Rusko-kineska deklaracija o međunarodnom pravu

Nedavna poseta predsednika Rusije Vladimira Putina Kini, završena je potpisivanjem čitavog niza dokumenata. Mnogi od njih su privukli značajnu pažnju medija, međutim, jedan dokument zavređuje posebnu pažnju. Radi se o “Deklaraciji za jačanje uloge međunarodnog prava”.

U skladu sa donetom Deklaracijom, Ruska Federacija i Kineska Narodna Republika su izrazile privrženost principima međunarodnog prava kako su oni određeni u “Povelji OUN” i “Deklaraciji iz 1970. godine o principima međunarodnog prava koji se tiču prijateljskih odnosa i saradnje među državama i koji su u skladu sa Poveljom OUN”. Takođe, u svojstvu ivora koji potvrđuje ove principe, nalazi se i “Pet principa mirnog egzistiranja”. Dve strane su istakle da principi međunarodnog prava predstavljaju kamen temeljac pravednih i ravnopravnih međunarodnih odnosa koje karakteriše uzajamno korisna saradnja, koja stvara društvo jedinstvene budućnosti za čovečanstvo i ti principi formiraju opšti prostor jednake i nedeljive bezbednosti i uzajamne ekonomske saradnje.

U Deklaraciji se dalje razvijaju konkretni principi međunarodnog prava i daje se njihova zajednička interpretacija. Tako su, na primer, Rusija i Kina na prvo mesto stavile princip suverene ravnopravnosti država.[1] Prema poimanju Strana, ovaj princip znači da se države koriste svojim pravima na osnovu nezavisnosti i na jednakim osnovama i uzimaju na sebe obavezu i odgovornost na osnovu uzajamnog uvažavanja. Posebno je važno istaći sledeće shvatanje ovog principa: “Države imaju pravo da učestvuju u stvaranju, tumačenju i primeni međunarodnog prava na jednakim osnovama i obavezne su da poštuju međunarodno pravo savesno, jednoobrazno i dosledno”.

Posebna pažnja dodeljena je i principu nemešanja u unutrašnje ili spoljašnje stvari država i svako mešanje pojedinih država sa ciljem organizacije svrgavanja legitimnih vlada, osuđuje se kao kršenje tog principa. Treba obratiti pažnju na to da da se u savremenom međunarodnom pravu obično govori o nemešanju u unutrašnje stvari država. Tačnije – “u poslove koji u suštini ulaze u unutrašnju kompetenciju bilo koje države”.[2]

Treba obratiti pažnju na to da se u ovom slučaju govori ne samo o unutrašnjim, nego i u spoljnim poslovima država. Ovakvo shvatanje principa posebno je važno danas jer se dosta često citira taj princip sa akcentom na reč “unutrašnji”. Kao što vidimo, Rusija i Kina posebno ističu da stvari “koje po suštini ulaze u unutrašnju kompentenciju država” – predstavlja pojam različit od pojma “unutrašnjih poslova države”. Spoljna politika države takođe ulazi u unutrašnju kompentenciju država, tako što predstavlja spoljašnji izraz suvereniteta zemlje.

Rusija i Kina su osudile eksteritorijalnu primenu nacionalnog prava u kršenju međunarodn og prava od strane država, kao još jedan od primera kršenja principa nemešanja u unutrašnje poslove država. Dve strane su u Deklaraciji takođe istakle da kao primer takve prakse smatraju uvođenje jednostranih prinudnih mera koje nisu zasnovane na međunarodnom pravu, poznatijih kao “jednostrane sankcije”.[3] Zaista prihvatanje jednostranih prinudnih mera državama u dopuni ka merama koje je doneo SB OUN, može lišiti svrishodnosti objekat i cilj mera SB OUN i podorvati njihovu celovitost i efikasnost.

Treba istaći da je donošenje rusko-kineske Deklaracije privuklo značajnu pažnju na Zpadu. Tamo su odmah shvatili da taj dokument ima i ozbiljnu osnovu i ozbiljne posledice. Upravo zato su bili preduzeti pokušaji da se diskredituje taj dokument, dajući mu svojevoljnu drugačiju interpretaciju. Tako su neki pravnici, stručnjaci za međunarodno pravo, utvrdili da rusko-kineska Deklaracija predstavlja svojevoljnu interpretaciju međunarodnog prava i ništa više od toga. Pored toga, počeli su se pronositi glasovi o tome da ta interpretacija predstavlja “pokušaj diktatora da zaštiti sebe uz pomoć svojevoljnog tumačenja (kao bajagi), univerzalnog međunarodnog prava”. Pritom se podrazumeva da je “univerzalno” međunarodno pravo – ono što pod tim podrazumevaju zapadne zemlje.

Međutim, ova manipulacija ima za cilj ne toliko uzdizanje Zapada i pripremu njegove pozicije za “univerzalnu”, koliko pokušaj rušenja savremenog međunarodnog prava. Stvar je u tome da se savremeno međunarodno pravo bazira upravo na principima međunarodnog prava. Ti principi nose progresivni karakter i radikalno se razlikuju od principa na kojima se baziralo takozvano “klasično” međunarodno pravo koje su stvarale kolonijalne države koje su vladale svetom nasilno i uz pomoć zločina.

Međutim, od 90-ih godina (sa rušenjem socijalističkog sistema) počeo je aktivni proces rušenja važećeg progresivnog međunarodnog prava. Jedan od glavnih instrumenata takvog rušenja postalo je stvaranje takozvanih međunarodnih krivičnih tribunala i sudova. Ti tribunali počeli su aktivno da ruše temeljne norme i principe međunarodnog prava. Prvi takav princip bio je princip suvereniteta država. Tako je pod plaštom borbe sa nekažnjavanjem lidera bio uništen imunitet šefa države i vlade. No, imunitet šefa države ne predstavlja lično svojstvo ovog ili onog lica koji zauzima odgovarajući položaj, nego predstavlja projavu suvereniteta država. Upravo suverenitet država je postao meta međunarodnih sudova. Danas međunarodni krivični sud utvrđuje da se može uhapsiti šef bilo koje države i čak to zahteva od svih drugih država. U vezi s tim treba posebno istaći zajedničku poziciju za zaštitu međunarodnog prava Rusije i Kine, koja je iskazana u Deklaraciji. Tako Ruska Federacija i Kineska Narodna Republika izjavljuju da države moraju obavezno da poštuju međunarodne obaveze koje se tiču imuniteta država, njihovog vlasništva i zvaničnika. Kršenje tih obaveza ne odgovara principu suverene ravnopravnosti država i može samo omogućiti zaoštravanje napetosti.

Na taj način Rusija i Kina su pristupile ne toliko zaštiti pojedinih principa međunarodnog prava, nego međunarodnog prava u celini, pristupile su zaštiti progresivnog međunarodnog prava koje je danas podvrgnuto žestokim napadima i pokušajem njegove zamene globalnim pravom represivnog karaktera. U vezi s tim, ova Deklaracija daleko prevazilazi okvire rusko-kineskih odnosa, i tiče se svih članova međunarodne zajednice, i neophodne su odluke članova međunarodne zajednice o zaštiti međunarodnog prava.

___________________________

Odrednice:

[1] Paragraf 2 Deklaracije kaže da je princip suverene ravnopravnosti država «posebno važno za obezbeđenje stabilnosti međunarodnih odnosa».

[2] Paragraf 7 člana 2 Povelje OUN.

[3] Polnый tekst Deklaracii sm.: http://www.mid.ru/ru/foreign_policy/news/-/asset_publisher/cKNonkJE02Bw/content/id/2331698

Izvor: Fond Strateške Kulture