Rakete „kalibar“ i savez četvorice

Ruski mediji su još jednom uzbuđeno objavili kako je Ministarstvo odbrane Ruske Federcije zatražilo dozvolu za prelet krstareće rakete „kalibar“ preko teritorija Iraka i Irana. Trebalo bi napomenuti da vest nije sama po sebi senzacija. To je normalna međunarodna praksa. Prelet aviona i raketa na manjim visinama je pitanje sa kojim se usaglašava rukovodstvo države preko čije teritorije ovi objekti preleću.

U skladu s tim, ova činjenica našu pažnju usmerava na niz tačaka od suštinskog značaja za ceo bliskoistočni region i u sadašnjosti i budućnosti.

Hteo bih da podsetim da je u Bagdadu formiran i u funkciji je koordinacioni centar za borbu protiv Islamske države (teroristička organizacija čije aktivnosti su zabranjene na teritoriji Ruske Federacije) i drugih terorističkih grupa protiv kojih se bore Rusija, Irak, Iran i Sirija.

U ovom štabu ne koordiniraju samo o pitanjima vezanim za pružanje koridora za preletanje krstarećih raketa. Kao deo ove saradnje, vrši se i razmena podataka i biranje ciljeva napada: na primer, koje ciljeve će uništiti specijalne iranske snage El Kuds, čime će se baviti iračka strana, šta će raditi Kurdi, a šta Sirija i Rusija.

Rad koordinacionog centra, kao i korišćenje naših strateških bombardera iz iranske avionske baze Hamadan za dejstva po terorističkim strukturama na teritoriji Sirije, svedoče o pojavi novog vojno-političkog saveza protiv terorizma i terorističkih struktura u regionu. To je jako važno.

To potpuno menja odnos snaga na širem Bliskom istoku. Ovim regionom danas više ne dominiraju SAD, Turska i Saudijska Arabija, već Rusija, Irak, Iran i Sirija. Blizu naših pozicija je i Egipat, veoma uticajna država na Bliskom istoku.

Tako se formira jedan savez za borbu protiv terorizma, koji možda neće biti formalizovan. Pojava takve alijanse menja situaciju na Bliskom istoku.

Činjenica da se rakete „kalibar“ koriste i da će biti korišćene, nije najvažnija. Ta visoko precizna oružja biće primenjena uvek kad se za njih nađe cilj. Međutim, potrebno je da ruska strana ima odrešene ruke, odnosno trajnu saglasnost Iraka i Irana za koridor. Tada bi ruska vojna komanda mogla da bira vreme i ciljeve udara, ne tražeći dozvolu za svaki pojedinačni slučaj.

Utoliko više što se, kao što vidimo, situacija u zoni dejstava stalno menja. Teorističke organizacije svoje naoružanje imaju na pokretnim objektima. Da ne bi gubila vreme na dobijanje saglasnosti po vojno-diplomatskim kanalima, Rusija mora da dobije to pravo. Kad bi ga ona koristila? Kad naša komanda to smatra neophodnim.

Formiranje nove koalicije bi svakako bio pozitivan faktor za region. Uništenje nosilaca radikalne islamske ideologije bi, po svemu sudeći, povećalo stepen bezbednosti zemalja Centralne Azije i kavkaskog regiona, pa i same Rusije. Sa druge strane, zajedničke akcije Rusije, Irana i Sirije ozbiljno podrivaju moral terorista, i boraca i plaćenika.

Osim toga, jako prisustvo Rusije i njene aktivnosti u saglasnosti sa Iranom i Sirijom na Bliskom istoku menjaju odnos snaga. Taj faktor u velikoj meri primorava Erdogana da se distancira od Zapada i okrene Istoku i Rusiji. Ukoliko naša politika u odnosima sa Ankarom bude razumna, čvrsta i korektna – a nadam se da će biti tako – to znači da će se i Turska pridružiti ovoj alijansi, koja se u stvarnosti bori protiv terorizma, a ne samo na papiru. To podrazumeva promenu ravnoteže moći u korist mira i stabilnosti suzbijanjem terorističkih organizacija.

Naravno, ovakav razvoj događaja ne može da ne zabrine SAD. I ovde treba imati u vidu da specijalne službe i Stejt department rade u visoko automatizovanom režimu. Sadašnjoj administraciji SAD cilj je da kompromituje Rusiju u svim oblastima. Na tome se radi i za to je novac izdvojen i za CIA, i za NSA i za NATO, kao i za obaveštajni aparat američkog ministarstva odbrane. Taj novac uložen je u planove koji će biti realizovani. Zato bi trebalo imati u vidu sledeće: ozbiljnih promena spoljne politike SAD u odnosima sa Rusijom neće biti iako će tako izgledati.

Pored toga, pažnja američkih političara sad je usredsređena na izbore. Spoljnopolitički problemi idu u drugi plan, a u prvom planu je politička borba unutar same Amerike. A posle izbora razvoj odnosa Rusije i SAD zavisiće od toga da li je pobedila Klintonka ili Tramp.

Autor je predsednik Akademije geopolitičkih nauka. Bio je načelnik glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane Ruske Federacije 1996-2001. godine

Prevod – Andrej Cvijanović

Izvor: Izvestiя, Novi Standard