Rusko pravoslavlje za posrnulu Evropu

„Nikakvo naoružanje, ma koliko ono bilo veliko, neće doći u pomoć Zapada ako on ne uspe da prevlada gubitak svoje volje. Tamo gde je duhovno oslabljeno, takvo naoružanje postaje samo teret za kapitulante. Da bi se odbranili, neophodno je biti spreman umreti a takva odlučnost je prilično retka u društvima posvećenim kultu materijalnog blagostanja. Tad ne preostaje drugo do ustupci, odlaganja i izdaja.“

Ove proročke reči izgovorio je Aleksandar Solženjicin 1978. godine na Univerzitetu Harvard upozorivši Zapad šta ga čeka ukoliko nastavi sa razaranjem vere, izgradnjom potrošačkog društva i obožavanjem materijalizma. Međutim Sjedinjene države su već uveliko krenule tom stranputicom. Još je generacija bejbi-buma odbacila tradicionalne vrednosti i moral svojih roditelja, pokazavši zainteresovanost samo za „izgled i novac“. Na Zapadu je rođen novi čovek – opsednut hiperkonzumerizmom.[i] Proglašena je i nova ekonomija koja će pojačati razliku između najbogatijih i svih drugih. Iz ugla njenih glasnogovornika da bi ekonomski napredak bio moguć potrebno je oslabiti nacionalna i verska osećanja. Pored toga ovaj ekonomski model dovodi do drastičnog pada nataliteta i potrebe za stalnim prilivom imigranata. Obratimo pažnju na najjaču evropsku ekonomiju. U Nemačkoj prosečan natalitet iznosi 1,3 detata po ženi. Do 2050. godine nestaće 23 miliona Nemaca, dok će broj nemačke dece ispod 15 godina pasti na 7,3 miliona, pri čemu će 30 posto stanovnika imati preko 65 godina. Dakle nemačka ekonomija je tigar od papira. Sa ovako niskom stopom nataliteta, Evropa do 2050. godine mora da uveze 169 miliona imigranata ukoliko želi da zadrži broj radnosposobnih stanovnika (između 15 i 64 godine) na očekivanom nivou. Ali ako Evropa želi da zadrži nivo do 4,8 radnika na jednog penzionera onda mora da dovede 1,4 milijardu imigranata! Drugim rečima ili će Evropa podići porez i radikalno smanjiti penziono i zdravstveno osiguranje za starije ljude ili će postati kontinent Trećeg sveta. Ukoliko se ne poveća natalitet, broj evropske dece ispod 15 godina starosti pašće za 40 posto na 87 miliona do 2050. godine, dok će broj starijih porasti za 50 procenata na 169 miliona.[ii]Ova zastrašujuća statistika pokazuje da Evropljani polako nestaju. Imajmo na umu da se propast Starog kontinenta dodatno ubrzava izazvanim krvoprolićem u Ukrajini te agresijom Sjedinjenih država na ruski narod.

Sa druge strane Vašington je podražavajući staru strategiju Londona u Evropi igrao na kartu saveza sa muslimanima. Bela kuća je eksperimentisala sa projektom islama od „Kineskog zida do Balkana“ kako bi po principu zavadi pa vladaj držala Evroaziju u šaci. Zapadna Evropa gladna imigranata je slepo sledila ovu politiku. Atlantisti su sa zadovoljstvom podržali genocid nad Srbima tokom devedesetih godina prošlog veka koji su izvršili Hrvati, muslimani i Šiptari. Na srpskoj teritoriji su stvorene dve muslimanske kvazidržave spremne za eksploziju i izazivanje haosa u svakom trenutku. Zelena transferzala se na ovaj način protegla do središta Starog kontinenta. Ni kada su muslimani usred Amsterdama 2004. godine ritualno zaklali Tea van Goga potomka čuvenog slikara, Brisel nije posumnjao u svoju koncept. Teroristički napadi širom Starog kontinenta nisu doveli do promene takvog načina razmišljanja. Da li su se Evropljani probudili nakon nedavnog masakra u Parizu? Sudeći po skandiranjima „Mi smo Šarli“ očigledno nisu. Ipak neki od njih su pozvali na novi rekonkvisto – oslobađanje Evrope od islamskog okupatora. Međutim pored toga što je na Starom kontinetu teško zamisliti nekog novog Don Pelaja, El Sida ili vitezove Kastilje, valja primetiti da atlantisti za veći greh smatraju obnovu hrišćanstva od borbe protiv širenja islama. Isto tako očekivati nešto značajno od katoličke crkve je potpuno pogrešno.

Po Svetom Justinu Popoviću, Vatikan je svojim potezima pripremio duhovni pad i otpadništvo Zapada. Takođe Drugi vatikanski koncil (1962.) je predstavljao pobedu masonerije, a završen je „osavremenjavanjem“ rimokatoličke crkve tako da je ona postala još manje hrišćanska, a nešto više po ukusu novog svetskog poretka. To „osavremenjavanje“ koje Vatikan pokušava da pokrene i u pravoslavnim zemljama ostavilo je njihove crkve bez vernika tako da one danas više liče na istorijske spomenike nego na mesta u kojima se ispoveda živa vera. Na kraju sporazum između Ronalda Regana i pape Vojtile (1982.) je zapečatio sudbinu Vatikana koji je postao jedna od poluga globalizma. Tom prilikom je postignut dil o međusobnom priznanju masonskih loža pa je čak usvojen i novi pojam Boga u srednjem rodu jednine! Da li sve ovo treba da nas čudi kada znamo da su zapadnu crkvu stvorili verski nepismeni ljudi. Tokom 1054. godine dolazi do konačnog raskola u hrišćanskoj crkvi, a katolici počinju sa uništavanjem “pravoslavne šizme”, ili njenom privođenju “svetoj rimskoj crkvi”. Temelje rimokatoličkoj crkvi je postavio nepismeni Karlo Veliki uvređen izbacivanjem njegovih poslanika iz crkve u Vitlejemu.[iii] Predstavnici Karla Velikog su najureni iz crkve zbog pogrešnog čitanja Simvola vere. “Na Božić 808. godine u Vitlejemu oni su čitajući Simvol vere izgovorili „filioque“ (filiokve)ta jeres je zaprepastila teološki obrazovne istočne kaluđere i oni su franačke monahe i hodočasnike odstranili iz crkve”.[iv] Filioqueje našlo mesta na Zapadu još 589. godine u Toledu kada je kralj španskih Gota, koji su pripadali sekti arijanaca, pristupajući Crkvi, prilikom čitanja Simvola vere izgovorio da Sveti duh proizilazi i iz Sina. Niko od prisutnih nije zapazio jeres, jer “teološki sluh nije bio razvijen…”. Više od toga, preko dva veka na Zapadu niko nije uvideo da postoji problem, sve dok izaslanici Karla Velikog nisu izbačeni iz crkve.[v]Međutim po naredbi nepismenog vladara filioqueje zadržano na Zapadu.

Kao što vidimo na Starom kontinentu postoji sve veća praznina u duhovnoj sferi. Izopačena ideologija novog svetskog poretka koja se nameće Evropljanima tu pustoš čini još većom. Da stvar bude još gora taj vakuum pokazuje nameru da se širi. Međutim kao što je nekada hrišćanstvo odbranila Vizantija, to isto danas može da učini Rusija. Konstantinopolj je sa pravoslavljem nastavio da živi kao prestonica hiljadugodišnjeg carstva, dugo zaštićena od truleži Zapada. Sveta Rusija je sila bez premca u svetu, jača od bilo kojeg oružja. Pravoslavlje i danas može da pomogne obnovu Evrope, njene tradicije i značaja. Međutim umesto što prepuštaju Vatikanu vođenje aktivne politike i raspravljaju o poseti pape, pravoslavni bi trebali da shvate snagu i značaj vere kojoj pripadaju. Tada bi uputili jasnu poruku Zapadu da ga samo pravoslavlje može spasiti.

Izvor: Fond Strateške Kulture