Роџер Стоун интервју – „Скандал већи од Вотергејта!

Можда ће требати да прође још неко време пре него што бивши председник и његов министар одбране, његов директор ЦИА и његов директор ФБИ буду изведени пред велику пороту и испитани под заклетвом о томе шта су знали о овим упадима, рекао је за РТ бивши Трампов саветник Роџер Стоун.

Ове седмице је председник Трамп изнео захтев за истрагу о недоказаним оптужбама да је бивши председник Барак Обама наредио прислишкивање Трампове куле током председничке кампање 2016.

Роџер Стоун је о овом последњем чину америчке политичке драме и многим другим занимљивим питањима говорио за РТ.

О слободи руских и америчких медија

„Ко би икада помислио да ће руска телевизија бити мање цензурисана од америчке телевизије? У мојим претходним искуствима са РТ, било ми је допуштено да дискутујем о било ком питању, без икакве цензуре. То није случај са Си-Ен-Ен-ом, Си-Би-Ес-ом, Еј-Би-Си-јем или другим великим америчким ТВ мрежама. Тако да сам одушевљен што смо у прилици да имамо овако потпуно отворену размену мишљења и дијалог без икакве цензуре.“

О оптужбама за руско мешање у америчке изборе

„Мислим да је важно напоменути да овдашње обавештајне службе још нису понудиле апсолутно никакве чињенице или доказе о руском мешању у америчке изборе. Оно што имамо су „наводи“, „пројекције“ и „процене“. Допустите ми да вам представим неке од ранијих процена Централне обавештајне агенције. Рекли су да није било мучења у америчким затворима током рата у Ираку. То је била лаж. Негирали су да је америчка влада организовала хапшења страних држављања и њихово изручење у друге земље. И то је била лаж. Тврдили су да је узрок напада на нашу дипломатску мисију у Бенгазију (2012. када је под неразјашњеним околностима убијен амерички амбасадор у Либији Кристофер Стивенс – прим. прев.) био видео који је претходно само једанпут приказан у Турској. И то је била лаж.

Хајде да будемо искрени када је реч о тврдњама о руском мешању у америчке изборе. Хилари Клинтон је обећала Пентагону и људима у Централној обавештајној агенцији ширење посредничког рата у Сирији. Они су трљали своје руке од радости због рата. Рат би био веома добра ствар за бројне Хиларине велике донаторе и за војно-индустријски комплекс. А онда се појављује Доналд Трамп. Он више воли преговоре од рата. Више воли попуштање напетости него рат.

Доналд Трамп верује да, ако су Брежњев и Никсон могли да постигну споразум о ограничењу стратешког наоружања, онда би можда и председник Путин и председник Трамп могли да постигну договор о миру на Блиском истоку. То је овде главно питање, то је оно због чега су они толико бесни.

Разлог због ког су те тврдње о руском мешању у изборе 2016. толико дуготрајне је тај што мејнстрим медији у овој земљи то настављају да понављају до бесвести, упркос запањујућем недостатку доказа. То је ударање у национални добош без икаквог покрића.

О оставци генерала Мајкла Флина

„Као што вероватно знате, ја заступам тврду линију. Неколико ствари је тачно. На првом месту, генерал Флин није прекршио закон, његови контакти са руским амбасадором су били потпуно умесни, законити и одговарајући, у оквирима његовог посла. Покушавао је да организује телефонски разговор између председника Путина и председника Трампа. То је почетак дијалога. Морамо да дамо шансу миру. И он није разговарао о санкцијама, што би било неправилно… Председник Трамп није требало да отпусти генерала Флина. Мислим да је пожурио у доношењу закључка и то је било несрећно. Друго, сасвим је правилно, законито и умесно то што је сенатор Сешнс, као члан спољнополитичког комитета сената разговарао са руским амбасадором. Нема доказа да се разговор водио о било чему неправилном… Мислим да је време да Трампова администрација почне да узвраћа ударце, што су и почели да раде овог викенда.“

О прислушкивању Трампових кула

„Он верује, као што и ја верујем, да су га савезна влада и обавештајне агенције прислушкивали док је био републикански кандидат за председника. То је већи скандал од Вотергејта. То је најбезочније кршење закона и морала у америчкој јавној историји. Ричард Никсон није унапред знао за упад у Вотергејт комплекс, али је на крају сносио одговорност. Ако погледате изјаву коју је (бивши) председник Обама дао током викенда, он каже да није одобрио прислушкивање кандидата Трампа. Обратите пажњу да није рекао да се то није десило, већ само да он то није одобрио. Наравно, ако је министарство правде питало ФИСА суд (посебан амерички суд који одлучује о захтевима за прислушкивање страних шпијуна – прим. прев.) за дозволу да врши надзор над кандидатом Трампом у јуну и октобру, није вероватно да су они то радили без дозволе и знања председника. Стога је питање следеће: шта је Обама знао и када је то сазнао? Као што сам рекао, ово је далеко већи скандал од Вотергејта, и може проћи још неко време шре него што бивши председник и његов министар одбране и његов директор ЦИА и његов директор ФБИ буду изведени пред велику пороту и испитани под заклетвом о томе шта знају. Да сам ја председник Трамп, отпустио бих директора ФБИ и онда га, у року од неколико сати, извео пред велику пороту да би се сазнало шта он зна. Ово је потенцијално највећи скандал у америчкој историји.“

О новом „макартизму“ у Америци

„У овој земљи, ако нисте за рат око Сирије, онда мора да сте издајник, мора да сте у служби руских обавештајних служби. То је увредљиво, то је скандалозно, то је неистинито – али је сад, одједном, ципела на другој нози. Потичем из дуге антикомунистичке традиције. Био сам активан у Републиканској партији као помоћник Берија Голдвотера, Роналда Регана и Ричарда Никсона, и да се сада тврди да ако нисте за рат са Русијом сутра онда мора да сте издајник – то је најгори облик макартизма за свих 40 година колико сам у америчкој политици.“

О правцу у ком иде америчка политика и мејнстрим медији

„Па, догодила се једна врло позитивна промена у том смислу. Мејнстрим медији у овој земљи су – због технолошког напретка интернета – изгубили монопол на ширењу политичких информација. Када сам ја почео да се бавим политиком током ’60-их и ’70-их, постојале су само три телевизијске мреже, није било кабловске телевизије, и ако они јаве да се нешто десило, онда се десило, а ако јаве да није, онда није. Сада, када већина Американаца своје вести добија преко ручних рачунарских уређаја а не путем телевизије, просечни гласач добија разноврсније информације. Стога, ако не верујете ђубрету које емитује Си-Ен-Ен, можете да одете на Брајтбарт, или Инфоворс, или Дејли колер или бројне друге алтернативне изворе да бисте имали на располагању боље истражно новинарство и другачије мишљење. Тако да мислим да се на неки начин политика у овој земљи променила на боље. Већа је и поларизација, али то је у реду. С моје тачке гледишта, између Буша и Клинтона, или Буша и Обаме, обе политичке партије у овој земљи су до појаве и раста Доналда Трампа – биле идентичне. Доносиле су нам бескрајне ратове, ерозију наших грађанских права, масовни дуг и трошење, имиграциону политику која је нашу земљу чинила небезбедном, наше комшилуке опасним, као и трговинску политику која је исисавала послове из Америке У међувремену, имали смо спољну политику којој је недостајала кохерентност. Бар се мени чини да је на Блиском истоку циљ наше политке био да ојачамо и охрабримо наше непријатеље, а да у исто време подривамо наше савезнике. Сада је, захваљујући Доналду Трампу, освануо нови дан у Америци.“

Извор: РТ, Фонд Стратешке Културе