Putinove slike na mitingu u Banjaluci

Najavljeni protest opozicionog Saveza za promene, i miting, u Republici Srpskoj vladajuće SNSD, zakazani istovremeno, na udaljenosti ne većoj od dva kilometra, nekoliko dana su držali Banja Luku  u atmosferi vidne napetosti. Informacije o grupama koje će doći sa strane (iz Hrvatske, Srbije, Federacije BiH) s namerom da izazovu nerede, stvarale su policiji pune ruke posla. Svaku takvu informaciju bilo je potrebno proveriti i prema njoj se adekvatno postaviti. Na apel Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja, koji je pozvao političare u Republici Srpskoj da odustanu od najavljenih skupova, Mladen Bosić, lider opozicione SDS, odgovorio je da Crkva ako želi da se bavi politikom, treba da osnuje političku stranku[1]. Ni apeli organizacija proisteklih iz proteklog rata, niti pozivi nekih drugih političkih stranaka da se odustane i od protesta i od mitinga, nisu dali rezultat. Dan uoči najavljenih okupljanja mediji Republike Srpske objavili su  dokument Soroševe organizacije Otvoreno društvo iz kojeg se vidi da su organizatorima protesta u Banjoj Luci dodeljena finansijska sredstva u iznosu od pola miliona dolara.

Jutro 14. maja stoga je počelo tiho, a strepnja je bila sveprisutna. Policija je metalnim ogradama preprečila ulice, stvorila „tampon zonu“ kroz koju saobraćaj nije bio dozvoljen, a kako se bližio početak zakazanih skupova, ni pešaci nisu mogli preći „liniju razdvajanja“. Miting koji je SNSD zakazao na Trgu Krajine imao je naziv „Srcem za Srpsku“, a protest Saveza za promene bio je pod nazivom „Oslobodimo Srpsku“. Prema proceni policije, na prvom se okupilo 35 hiljada ljudi, a na drugom 6000. Na prvi je iz svih krajeva Srpske stiglo 230 autobusa, a na drugi 119. Kada se broj autobusa pomnoži sa približno 50 putnika, dođe se do matematike da je na skup partije Milorada Dodika  stiglo 12 do 13 hiljada građana iz svih krajeva Srpske i 20 000 Banjalučana, dok je opozicionare podržalo 6000 gostujućih i par stotina domaćih. Na Trgu Krajine se pored zastava Republike Srpske vijorila i velika zastava Ruske Federacije, a više prisutnih u rukama su držali fotografije predsednika Rusije, Vladimira Putina. Putinovih fotografija na skupu opozicije nije bilo.

„Demoklov mač“ koji je tog dana visio nad Banja Lukom bila je „protestna šetnja“ koju su najavljivali lideri opozicije prema Trgu Krajine, odnosno prema „protivničkom taboru“. Policija je došla do informacije da je prava namera u stvari bila da se zaposedne zgrada Narodne skupštine. Narodna skupština je obavezujuća meta u matrici obojenih revolucija. Zgradu skupštine napali su u Kijevu, to su pokušali u Skoplju i Podgorici, 5. oktobra demonstranti su zaposeli zgradu Savezne skupštine u Beogradu, i potom je zapalili. Konačno, predsednik Saveza sindikata Republike Srpske Ranka Mišić, prilikom usvajanja Zakona o radu, pozivala je demonstrante da zauzmu zgradu Narodne skupštine. Nasilan ulazak protestanata u skupštinsku zgradu je planetarna vest. Vjerovatno su upravo tu vest i očekivale sarajevske televizije koje su u Banja Luku uputile šest reportažnih kola.

Upad u Narodnu skupštinu, nakon čega se protestanti zabarakadiraju i postave uslove o vanrednim izborima, prelaznoj vladi i ostavci predsednika vlade ili republike, jedno je od poglavlja u poznatom upustvu Džina Šarpa o preuzimanju vlasti. Zato su opozicionari u svojim govorima i potencirali da je njihov protest „svenarodni“, a da je vlast „nenarodna“. Reč „narod“ koristili su kao paravan. Od namere da svoje pristalice povedu u „protestnu šetnju“ odustali su sat uoči početka protesta, a nakon razgovora sa ministrom unutrašnjih poslova Srpske, Draganom Lukačem. Ministar nije bio rečit, ali je bio ubedljiv. Vidno nervozni, opozicionari su nakon razgovora s ministrom Lukačem, od „šetnje“ odustali, te su završavajući svoje govore okupljene pozvali da se raziđu i vrate kućama. Nekoliko govornika uzvikivalo je „gotov je“ što je poznati petooktobarski poklič, ali je i koreografija skupa podsećala na kuhinju Kanvasa i bivše otporaše Srđe Popovića, kreatore velikih nemira u Beogradu i pada Miloševića, za račun Zapada.

„Izdaja je kada odete u Sarajevo i klimate glavom, umesto da kažete ne može, izdaja je kada u Sarajevu ne smete reći da navijate za Srbiju“, jezgrovito je objasnio predsednik Dodik, i pozvao na jedinstvo. Iz parka „Mladen Stojanović“ Mladen Bosić je najavio da će sledeći put u Banja Luku doći sa dva puta više pristalica.

Oba skupa protekla su bez i jednog incidenta. Opozicija nije htela priznati poraz. Miting SNSD-a, zakazan istovremeno, doprineo je da broj pristalica opozicije bude znatno manji, jer je mnoge odvratio od polaska u Banja Luku. Soroševe prste, bez kojih je protest poput ovog nezamisliv, videli su svi. Radio televizija Republike Srpske i Ministarstvo unutrašnjih poslova, „stubovi režima“, kako opozicija naziva žile kucavice Republike Srpske, bili su na visini svog zadatka.

_________________________________

[1] http://www.srna.rs/novosti/401437/bosic-ako-crkva-zeli-da-se-bavi-politikom–neka-osnuje-stranku-.htm

Izvor: Fond Strateške Kulture