Putinov pogled na izbegličku krizu

„Rusija je često upozoravala sa kakvim će se problemima Evropa suočiti zbog posledica zapadne politike na Bliskom Istoku ili Severu Afrike, kao i zbog džihadističkih grupa koje terorišu ljude. Stoga, sadašnja izbeglička kriza nije nikakvo iznenađenje“[i], rekao je predsednik Ruske Federacije u Vladivostoku, u kome se održava istočni ekonomski forum.

„Mi u Rusiji, i ja lično, smo pre nekoliko godina direktno rekli da će se ogromni problemi pojaviti, ukoliko naši takozvani zapadni partneri nastave s sprovođenjem takve spoljne politike posebno u regionima u kojima živi muslimanski svet: Bliskog Istoka i Severa Afrike i koju provode do danas“[ii], upozorio je Vladimir Vladimirovič.

Za ruskog predsednika, glavni tok zapadne politike je nametanje njihovih standarda širom sveta ne uzimajući u obzir istorijske, religijske, nacionalne i kulturne karakteristike regiona. Jedini način da se obuzda talas izbeglica koji stremi ka Evropi jeste da se tim ljudima pomogne u rešavanju problema „kod kuće“. Prvi korak bi, kako je istakao prvi čovek Rusije, trebalo da bude formiranje zajedničkog i jedinstvenog fronta protiv džihadističkih grupa kakva je ID i borba protiv njih u samom jezgru.

„Mi, zaista želimo da stvorimo međunarodnu koaliciju, i stoga obavljamo konsultacije sa našim američkim partnerima“ nastavio je Putin ističući da je „razgovarao o tome sa predsednikom Obamom“.

Ipak, za ruskog predsednika, preuranjeno je govoriti o ruskom direktnom učešću u vojnim akcijama protiv ISIL-a, odnosno o uključivanju u koaliciju pod američkim vođstvom, jer Moskva „trenutno razmatra i druge opcije“, rekao je Putin.

„Pitanja koja se odnose na obnavljanje lokalnih privreda i socijalnih sfera, kako bi se prestrašeni ljudi ubedili da se vrate kući, mogu se postaviti tek pošto se terorizam iskoreni“[iii], istakao je ruski predsednik. Ali, međunarodna podrška u obnavljanju država koje su stradale pod ID može doći samo uz puno poštovanje istorije, kulture i lokalnih tradicija: „Ali, ukoliko delujemo unilateralno i raspravljamo o kvazi demokratskim principima i procedurama, to će nas uvesti u veći ćorsokak“[iv], zaključio je Vladimir Putin.

Sve rečeno, naravno da je jasno EUropskim liderima. Neki od njih, takođe, pokušavaju da se izbore za jedini ispravni put. Ali, lideri EU bloka koji su i najuticajniji jednostavno kao da gledaju u drugu stranu, ka Kapitol Hil. A, na tom „brdu od svih važnih odluka“ za zapadnu civilizaciju, duvaju potpuno drugi vetrovi. Oni, koji prete da poput uragana oduvaju nekadašnji unipolarni svet.

Dakle, jednostavno pitanje još uvek bez odgovora, jeste: zašto EUropa nije jedinstvena oko jedinog mogućeg rešenja za najveću seobu naroda od Drugog svetskog rata? Jedini odgovor koji se nameće je da Amerika, u stvari ne želi da okrene leđa doskorašnjim saveznicima u rušenju sirijskog predsednika Bašara al Asada. Ili, ne želi jedini mogući mir u regionu već region po svom nahođenju. To znači, da će u nekom momentu pregovarati opet sa onima koji predstavljaju ID da se uspostavi mir. Mir u kome će vladati aktualni teroristi, a ne „snage“ koje su izrazile nelojalnost američkom „snu“.

Da kojim slučajem prethodno ne bi bilo svrstano u „teorije zavere“, prisetimo se samo situacije s južnom srpskom pokrajinom, Kosovom i Metohijom, i dovođenjem OVK na vlast. Zar, princip nije isti? U jednom momentu OVK je prema američkim listama bila teroristička organizacija. U sledećem, kada je procenjeno da ova teroristička grupa na terenu može provesti „plan i program“ Bele kuće i njenih EUropskih saveznika, OVK postaje grupa „boraca za slobodu“ i dobija podršku vazdušnim udarima najjačih zemalja zapadne hemisfere na malu, nekada suverenu evropsku državu SRJ. To je, upravo, i bila cela suština NATO agresije koja je postala model dovođenja u „red“ neposlušnih nacija i država koje su se drznule da utabaju svoj suvereni put. Kada je on na „američkoj“ liniji, onda je sve u redu. U suprotnom, osvanu „humanitarni“ razlozi, „demokratski principi“, arapska „proleća, jesni i zime“, narandžaste i drugih boja modelirane „revolucije“, Majdani i tako u nedogled.

Dok će s druge strane povratak izbeglica u svoja ognjišta, kako ističe ruski predsednik, trajati baš kao i povratak interno raseljenih Srba sa Kosova i Metohije, ili proteranih i izganinih iz Republike Srpske Krajine. I, tu ne treba imati bilo kakve iluzije. Premda, sve su prilike bar sudeći po američkim satelitima na tlu Evrope, da ovde nije samo reč o „sređivanju“ regiona bliskog Istoka, Severa Afrike. Ovde je reč o samoj Evropi i definisanju njenog budućeg statusa.

Već sada možemo sa sigurnošću da projektujemo da šengenski režim „pada“ a onda se postavlja pitanje i samog opstanka EU. S, jedne strane. S druge, mnogo opasnije, izbeglička kriza podigla je sve ultra polove političkog spektra što se i najplastičnije očitava kroz ponašanje nemačkih desničarskih grupa. I, konačno, svesne: socijalnog, privrednog, verskog „inženjeringa“ i ostale EUropske zemlje, jedna po jedna iskaču iz EU voza,  jer je pruga očito minirana.

Mađarski premijer Viktor Orban za „Frankfurter Algemajne Cajtung“ rekao je da izbeglice „podrivaju hrišćansku Evropu (i, da, prim aut) građani žele da ovladamo situacijom i zaštitimo naše granice. Tek kada zaštitimo naše granice moći će da se postavljaju pitanja koliko ljudi možemo da primimo i da li treba da postoje kvote“[v], rekao je Orban.

Mađarska, da podsetimo, od 15. septembra planira da primeni nove, pooštrene zakone koji će se odnositi na ilegalne migrante, ali i da uvede specijalne jedinice vojske i policije na granice. Nemačka, prema pisanju „Bilda“ takođe uvodi restriktivne mere, poput ukidanja džeparca od 143 evra koliko su izbegli dobijali, umesto toga uvodi bonove za hranu i drastično pooštrava zakone u oblasti azila. Ostale tranzitne zemlje na zapadnobalkanskoj ruti, i to je sve vidljivije, od Grčke do Makedonije, izbeglicama u sve većem procentu omogućavaju nesmetan transport ali bez registrovanja, do sledeće tranzitne tačke.

Naime, pošto je Nemačka izjavila da neće vraćati izbeglice iz Sirije, to je dodalo „vetar u leđa“ ostalima koji na izbegličkoj ruti sa sve većim talasima nesrećnika, koji beže od pakla rata, jednostavno ne mogu da se izbore, da ih samo propuštaju do željene destinacije.

„To je zato što je Nemačka pre nešto više od nedelju dana poručila Sirijcima da ih Nemačka čeka i pozvala ih za trpezu“ izjavio je šef kabineta mađarskog premijera Janoš Lazar objašnjavajući haotičnu situaciju na železničkoj stanici u Budimpešti, nastalu posle izjava „dobrodošlice“ nekih nemačkih zvaničnika. Pre toga, šef bečke policije Gerhard Pirstl izjavio je da migranti koji iz Budimpešte dolaze u Beč neće biti kontrolisani ili registrovani, kao i da će im biti dozvoljeno da nastave put.[vi]

U međuvremenu se histerija polako uvlači u sve pore inače finansijski i privredno oronulih EUropskih „država“ pa mediji koji do skora nisu bili nimalo „nežni“ prema izbeglicama iz ratom uništenih područja, lamentiraju nad „izgubljenom dušom i ljudskošću Europe“ emitujući i zloupotrebljujući sliku užasa: trogodišnjeg dečaka iz Sirije koji se udavio i čije je telo beživotno ležalo na obalama Turske. Da li treba reći da od te količine licemerja zaista pripadne muka?

To su, dakle, oni isti uticajni zapadni korporativni mediji koji su dali posebnu definiciju ratnohuškačkoj propagandi svaki put kada je korporativnoj zajednici zatrebao dolar više profita pa je tako od muslimanskog sveta i njihovih naftom bogatih država napravila pakao na zemlji. Dakle, slika užasa i horora nesrećnih porodica i ljudi koji beže glavom bez obzira ne bi ni bilo da se „družina oko Vašingtona“ nije dosetila „izvoza demokratije“ ognjem i mačem.

Upravo odatle treba početi u postavci rešenja krize koja preti da članice EU bloka uvede u pravi rat. Mera koraka do sukoba, određivađe se upravo po reakciji nemačkih ultra grupa koje, kako vidimo, zadobijaju sve veći procenat podrške. Tako su arhitekte i ovog projekta „izbegličke krize“ uradile vrlo precizna plan i program, gurajući ka Nemačkoj milione izbeglica i tako uvlačeći u opasan „ples“ naciju koja baš i nije poznata po toleranciji. A, posle tog „okidača“, vihor rata divljaće kao „podmazan“ Starim kontinentom koji je i ovaj put kasno prepoznao taj „Duh 1914“.

Uostalom, to je već viđeno, zar ne?

_______________________________

Uputnice:

[i] http://www.rt.com/news/314318-putin-vladivostok-eu-migrants/

[ii] isto

[iii] isto

[iv] isto

[v] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=09&dd=03&nav_category=78&nav_id=1034491

[vi] TANJUG, 3. septembar 2015,

Izvor: Fond Strateške Kulture