Ukrajina i „Rat iz mraka“

Cilj savremenog državnog prevrata,do koga se dolazi  preko odlično pripremljenih  uličnih nereda,  u Kijevu i drugim velikim ukrajinskim gradovima u stvari predstavlja svrgavanje postojeće vlasti u toj zemlji. Sinhronizacija koja se osetila 24.januara kada su u jurišu osvajane zgrade  polovine (12 od 24) oblasne državne administracije Ukrajine i osvajanje 9 od njih postalo je očigledan  dokaz  da je postojao jedinstven centar iz koga se usmerava podrivačka delatnost u cilju destabilizacije cele zemlje …

Sjedinjene Države su 2013.godine dodelile Ukrajini  preko 100 miliona dolara kao „pomoć za realizaciju reformi koje su neophodne radi evrointegracije“. Prema proceni Vadima Kolesničenka, poslanika Vrhovne rade (skupštine) „u poslednjih 10 godina u Ukrajinu se u cilju uspostavljanja takozvanih efekata demokratije slilo  do 10  milijardi  dolara“. U „Analitičkoj informaciji o stranom uticaju na Ukrajinu“ koja se pojavila na internetu u decembru 2013.godine čitamo: „SAD su bile i ostaju glavni investitor „grantojeda“ (tj. onih koji rado koriste „grantove“ – stranu novčanu ili nematerijalnu pomoć koja se dodeljuje namenski,  u različite svrhe – prim.prev.) . Američki novac dodeljuju organi federalne vlade – USAID (United States Agency for International Development) sa godišnjim budžetom do 100 miliona dolara, Stejt department SAD,  Korpus mira  (Peace corps), NED (National Endowment for Democracy) i drugi“.

A evo i citata iz izjave sekretara za štampu Stejt departmenta  od 12.januara, izgovorene u ambasadi SAD u Kijevu: „Od trenutka kada je Ukrajina stekla nezavisnost 1991.godine mi pomažemo Ukrajincima da steknu demokratske navike i institucije, a takođe podržavamo razvoj građanskih aktivnosti i  efikasne državne uprave koji predstavljaju pretpostavku u naporima Ukrajine da ona uspe u svojim evropskim stremljenjima.  Potrošili smo preko 5 milijardi dolara za pomoć Ukrajini kako bi ostvarila te i druge ciljeve“.

Prema podacima evropskih stručnjaka koji su dati u knjizi U.Ulfkota „Rat  iz mraka“:  savremene osnove „građanskog otpora“ u Ukrajini  je postavio bivši načelnik odeljenja za sopstvenu bezbednost agencije CIA Charles Kane  koji je „imao veliko iskustvo u organizovanju „narandžastih revolucija“, tako što je još 1996.godine poslat u Ukrajinu da pripremi i na odgovarajući način usmeri za mirni državni prevrat opozicione grupe“» (Ulfkotte U. Der Krieg im Dunkeln. Die wahre Macht der Geheimdienste», Heyne Verlag, 2008. – 542 p. Zapadni mediji , na primer, britanski Guardian, koji je pisao o organizacijama koje se finansiraju iz SAD, a koje su se našle da podupru aktriviste kijevskog „majdana“ 2004.godine su pisali da sve parole, nalepnice, plakate pa čak i stranice na internetu „snaga u protestu“ vode poreklo iz Amerike. Danas, pošto je stečeno iskustvo uopšteno, Amerikanci rade paralelno  ne samo u „civilnom“, već  i u sektoru „moći“  „majdana“.

SAD raspolažu snažnom petom kolonom u strukturama moći Ukrajine; nije se tek tako 2000 g. u Kijevu stvorila nova tradicija:   ambasador SAD uručuje diplome i epolete diplomcima Akademije SBU (ukrajinske bezbednosne službe). Kostur te „pete kolone“ su bivši sovjetski karijeristi koji su se brzo i uz veliku sopstvenu imovinsku korist    prefarbali u ukrajinske nacionaliste. Bilo ih je koji su Ukrajini počeli da predviđaju građanski rat još pre nekoliko meseci.

Anatolij Gricenko, koji se hvalisao koliko je on uradio za zbližavanje Ukrajine sa NATO dok se nalazio    na čelu Ministarstva odbrane, danas poziva stanovnike da izađu na ulice sa oružjem u rukama i, ne gledajući u kamere, obećava da će i sam   učiniti isto. A za to vreme penzionisani ukrajinski generali koordinišu dejstva neofašista preko „Trizuba“ („Trozubca“) koji nosi ime Stjepana Bandere, a koji su oni sami odgajili – strukture u obliku kišobrana takozvanog desnog sektora, čiji  pripadnici  danas prolivaju  krv i ruše ulice ukrajinskih gradova.

Radi se preko onih koji su orijentisani baš prema SAD, a ne prema Evropi, jer su Amerikanci zainteresovani da se oslabi Rusija,i da ne jača EU. Još u avgustu 2008.godine rukovodstvo „“Trozupca“ je preko internet-rupora terorista „Kavkaz-centr“ izjavilo: „Pre ili posle, mi smo osuđeni da zaratimo sa Moskovskom imperijom“. Danas , kada „majdan“ opet besni, taj motiv zvuči u onome što govore vođe „Trozupca“ ovako: „…ako se govori o integraciji u postupcima, odnosno o stupanju Ukrajine u EU, mi to ne možemo da podržimo zato što EU predstavlja nadnacionalnu tvorevinu koja niveliše sve nacije koje joj pripadaju… Od početka,  sve do danas i u budućnosti mi ćemo zastupati  ne  evrointegraciju već dovršavanje nacionalne revolucije… Rat traje. Obraćam se svim muškarcima koji poseduju registrovano oružje. Uzevši ga u ruke dođite kod nas, u „Desni sektor“. Formiramo jedinice za vatreno pokrivanje… Zajedno – ka pobedi!“

Nemački ekspert za tajne službe doktor Udo Ulfkotte piše u svom radu   „Rat iz mraka. Prava vlast tajnih službi» (Der Krieg im Dunkeln. Die wahre Macht der Geheimdienste», Heyne Verlag, 2008), da se „petom   kolonom“ u Ukrajini  bavi „jedno od najspornijih odeljenja agencije CIA – Štab za tajne operacije (Covert Action Staff, CAS) iz Operativne uprave,  koji preko propagande, političkih i ekonomskih manipulacija, kao i vojnih ili poluvojnih operacija pokušava da svrgne strane vlade … Agenti CAS obično nastupaju kao saradnici diplomatskog kora  ambasada SAD u bivšim sovjetskim republikama. Te „diplomate iz CIA“ „vode“ ljude iz partija, saveza, studentskih organizacija, sindikata,  medija, vojnih i vladinih krugova, kao  u ekonomskog sektora zemlje. Deo saradnika CAS-a se prikazuje i kao personal američkih firmi, institucija i organizacija“.

Pravnu bazu za formiranje proameričkih sastajališta, „pete kolone“ i mreža NVO čini „Sporazum   Vlade Ukrajine i Vlade SAD o humanitarnoj i tehničko-ekonomskoj saradnji“.

Iz „Analitičke informacije o stranom uticaju na Ukrajinu“:

„Mreža proameričkih, proevropskih novinara i blogera sada obuhvata sve regione Ukrajine, uključujući i Istok i Jug, gde su ranije proruska raspoloženja bila dominantna. Ne može da se tvrdi da su  zahvaljujući naporima USAID-a potpuno promenjena raspoloženja u proruskim regionima, ali je proces započeo i sve je aktivniji. U informacionim i propagandnim ciljevima funkcioneri USAID-a, Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) i „Internjuz netvorka“  u Žitomirskoj oblasti,  kao i   Zaparožkoj, Luganskoj, Odeskoj i Tiraspoljskoj obučavaju  ukrajinske  novinare i aktiviste NVO – korisnike Fejsbuka, Tvitera i Lajv Žurnala… Saradnici USAID-a  u Ukrajini, koristeći partnersku nevladinu organizaciju iz Holandije – Evropski centar žurnalistike (European Journalism Centre), aktivno usmeravaju   projekat MediaNet. Taj projekat predviđa udruživanje nezavisnih ukrajinskih novinara, urednika elektronskih medija, blogera, aktivnih učesnika socijalnih mreža, predstavnika društvenih organizacija i omladinskih vođa u jedinstvenu mrežu koja će omogućiti Vašingtonu da u pogodnom trenutku može da napravi vrlo efikasan indirektan uticaj na političke procese u Ukrajini.

Medijski auditorijum koji podržavaju Amerikanci – to su predstavnici  ukrajinske srednje klase, i ona je za njih  važna ciljna  grupa. Druga ciljna grupa su mladi, studenti, kojima su namenjeni različiti internet-resursi i tako dalje. Osim direktnog finansiranja ukrajinskih medija (najviše elektronskih, među kojima van svake sumnje prvo mesto zauzima“Ukrainskaja pravda“) Amerikanci deluju i posredno, preko ukrajinskih organizacija koje su ukrajinske samo formalno, kao što je „Međunarodna društvena organizacija“Internjuz-Ukrajina“ koja predstavlja najveću nedohodovnu organizaciju u  medijskoj grani Ukrajine i radi na ogromnim projektima, poput „Ukrajinski medijski projekat (U-medija) – donator je vlada SAD-a i Agencija za međunarodni razvoj (budžet reda veličine 14 miliona dolara). Otkako postoji, Ukrajinski medijski projekat je formirao preko 270 televizijskih i 1220 tematskih radioprograma i obučio  preko 3700 predstavnika medija.

Rezultat rada takvih organizacija je   formiranje u zemlji kritične mase onih koji se bave medijima,  koji su spremni za informacioni rat protiv svoje zemlje, ubeđeni da je najbolje što se može učiniti za njihovu zemlju – svaka, ma kakva bila, neposlušnost vlasti.“

Američki projekat u Ukrajini nije proevropski. Čak se i „prozapadni“ on može nazvati samo uslovno. On je totalno rusofobski sa neonacističkom primesom. Najprljaviji deo posla u tom projektu rade oni koji su se već borili protiv Rusa u Pridnjestrovju, Aphaziji, Čečeniji, Osetiji, i t.d. Danas je njihov zadatak da postanu „realno samostijni“, odnosno da od teritorije Ukrajine iseku neki njen deo i da ga stave pod svoju potpunu kontrolu.  A zatim, oslanjajući se na alijansu sa Zapadom i uz podršku naftnih kompanija SAD kakva je Conoco Phillipsi onoga što britanski ekspert John Laughland  naziva „deo  američkog političkog lobija koji je raspoložen  protiv sadašnjeg ruskog predsednika“   preko ruskih leđa da pokuša da teritoriju koju kontroliše  proširi do veličine „Velike Ukrajine“.

Izvor: Fond Strateške Kulture