možda on uspeo da shvati sav idiotizam svojih zahteva prema Srbima. A ujedno – saznao bi da su Rusi i Srbi – jednokrvni narodi.

No, teško je očekivati tako sudbonosan napredak. Ta sorta uopšte nije odgajena radi shvatanja sveta u svoj njegovoj složenosti. Takvih kao on je tma i tmuša. Gde god da se okreneš, svuda travu života gaze bezbrojni “pravogazeći Kirbiji” kod kojih su od ljudskih organa ostale još samo genitalije, a i one su u stanju da proizvode samo slične sebi.

Izvor: Fond Strateške Kulture