Putin i Tramp protiv američke „duboke države“

Bilo je zadovoljstvo videti Donalda Trampa i Vladimira Putina kako se srdačno pozdravljaju na samitu G-20. Nakon što su probili led prvim sastankom, ostaje nada da su dvojica lidera izgradili lični temelj za buduću saradnju.

Na kasnijoj konferenciji za štampu u Hamburgu, gde je održan samit G-20, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je kako smatra da postoji šansa za popravljanje teško oštećenih odnosa SAD i Rusije. Pohvalio je Trampa da je mudar i racionalan. „Tramp sa televizije je prilično različit od njega u stvarnom životu“, primetio je Putin.

U međuvremenu je Bela kuća objavila saopštenje u kojem dvoiposatnu diskusiju (četiri puta dužu od predviđene) dvojice lidera opisuje kao dobar početak zajedničke saradnje na glavnim svetskim problemima.

„Nijedan problem nije rešen. Niko nije očekivao da problemi budu rešavani na tom sastanku. Ali bio je to početak dijaloga o određenim teškim problemima, na kojima ćemo sada početi da radimo zajedno“, rekao je H. R. Mekmaster, Trampov glavni savetnik za nacionalnu bezbednost.

Tramp zaslužuje pohvale za način na koji se poneo. Sastao se sa Putinom u ravnopravnim uslovima i pokazao poštovanje. „Čast je upoznati vas“, rekao je američki predsednik dok je pružao ruku.

Dugo očekivani sastanak dolazi gotovo sedam meseci nakon Trampove inauguracije. Tokom tog perioda dobar deo američkih medija vodio je bezobzirnu kampanju, optužujući Trampa da je ruska marioneta i tvrdeći da je Putin naredio mešanje u američke izbore kako bi se pomoglo Trampu.

Osim priviđanja i anonimnih izvora iz američke obaveštajne zajednice, beskrajno recikliranih od strane sumnjivih medijskih organizacija, nema dokaza ni o dosluhu između Trampa i Rusije, niti o hakovanju koje je odobrio Putin. Tramp je ove optužbe nazvao „lažnim vestima“, dok ih je Moskva uporno poricala, tvrdeći da se radi o neosnovanoj rusofobiji.

Usred tog toksičnog konteksta koji je kreirala antiruska propaganda, predsednik Tramp se ovog vikenda sastao sa Putinom. Njih dvojica je trebalo da razgovaraju 30 minuta. Međutim, ispostavilo se da je razgovor trajao preko dva sata. Izveštava se da su razmenili stavove o gorućim pitanjima, među kojima su Sirija, Ukrajina i Severna Koreja. Tramp je potegao pitanje navodnog ruskog mešanja u američke izbore, a Putin je detaljno odgovorio kako bi uverio američkog partnera da se radi o fabrikovanoj fami, sa kojom Rusija ni na koji način nije povezana.

Samo nekoliko dana pre velikog sastanka, američki medijski urednici i stručnjaci su nagovarali Trampa da se agresivno suprotstavi Putinu. Vašington post, jedno od vodećih antiruskih glasila, podsticao je Trampa da Putina povodom „mešanja u američke izbore“ pritisne kao da se radi o dokazanoj činjenici. Takođe je pozvao predsednika da Putina obavesti da Rusija mora pristupiti promeni režima u Siriji. Bila je to naredba da bude oštar.

Tramp nije dozvolio da ova rusofobija američkih medija utiče na njegove manire tokom sastanka sa Putinom, za šta zaslužuje pohvale. Bio je srdačan, pun poštovanja i spreman da sasluša ruske stavove o različitim pitanjima. Toliko da je stvoren utisak da su se lideri složili da rade zajedno, krećući se unapred.

Sad se nameće pitanje šta dalje? Tramp i Putin su očigledno dobro počeli, uprkos neobično kasnom sastanku i toksičnoj pozadini. Ali šta Trampova spremnost da odnosima sa Moskvom pristupi na pozitivan način zapravo znači u praksi?

Američka „duboka država“, koju čine vojno-obaveštajne konekcije i političko-medijska vašingtonska mašinerija, ne želi da normalizuje odnose sa Rusijom. Nezavisnost Rusije, kao moćne strane države pod predsednikom Vladimirom Putinom, predstavlja problem za američke globalne ambicije. To je razlog što je „duboka država“ želela da Hilari Klinton pobedi na izborima. Trampova pobeda im je poremetila računicu.

Budući pod ogromnim pritiskom, Tramp je povremeno delovao kao da je našao zajednički jezik sa političkim establišmentom po pitanju projekcije neprijateljstva prema Rusiji, što se ogledalo u vođenju tajnog rata protiv Sirije i obnovljanju sankcija Moskvi.

Dan pre nego što je upoznao Putina u Nemačkoj, Tramp je bio u Poljskoj, gde je u Varšavi održao gromopucatelni govor u kom je pored ostalog Rusiju optužio za „destabilizovanje država“. Bio je to provokativan govor na granici otrcane rusofobije, što nije bio dobar uvod u njegov predstojeći sastanak sa Putinom. Delovalo je kao da će doći do sukoba koji su prizivali američki mediji.

Ipak, sastank sa Putinom sledećeg dana bio je iznenađujuće prijatan. Suština diskusije ukazuje na iskrenu želju obe strane da sarađuju. Dobro je da su dvojica predsednika uspostavili odnose i lično razumevanje. Međutim, ne treba imati previsoka očekivanja.

Odmah nakon konstruktivnog sastanka dvojice lidera, američki mediji su ponovo počeli da raspiruju rusofobiju. Američki mediji su ventili „duboke države“ za iskazivanje neprijateljstva prema Trampu i njegovoj agendi normalizacije odnosa sa Rusijom.

Njujork tajms je objavio još jednu neverovatnu priču o Trampovoj izbornoj kampanji i kontaktima sa „ljudima povezianim sa Kremljom“. CNN je objavio nekoliko kolumni u kojima se tvrdi da je predsednik upao u Putinovu zamku.

Teško je svariti ovu čudnu konfabulaciju koja prevazilazi granice novinarstva. Zapanjujuće je da prijateljski sastanak dvojice lidera zemalja sa nuklearnim oružjem nije primljen kao pozitivan razvoj događaja.

Ali to pokazuje da je Tramp u sukobu sa veoma moćnim dubokim elementima američkog političkog establišmenta koji ne žele normalizaciju sa Rusijom. Postojanje američke „duboke države“ zavisi od konfrontacije, rata i beskrajnog militarizma. Ona želi svet vazala, nad kojima američke korporacije imaju vrhovnu vlast. Nezavisna Rusija, Kina ili bilo koja druga strana zemlja ne sme biti tolerisana, jer to remeti američke ambicije o jednopolarnoj hegemoniji.

Trampov pristup susretu sa Putinom bio je pohvalan zbog toga što nije podlegao toksičnoj rusofobiji i usvojio glupi i bezumni stav žestokog tipa. Umesto toga, Tramp je prišao Putinu na iskren način, kako i treba pristupiti susretu dvojice ljudi.

Američka „duboka država“ ne mari za humanost ili razumevanje. Ona nastoji da održi dominaciju nad drugima, uklanjajući na najsuroviji način svakog ko je percipiran kao pretnja.

Predsednika Džona F. Kenedija je usred bela dana ubila američka „duboka država“ zato što se usudio da teži normalizaciji i mirnoj koegzistenciji sa Moskvom. „Duboka država“ ne želi normalizaciju ili mir sa Rusijom ili bilo kim drugim, jer su previše unosni interesi održavanja ratne mašine, na kojoj počiva američki kapitalizam.

Ovo nije predviđanje da će Tramp biti nasilno smaknut. „Duboka država“ ima i druge metode, kao što je organizovanje medija i drugi prljavi trikovi.

Trampovo prijateljsko otvaranje ka Rusiji je barem obećavajući znak. Ali, uzevši u obzir strukturu moći u SAD i njihovu nepopravljivu ratobornost, pitanje je da li će Trampu biti dopušteno da ode dalje od obećanja. Ako pokuša, možemo očekivati da mračne sile podignu uloge.

Ono što treba da se menja – putem demokratskog revolta – je američka struktura moći. Dok se to ne dogodi, bilo koji predsednik Bele kuće biće talac mračnih sila iz „duboke države“.

Izvor: Sputnjik Internacional