Ruska vojna pomoć, šta Srbija dobija?

Dugo najavljivana vojna pomoć Vojsci Srbije koja treba da stigne iz Rusije polako dobija epilog. Srpski mediji i vojni analitičari posvetili su ovoj temi dosta pažnje i svojim stručnim komentarima dosta toga rekli. Krenimo redom.

Rusija nam poklanja 6 aviona MIG-29 u unapređenoj verziji (četvrte generacije) u odnosu na one koje smo do sada imali. To znači bolje vatrene mogućnosti, sofisticiranija oprema i radar, tako da u odnosu na ranije verzije dobijamo avion koji može da osmotri cilj u vazduhu na 120 km i da ga gađa na 110 km a može da leti brzinom od 2,3 maha i dostigne visinu leta od 18 km. Dakle, umesto sadašnja 4 aviona, Vojska Srbije imaće 10 aviona MIG-29 koje će nakom remonta moći da koristi još skoro dve decenije. Pored toga što se koristi kao lovac presretač, može da gađa i ciljeve na zemlji (koristi rakete vazduh-zemlja)

Treba se podsetiti da je Vojska Jugoslavije NATO agresiju dočekala sa 14 aviona MIG-29B (jednosed) koji su u neravnopravnoj borbi uništeni od NATO avijacije (7 je oboreno u vazduhu a 3 uništena na zemlji). Nije samo prevlast u vazduhu uticala na gubitke aviona, sankcije su uzele svoj danak tako da su rat dočekali sa neispravnom i zastarelom opremom.

Oklopne jedinice Vojske Srbije dobiće 30 tenkova novije verzije T-72 S. Vojska Srbije već poseduje ove tenkove ali u slabijoj verziji. Poznato je da je od T-72 razvijen po licenci domaći tenk M-84, koji je bio napredniji u odnosu na T-72. Međutim nova verzija tenka koji nam poklanja Rusija ima snažniji motor, savršeniji sistem za upravljanje vatrom (SUV), reaktivni oklop, bolju elektronsku opremu i mogućnost lansiranja protivoklopnih raketa, dok su ostali sistemi ostali isti (top kalibra 125 mm, spregnuti mitraljez 7,62 mm i mitraljez 12,7 mm na kupoli tenka).

U istom paketu stiže veoma pouzdano izviđačko vozilo BRDM-2 (sa gumenim točkovima) novije verzije. I ovo borbeno vozilo poznato je Vojsci Srbije jer ga i danas koristi za različite namene (za protivoklopnu borbu, PVO, izviđanje i dr.). Rusija će nam pokloniti 30 BRDM-2 izviđačke verzije sa snažnim mitraljezom kalibra 14,5 mm u kupoli. Vozilo je veoma pogodno za izviđačke zadatke, patroliranje i slične radnje. Može da se kreće velikom brzinom (do 100 km/č), da pliva na vodi (amfibija), savlađuje manje rovove (ima pomoćne točkove), veće uspone i bočne nagibe i, ukoliko je opremljeno savremenim izviđačkim uređajima i uređajima veze, može u kratkom vremenu da locira metu, navodi artiljeriju i prenese podatke jedinicama u dubinu teritorije.

Očekuje se da u 2018. godini Rusija isporuči Srbiji sisteme PVO i to raketni sistem srednjeg dometa BUK-M2 i taktički PVO sistem „TUNGUSKA“ (koristi se za zaštiu oklopno mehanizovanih jedinica, komandnih mesta, artiljerijskih jedinica i dr.).

Sada treba realno sagledati koji su efekti Ruske vojne pomoći na vojnu moć Srbije i šta moramo znati i činiti narednih godina.

Vojnu pomoć ne treba koristiti za dnevno političke promocije i u euforičnom stilu izjavljivati kako će „sada nebo iznad Srbije biti apsolutno sigurno i bezbedno“. To jednostavno nije tačno, jer 10 aviona MIG-29 nije dovoljno ni za jednu eskadrilu (eskadrila broji 12-15 aviona). Ovaj broj aviona je dovoljan da možemo vršiti obuku pilota, povećati broj časova letenja i obezbediti zaštitu vazdušnog prostora po međunarodnim konvencijama. (1*)

Dakle, donirani MIG-ovi će samo obezbediti bolju zaštitu neba iznad Srbije u sprezi sa PVO sistemima (koje takođe treba da unapredimo) i jedinicama vazdušnog osmatranja i javljanja. O apsolutnoj sigurnosti i bezbednosti neba ne možemo još uvek govoriti, čak i sa najavljenim PVO sistemima. Treba još mnogo toga uraditi u Vojsci Srbije i unaprediti urušeni sistem odbrane Srbije.

Setimo se da smo rat 1999. g. dočekali sa mnogo većim brojem aviona i druguh letilica pa nismo mogli da obezbedimo potpunu sigurnost neba SRJ.

Ali moramo se složiti da je donirana pomoć Srbiji veliki pomak i to je svakako za pohvalu, i veliko HVALA bratskoj Rusiji. Treba znati da su se zvaničnici Rusije i predsednik Putin založili i pokrenuli inicijativu da se Srbiji vojno pomogne i da su pregovori ili bolje reći razmišljanja u Vladi Srbije trajali duži vremenski period. Nije bilo lako premijeru da donese ovu odluku u raskoraku između EU i MMF-a (zapada) sa jedne strane i ponuđene pomoći Rusije, sa druge strane.

U iščekivanju dolaska tenkova i oklopnih borbenih vozila oglasili su se pojedini vojni analitičari sa svojim neobjektivnim procenama i primedbama.

„Ta sredstva (tenkovi T-72) su u našoj vojsci u upotrebi od ranije, a većina je povučena još 2006. godine kada su proglašena neperspektivnim. Tako da mi nije jasno da li je to deo nekog šireg aranžmana ili premijer Srbije nije dobio pravu informaciju o tome za šta bi ta sredstva mogla da se koriste“, rekao je Bojan Dimitrijević agenciji Beta.

Ni analitičar Aleksandar Radić se nije proslavio u svojoj analizi:

Govoreći o najavama da će u Srbiju doći i po 30 tenkova T-72 i vozila BRDM-2, Radić je rekao da mu se čini da se do te odluke verovatno stiglo tako što je Rusija videla čega ima „u višku“ pa odlučila da Srbiji donira sredstva sa te liste.

„Vozilo BRDM-2 se pokazalo efikasnim na Kosovu i Metohiji ali VS ima tih sredstava i veći deo je u rezervi jer je višak… Za tenk je još čudnije jer mi imamo mnogo bolji tenk M-84, dok od preostalih T-72 koristimo samo jednu četu od 13 komada u Četvrtoj brigadi“, rekao je Radić. (2*)

Na početku ovog članka naveo sam da su tenkovi T-72 koje dobijamo napredna verzija (T-72 S) i bolji su od ovih koje posedujemo. O tenku M-84 ne treba govoriti jer Srbija nije u više u stanju da proizvede ovaj tenk. Bilo koju verziju tenka da dobijemo ona je poklon i nije višak kako tvrde ovi analitičari, već su uzeti iz operativnih jedinica ruske vojske. Ministar odbrane Zoran Đorđević je takvu vest potvrdio listu Politika.

„Što se tiče tenkova i oklopnih vozila, ministar odbrane je rekao da i to naoružanje nije iz skladišta, nekakvih viškova, već je izvučeno iz upotrebe u ruskoj vojsci. Stručnjaci VS će pregledati ta vozila, izvesno je da nije potrebna modernizacija kao na avionima, eventualno će se prilagoditi sistem radio veze standardima u Vojsci Srbije“. (3*)

Uostalom, evo kakvi su utisci srpskih tenkista o tenku T-72 B3 (verzija slična T-72 S) sa takmičenja na tenkovskom biatlonu ove godine, u Rusiji:

„Naše posade su se pripremale za ovaj tip tenka, s tim da moram istaći da mi ovaj tenk u vojsci imamo u modifikovanoj verziji. U okviru SDPR postoji modifikovana verzija tenka M84 koji na sebi ima nišanske i osmatračke sprave koje na sebi ima tenk T–72 B3, što nam je umnogome pomoglo i koristilo da obučimo naše posade i pripremimo ih na ono što ćemo na terenu zateći“,

Razlike između ovog tenka i tenka M84, koji koristi vojska Srbije je pre svega u nišanskim i osmatračkim spravama i delimično u snazi motora. Tenk T–72 B3 ima termovizijsku nišansku spravu koja je drugačija od one koju ima naša vojska“. (4*)

Sada se nalaze zamerke ruskoj pomoći koja će koliko-toliko da poboljša stanje VS – a ne zamera se zapadnim zemljama koje su prethodnu tehniku i opremu uništile. Možda ima boljih aviona na zapadu ali oni nisu tema jer nam ih niko nije ponudio kao pomoć.

Nekorektno je sada tražiti mane kada pomoć još nije ni stigla – a i da je tako, nije u tome suština.

Problemi su mnogo veći od euforičnosti, plasiranja lažne sigurnosti, predstavljanja Vojske Srbije kao najveće sile u regionu ili traženja mana i sl.

Pored mnogih povoljnosti koje dobijamo sa Ruskom vojnom pomoći postavlja se pitanje kako ćemo sa nepovoljnim vojnim budžetom za 2017. g ili „nastavkom lošeg budžetskog tretmana vojske“, kako je lepo analizirao g. Milašinović za FSK, (5*) da obezbedimo adekvatnu brojčanu popunu VS, kvalitetnu obuku, održavanje i remont borbenih sistema i tehnike.

Kako motivisati vojnika po ugovoru (VPU) da kao vozač tenka krene u borbu za 250 evra nadnice a za to vreme partijski „bot“ sedeći za kompjuterom zaradi i do 700 evra, više nego pilot MIG-29. Hoćemo li zbog poremećenog sistema vrednosti imati vojsku na ulicama ili u tenkovima. (6*)

Ono što je zabrinjavajuće je da će vojni budžet i narednih godina biti još manji, sa uvek istom pričom kako nema novca. Ukoliko Vlada ne preduzme opsežne mere štednje i racionalizacije i usmeri deo novca na vojsku, Ruska pomoć će završiti u nekom skladištu.

Ako samo za novogodišnji praznik Beograd može da potroši oko 200 miliona dinara za ukrasnu rasvetu onda to znači da novca ima. (7*)

To je realnost koju treba sagledati i u tom smeru preduzimati mere, ukoliko želimo da Srbija bude bezbedonosno sigurna država. Prioritet je nacionalna bezbednost i to mora biti težišni zadatak Vlade Srbije.

Zašto je Rusko naoružanje i vojna oprema bolja za Vojsku Srbije od zapadnih sistema?

1. Veći deo naoružanja i vojne opreme koju poseduje Vojska Srbije je poreklom iz Rusije.
2. Obuka vojnika i posada na ruskim sistemima je brža i jednostavnija jer ih već posedujemo ili smo ih i sami proizvodili po licenci.
3. Oružje u istoj kategoriji ili sličnih karakteristika do tri puta je jevtinije od zapadnog.
4. Ukoliko bi posedovali zapadne sisteme rizikujemo da u slučaju rata budemo sankcionisani sa isporukom rezervnih delova a Rusija nam nikada neće nametnuti sankcije.
5. Ukoliko bi se našli u eventualnom ratu sa nekom od susednih ili zapadnih zemalja Rusija bi nam lakše pružila pomoć jer već posedujemo deo njenog naoružanja.

Nije samo naoružanje i vojna oprema ono što treba da uzmemo od Rusije. Potrebno je da kontinuirano vojno sarađujemo sa Rusijom, a to znači da imamo više zajedničkih vežbi, štabnih ratnih vežbi, studijskih putovanja i drugih oblika saradnje. Treba povećati broj oficira radi školovanja u ruskim vojnim školama i saradnju u vojnom obrazovanju.

Zato što pre treba da ukinemo NATO standarde koji su uvedeni u Vojsku Srbije bez odluke Skupštine Srbije, poništimo štetne sporazume sa NATO, vratimo se našoj tradiciji i saradnju sa Rusijom svake naredne godine sve više unapređujemo.

Zaključak:

Ruska vojna pomoć nesumnjivo stiže u Srbiju a sa njome i novi izazovi, nade i strepnje. Vojska će dobiti veoma dobru i pouzdanu vojnu tehniku na kojoj će moći da se obučava i trenira, građani Srbiće očekivaće veću sigurnost, dok će političari i njihovi sledbenici i dalje odlučivati o našoj sudbini. Ukoliko su im namere iskrene da Srbiju izgrade kao bezbednu i vojno stabilnu državu, onda moraju doneti valjane odluke koje su u skladu sa voljom naroda na koju se stalno pozivaju. Iskazana volja ogromne većine građana Srbije je da vole svoju vojsku i žele da je vide kao snažnu i stabilnu državnu instituciju. A za to nije dovoljna samo vojna pomoć iz Rusije, već mnogo više od toga.

________________________________

Reference:

(1*)www.rpkns.com/images/stories/privredni_sistem/Zakon-o-vazdusnom-saobracaju.pdf

(2*)www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=12&dd=22&nav_category=12&nav_id=1212952

(3*)www.politika.rs/scc/clanak/370683/Migovi-ce-nas-kostati-185-miliona-evra

(4*)rs.sputniknews.com/srbija/201507263538164/

(5*)www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/budzet-kao-indikator-tretmana-vojske-srbije/

(6*)www.newsweek.rs/srbija/79965-newsweek-predstavlja-ispovest-razocaranog-sns-bota-sendvic-a-od-priloga-novac.html

(7*)www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=334633&title=Koliko+ko%C5%A1ta+da+Srbija+blje%C5%A1ti%3f

Izvor: Fond Strateške Kulture