Русија и Кина као савез равноправних

Мноштво вести о руско-кинеским преговорима, маса саопштења о потписаним споразумима и иницираним пројектима, наводе на помисао о томе да је сарадња Русије и Кине постала не само стратешко партнерство, него и нешто више од тога. Дакле, време је да на једном месту скупимо разноврсне новости о различитим аспектима руско-кинеске сарадње и схватимо какви циљеви прате континенталне империје и да ли они постају једнаки субјекти у узајамним односима.

Пријатељство за мир: стратешки циљеви Русије и Кине

Кључни циљ Русије и Кине представља опстанак у геополитичким конфонтацијама са САД, што је немогуће без оштрог активирања узајамне политичко-економске сарадње. Самостални опстанак није могућ, што су схватили како у Москви после грађанског рата у Украјини, тако и у Пекингу коме САД потпирују револуцију “жутих кишобрана” у Хонконгу.

Победити САД без удара по кључној роби – долару – није могуће, па због тога главни заједнички пројекат Друге Византије и Поднебесне[1] представља максималан прелаз на узајамна плаћања у националним валутама и максимална стабилизација како њих узајамно, тако и њихових земаља савезница.

Карактеристично је да двострани девизни споразум између Русије и Кине, за Кину није једини постојећи: плаћање у јуанима се остварује и између Кине са једне стране и Бразила и Аргентине са друге.

Потенцијална болна тачка за две империје јесте Средња Азија, која, будући ослабљена, може бити гурнута у хаос од стране бојевика који су се заклели на верност Исламској држави. Као превентивне мере Москва и Пекинг спроводе јачање најслабијих република Средње Азије. Русија помаже Киргизији да ојача државу и интегрише се у Евроазијску унију, а Кина повећава инвестиције у Таџикистан постепено га увлачећи у орбиту утицаја Пекинга.

Важно је напоменути да су подударни интереси Русије и Кине у Средњој Азији и да земље тамо нису конкуренција једна другој – напротив, допуњавају једна другу што омогућава штедњу ресурса. Посебно треба истаћи рад на учвршћењу правосудих органа срдњеазијских република.

Ради се на стварању двостраног споразума о ненападању у киберпространству.

Систематски се спроводи истискивање САД и Јапана из Монголије.

Ушити земљу железним шинама и воденим коридорима

Такође Русију и партнере у Евроазијском савезу са Кином повезује и реализација пројекта на стварању новог Пута свиле, чији солидан део пролази преко република Средње Азије. Природно, за реализацију овако великог пројекта потребна је максимална стабилност евроазијских република. Такође, ванредне перспективе пружа и развој Северног морског пута који је не само краћи од уобичајеног преко Суецког канала, него и безопаснији. Тешко предвидљиви развој догађаја на Блиском Истоку и хаотизација Јемена могу у перспективи довести до смањења безбедности пловидбе у том рејону, док ће истовремено руски Крајњи север већ до краја ове године бити поуздано покривен руским војним присуством.

Могу бити интересантни и заједнички пројекти у области железничког транспорта. Потписани руско-кинески меморандум о стварању Евроазијског транспортног коридора велике брзине, практично ће постати северна маршрута Великог пута свиле.

Ресурсни интереси

Залог опстанка Кине јесте стабилно снабдевање ресурсима. На пример, република нафту добија углавном из мора, а солидан обим гаса добија преко средњеазијских република. Морске комуникације у вези са конфронтацијама са САД и постојања планова о морској блокади од стране Вашингтона, могу постати непоуздани, што присиљава Пекинг да активира сарадњу са Русијом и другим савезницима.

Тако је увоз нафте у септембру из Саудијске Арабије у Кину, смањен за 2,7% у односу на прошлу годину, док је увоз нафте из Русије порастао за 56,8%, из Колумбије за 389,6%. Ради се о томе да је руска и колумбијска нафта јефтинија за Кину. Стручњаци предвиђају да ће у овој години трећина обима руске нафте бити испоручена Кини.

Огромне перспективе су и у гасној сарадњи. Земље Азијско-пацифичког региона обезбеђују своје потребе са само 40%, а у наредних 15 година обим извоза гаса ће порасти са 270 на 530 милијарди кубних метара. Део овог обима може бити покривен испорукама не само из Русије посредством гасовода “Снага Сибира”, него и преко Средње Азије. Природно, за то је потребна стабилизација региона што посебну пажњу додељује Туркменистану као земљи ресурсној и Узбекистану и Таџикистану као транзитним земљама.

Отказ западних транснационалних компанија да сарађују са Русијом у области производње нафте, довела је до тога да ће у производњи нафте у руском арктичком шелфу учествовати кинеске компаније. Планира се учешће кинеских инвеститора и истраживање рударства на Далеком Истоку.

Друго место за улагање заједничких напора јесу рударски радови у Средњој Азији, нарочито налазиша ретких метала у Таџикистану.

Финансијско-новчане потребе

Ако код Русије и средњеазијских савезника постоје неопходни ресурси за Поднебесну, то и Кина има новчана средства од којих је Русија постала одрезана од главних кредитора Москве – због санкција западних земаља.

Руске банке и корпорације већ су почеле добијати кредитне ресурсе из Кине што је омогућило да се ублажи удар Запада. Рејтинг агенција Moody’s прогнозира финансирање руског корпоративног сектора на рачун кинеског новца.

Око 4 милијарде рубаља. Демократска Република Кина  жели да инвестира у предузећа за производњу течног природног гаса у Саратовској области, као и у развој алтенративне енергетике. Разматра се отварање заједничких пољопривредних предузећа и извоз кинеске прехрамбене продукције у Русију.

Технолошка комплементарност

У стадијуму отварања налази се низ изузетно привлачних пројеката у области авијације. У наредних 20 година Кини ће бити потребно отприлике 6 000 нових авиона. У плановима Москве да се потпише споразум са Кином о заједничкој разради техничких пројеката на далекометним супертешким авионима. Поред тога, планира се заједничка разрада супертешког хеликоптера носивости отприлике 40 тона. Кинези се интересују и за заједничку производњу обновљене варијанте путничког авиона Ил-114.

У току су и преговори о испоруци Кини борбених авиона Су-35.

Успоставља се сарадња на даљинском очитавању земље и навигационом обједињењу система ГЛОНАСС и Bei Dou.

У плановима о заједничкој сарадњи Русије и Кине стоје и планови о стварању базе на месецу. Као потпору, Москва је предложила Пекингу стварање  заједничких пројеката у области ракетних мотора. Кинези инсистирају на давању технологије производње и њеном преносу у Кину. У замену, Кина предлаже скидање свих ограничења на извоз електронике у Русију и да се успостави производња неопходних микрошема.

***

И тако, уколико би се само горе описани заједнички руско-кинески пројекти остварили, то би ујединило две земље још јаче и чвршће него са земљама Европске Уније. За разлику од земаља Запада, Русија са Кином има:

–        Заједничког геополитичког непријатеља.

–        Јединствен задатак преживљавања у борби са САД.

–        Заједничку стратегију борбе са Вашингтоном.

–        Постојање искуства практично безконфликтног егзистирања.

Поред борбе са доларом, Пекинг и Москва спроводе циљану политику на стабилизацији региона уз истискивање САД и ЕУ из Централне Азије. Русија и Кина се веома добро међусобно допуњују. На пример, Русија има значајне енергетске резерве без којих привреда Кине може да се угуши, а Пекинг има довољно финансијских ресурса, без којих није могућ развој Русије. Супериорност Кине у микроелектроници надокнађује се технолошким преимућством Москве у авио индустрији, индустрији мотора, ракетне технике као и развијенијим војно-индустријским комплексом.

На политичком плану, узајамне односе између Русије и Кине сложно је назвати односима између старијег и млађег брата. Пре би то био савез једнаких, али различито развијених суседа, који се међусобно допуњују.

Пошто Русија и Кина представљају сувоземне империје које граниче једна са другом, то оружани конфликти међу њима постају практично немогући, посебно уколико узмемо у обзир судбину коју су у Вашингтону припремили Пекингу и Москви са њиховим савезницима.

Опоравак привреде средњеазијских република и јачање њихове државности, омогућиће Русији и Кини да разраде модел понашања у суседним земљама који ће их осигурати од конфликата минимално у краткорочној и средњорочној перспективи.

И на крају, желео бих честитати Американцима и њиховом геополитичком пророку Збигњеву Бжежинском. Можда његов најстрашнији ноћни кошмар, савез две континенталне империје – Русије и Кине – постаје више него реалан.

Извор: Однако, Фонд Стратешке Културе