Разобличавање мигрантске кризе

Актуелна дешавања око тзв. мигрантске кризе обезбеђују одређене проактивне анализе и идентификовање потенцијалних опасности по Србију и Босну и Херецеговину. Истовремено, омогућавају разобличавање суровости и покварености водећих западноевропских друштава.

Квалитетна анализа у многоме зависи од полазишне премисе. Тако ћемо се овде првобитно позабавити структуром избеглица које у овом тренутку хрле ка унапред планираним одредиштима Немачке, Француске, Шведске, Норвешке и других развијених земаља. Морамо узети у обзир чињеницу да су земље (Либија, Сирија и др.) из којих ове особе беже донедавно представљале друштва са развијеним образовним системима, са прилично развијеним појединим индустријским гранама способним да изнедре висококвалификовану радну снагу. Дакле, говоримо о врло урбанизованим категоријама друштва какве у правилу избегавају учешћа у ратним сукобима.

Из медијских изјава миграната можемо схватити како се овде ради о лекарима, инжењерима, квалификованим индустријским мајсторима, те о особама са знањем енглеског језика и информатички писменим. Говоримо о особама које „знају шта хоће“! Значи, треба прихватити чињеницу да прве таласе миграната чине особе какве поседују образовање, знања и вештине потребне развијеним западноевропским друштвима, какве ће бити прихваћене и интегрисане у иста. Можда је у праву Виктор Орбан када мигранте назива „економским избеглицама“, које нису животно угрожене обзиром да се налазе у избегличким камповима изван ратних дејстава, а из каквих беже у настојању обезбеђивања егзистенцијалних циљева.

На другој страни познато је и да најразвијенија друштва Европске Уније таворе са мањком лекара, инжењера, квалификованих радника итд. Предње презентоване „економске избеглице“ ова друштва ће радо примити и интегрисати. Дугорочно посматрано ова категорија миграната неће бити на терету друштва, него ће напротив доприносити, стварати, градити. С обзиром на проблем „беле куге“, иначе врло изражен у развијеним друштвима, не смемо занемарити чињеницу да гро миграната чине младе и полно репродуктивне особе или породице са маленом децом. Та деца ће похађати немачке школе и за пар година у потпуности се интегрисати у друштво. Већ данас можемо претпоставити како ће ови мигранти изнедрити будуће немачке спортске репрезентативце.

Но, далеко било да све избеглице имају образовне и интелектуалне капацитете потребне нпр. једној Немачкој. Сасвим очекивано, има ту и будућих „социјалних случајева“. И за такве је Ангела Меркел осмислила начин елиминације или онемогућавања уласка у њену земљу. Једноставно је стопирала шенгенски споразум и увела контролу уласка. Ту можемо врло једноставно претпоставити критеријуме према којима ће Немачка селектовати мигранте. Све што је потребно Немачкој и може доприносити њеним интересима биће добродошло, а остатак се може надати ускраћивању гостопримства и враћању назад. Убрзо можемо и од других земаља ЕУ очекивати сличне облике самозаштите. Уосталом, ЕУ није постигла споразум о квотама миграната, тако да обективно можемо очекивати да ће свака земља чланица према мигрантима примењивати сопствене „аршине“.

Елем, управо тај (принудни!) повратак Европи неприхватљивих миграната је оно шта би требало да забрине Србију, а потом и Босну и Херцеговину. Постоји сасвим оправдана бојазан да ће се на овом простору „сударити“ мигранти какве Европска Унија одбије примити са новопридошлима који у све већем броју хрле Западнобалканском рутом. Никако не смемо пренебрегнути упозорења великог броја стручњака да ће до краја године око милион миграната кренути ка Европи (доминантно Западнобалканском рутом). Размишљају ли српске власти о опасности да се у неком тренутку на територији Србије нађе неколико стотина хиљада миграната, каквима ЕУ спречава даље кретање, а Македонија и Грчка одбијају њихов повратак?

Да је такав исход обективно могућ врло једноставно демонстрирају Мађарска и Хрватска. Мађарска завршава жичану ограду, а у помоћ полицији упутила је војску. За који дан овај правац постаће „непробојан бедем“! Истовремено, Хрватска на границу са Србијом упућује све веће полицијске снаге, а само је питање дана када ће ангажовати и војску. Сведоци смо да Хрватска у својој „одбрани“ калкулише и са минским пољима заосталим из рата. Све у свему Хрвати немају намеру понављати српске погрешке у односу на блискоисточне мигранте. Немају намеру угрожавати се могућношћу да их мигранти окупирају у броју какав нису способни прехранити и контролисати.

НОВА МИРОЂИЈА „БОСАНСКОМ ЛОНЦУ“

Босанско-херцеговачке институције ових дана интензивно разматрају информацију немачког Шпигла према којој ова земља ускоро може очекивати долазак 10 000 блискоисточних миграната. Интересантно, пре објављивања овог текста нико у земљи није ни помишљао на могуће преливање избеглица. Уосталом, овдашњи „стручњаци“ и данас одбијају прихватити такву могућност.

Сад, како да очекујем прихватање моје процене да би се Босна и Херцеговина могла суочити са неколико десетина хиљада миграната!? У даљем тексту објаснићу на чему заснивам могућност да ће БиХ убрзо бити преплављена избеглицама и „избеглицама“.

Прво, морамо прихватити неумитну чињенцу да Мађарска готово херметички затвара границу са Србијом. Тај миграциони коридор убрзо ће бити потпуно деактивиран. Но, чињеница је да и Хрватска све више запречава границу са Србијом, тако да ће и овај правац бити затворен. Значи, преостаје нам само један правац кретања миграната из Србије према земљама ЕУ-е, онај преко БиХ! Ту ће посебно доћи до изражаја већ пословично позната порозност границе између Србије и БиХ. Кријумчарски канали „од игле до локомотиве“ само чекају све изгледнију ситуацију могућег преусмеравања мигрантских канала. Уосталом, преко деценије професионално пратим ланце међународног кријумчарења миграната преко БиХ и одговорно тврдим да велики прилив блискоисточних избеглица за кријумчаре неће представљати проблем, него срећну околност. Нико у БиХ не помиње „Зелену трансверзалу“ као кријумчарско-миграциону руту каква функционише преко четири деценије, а доиста је наивно и помишљати како иста неће бити искориштена за актуелна догађања.

На другом месту индикатора морамо претпоставити да ће новоуспостављени мигрантски канал једно време ићи на правцу БиХ-Хрватска-Словенија. Но, сасвим очекивано је да ће Хрватска настојати пресећи и тај правац кретања. И прилично сам убеђен да ће за пресецање овог миграционог коридора Хрватска добити значајну помоћ ЕУ-е. Како је већ напред речено, богате западноевропске земље примиће одређени број миграната за које оцени да задовољавају њихове интересе, а остатак ће вратити или спречити у ступању на простор ЕУ. И то ће сасвим очекивано чинити на хрватској граници.

Елем, пролазак избеглица кроз БиХ је најмањи проблем којим треба да се баве надлежне институције. Проблем је у могућности краткорочних и дугорочних задржавања миграната на територији ове земље, а посебно у контексту трајног настањивања. Како рекох, први талас миграната можемо назвати „елитистичким“ и прихватљивим западноевропским друштвима. Но, како време одмиче тако пристижу и они мање захтевни мигранти, каквима ће БиХ бити сасвим прихватљива за привремено или чак трајно настањивање.

Дакле, говоримо о ситуацију када ће ЕУ затворити своје границе за пријем нових имиграната, па чак и започети враћање „вишка“, а десетине хиљада нових ће кренути из Турске и других земаља у нади да ће се некако пробити. Сви они ће „заглавити“ у Србији какву хвале и благосиљају, али им је ипак Босна и Херцеговина прихватљивија за нешто дуже задржавање. Прихватљивија због верске браће муслимана. На то све наилазе и хладнији дани када мигранти неће моћи данима боравити на отвореном, него ћемо се суочити са проблемом смештајних капацитета.

Ту никако не смемо пренебрегнути чињеницу да на тлу БиХ дуже од две деценије делује на десетине снажних организација и удружења за помоћ муслиманима финансираних из Саудијске Арабије, Емирата, Катара и сличних исламских земаља. За очекивати је да управо те земље на тлу БиХ започну са градњом прихватних центара, са обезбеђивањем хране и других потреба миграната. Но, много тежи проблем лежи у томе што поменуте земље деценијама демонстрирају способност изградње читавих насеља за муслимане какви одговарају њиховим „аршинима“. Тако су изграђена вехабијска (чак муџахединска!) насеља у Бочињи, Маочи, Витовљу и другим местима. Одавно овом земљом, па чак и на територији Републике Српске, колају приче да „неки арапи“ преговарају о куповини читавих села. О том најцрњем сценарију трајног насељавања блискоисточних имиграната на простору БиХ наше институције никако да почну размишљати. Надлежни се задржавају на матрици да мигранти желе у Немачку, но, жеље су једно, а могућности друго. Кад немају могућност досегнути Немачку многи ће се задовољити Босном.

Постепено долазимо до оне највеће опасности по босанско-херцеговачко друштво, а иста произилази из могућности повратка њених џихадиста. Како сам то пре месец-два најављивао и Русија се укључује у борбу против Исламске Државе. Дакле, напади на џихадисте биће све тежи и постепено ће производити бежанију свих тих „интернационалних бораца“. При том, Американци одлично знају како се уништавају одређене организације, тако да ће већ на првом кораку пресећи изворе финансирања Исламске Државе. Не треба се заваравати око тога да се џихадлије на Блиском Истоку боре само због идеолошких разлога. Има ту и материјалне користи!

Значи, како угроженост буде појачавана, а приходи смањивани, то ће све већи број овдашњих муџахедина напуштати Исламску Државу и враћати се кућама. При том нас не треба изненадити ни појава да наши „борци“ кућама поведу и своје ратне другове из других земаља. У БиХ већ пуне две деценије одлично функционишу модели натурализовања муџахедина. Такви се овде врло брзо пожене, стекну децу и имовину, те остваре трајни боравак или чак држављанство. Недвосмислено се показало да бошњачки политички врх подржава овакве облике натурализације!

ИСЛАМСКА ДРЖАВА ЗАПАДНИ БАЛКАН

У даљем долазимо до крајње безобзирности и покварености западноевропске политичке елите. Данас је готово „заборављена“ чињеница да су европски НАТО јастребови, заједно са Сједињеним Државама, рушили стабилне режиме Ирака, Либије, Сирије итд. Тиме су циљно производили хаос и конфликте, па у коначници и феномен Исламске Државе. Запад је управо произвео три милиона избеглица на простору захваћеним помно изрежираним конфликтом. Данас се западноевропска друшвта представљају доброчинитељима спрам избеглица које су сами створили и то само како би опљачкали њихове природне ресурсе. Но, ту морамо раздвојити „медијску слику“ (манипулацију!) од стварне спремности водећих земаља ЕУ-е да поднесу терет збрињавања избеглица.

Одговорно тврдим да ће Запад збринути само оне избеглице које одговарају њиховим интересима и ништа преко тога. У ствари збринуће они и те „мање прихватљиве“ избеглице, али не у свом непосредном окружењу. Бројни индикатори указују да је управо Западни Балкан изабран као простор „збрињавања“ избеглица из ратом захваћених простора. Мађарска је своје двориште већ оградила. У блиској будућности можемо нешто слично очекивати и на хрватској граници. Десетине хиљада избеглица остаће заглављене код постављених запрека, дакле, на територији Србије и БиХ. Тада ће уследити спин како је за „европски пут“ ових земаља добро да привремено приме и сместе избеглице. Уследиће финансијска и свака друга помоћ и ЕУ и богатих арапских земаља, а ми ћемо добити неколико десетина (па могуће и стотина) хиљада нових суграђана.

Да је то тако како предвиђам најбоље указује начин на који ЕУ запречава даље притицање миграната. Не постоје ни назнаке запречавања на најјужнијој тачки ЕУ, односно на грчко-турској граници. Уколико се ЕУ намерава бранити од миграната онда би логично било да то чини са грчке територије. Но, сведоци смо да се ништа слично не чини! Мигранти се циљно упуштају на простор Западног Балкана, а запречавање се изводи на границама Мађарске и Хрватске (ускоро!). Треба бити крајње наиван и веровати да се све ово догађа случајно, или услед несналажења институција Европске Уније. Ништа ту није „случајно“! Европа ће своју „хуманост“ испољити на терет Западног Балкана, управо онако како то чини две и по деценије уназад!

На крају, као врхунац цинизма, морам отворити питање: шта ће се догодити са борцима Исламске Државе? У наредном периоду можемо очекивати да џихадисти у значајном броју почну напуштати конфликтна подручја. То се примарно односи на „наше“ балканске борце. И на том плану Европа ће показати своје право лице. Конкретно, институције ЕУ-е потегнуће питања загарантованих „људских права“ џихадиста и од нас тражити да их примимо назад. Врло прагматичан разлог постоји за такво понашање. За Запад је много једноставније решење враћање џихадиста кућама, него да са њима и даље ратују на простору за који су заинтересовани. Интерес Сједињених Држава и ЕУ јесте да што брже и јефтиније запоседну блискоисточна изворишта природног гаса, а то подразумева елиминацију муџахедина са тог простора. Много једноставније, брже и исплативије је таквима омогућити повратак кућама, него се са њима „нагањивати“ око постројења за експлоатацију. Колико су моје овакве процене утемељене, можда је најбоље да суд о томе донесемо за неких пола године!

Извор: ЦЕОПОМ-Истина

Коментари

Један коментар на Разобличавање мигрантске кризе