Šejtanluk Bakira Izetbegovića

U okviru nekakve kvazisvetske akcije „Stand With Aleppo“ (pre)naglašava se koliko je važna istovrsna poruka iz nekadašnjeg „svetskog simbola okupacije“ – Sarajeva. Pod parolom žaljenja civilnih žrtava i „humanitarne katastrofe“ traži se prekid oružanih dejstava. Zanimljivo, načelno gledano dejstva jesu zaustavljena, ili bar svedena na tolerantan nivo, a vinovnici ovih mitinga traže realizaciju nečeg realno postojećeg. Traži se i evakuacija stranovništva, a akteri nekako „zaboravljaju“ da su sirijsko-ruske snage pre početka ofanzive evakuisale preko 110 000 civila, da se često dnevno evakuiše i po 10 000 ljudi. Ukoliko težimo iole racionalno sagledati dešavanja u Alepu, onda bi u Sarajevu trebao biti održan miting podrške Bašaru al-Asadu i Vladimiru Putinu. A ipak nije tako i to otvara brojna pitanja.

No, nismo naivni i dobro se sećamo kako slične akcije najčešće usleđuju kad borci Islamske države i pobunjeničko-paravojnih formacija zapadnu u teške probleme i/ili gubitke. Tako se i ovoga puta primirje koristi kako bi pojedine paravojne jedinice i milicije (bar!) uspele pobeći iz grada i izbeći totalno uništenje. Sekundarno, iako jednako važno, teži se slomiti dinamika ofanzive regularnih sirijskih trupa i njihovih starih i novih saveznika.

Kako je najavljeno Putin i Erdogan telefonski su razmotrili dešavanja oko Alepa, uz opasku da Turska radikalno menja poziciju i postaje saveznik protiv džihadista. Normalno, nije to jednostavna situacija, ali nakon neuspelog puča Erdogan sve više ide u onom opšte-civilizacijski željenom pravcu. To automatizmom „u igru“ vraća još jednog sirijskog saveznika, odnosno Iran, i to na nivou obnavljanja svojevremeno prekinutog angažovanja kopnenih snaga.

Sve u svemu, težnja koalicije jeste potpuno uništavanje Islamske države na prostoru Sirije i Iraka, a pokazatelji sa terena potvrđuju pozitivne trendove. Kada sam pre više od pola godine tvrdio da je Islamska država „poslužila svrsi“, te da sledi polako gašenje tog i takvog formata islamističkog fundamentalizma, usledila je skepsa. No, stvari moramo posmatrati dijalektički od mudžahedina u BiH, preko al Kaide, do Islamske države, da bi shvatili kako na delu imamo uvek iste aktere i činjenja, a menjaju se samo (pro)forme i nazivi „protivnika“. Zato i danas ponavljam kako će se u narednom periodu pojaviti neka nova islamistička „formacija“, sa novim nazivom i manipulativno drugačije predstavljenom manifestacijom terora.

BAKIR JE MANIPULANT I SEKTAŠ

Ukoliko je neko pomislio da sam „odlutao“ od teme i naslova, odmah uspostavljam željene korelacije. Konkretno, lažna zabrinutost Bakirova za civile Alepa, za stradanja muslimana na tom području itd. svodi se na pomaganje svojim istomišljenicima i „saborcima“ povodom golog preživljavanja i pregrupisanja. Četiri godine je ovaj grad pod kontrolom niza različitih pobunjeničkih paravojnih formacija, milicija i kriminalno-zločinačkih bandi, i jednako toliko građani teško pate, a od vodećih bošnjačkih političkih, verskih i „intelektualnih“ krugova ni reči.

Šta su u tom gradu godinama činile kojekakve sirijske verzije „Caca“ (Mušanović), „Ćela“ (Delalić) ili Ševa“ (jedinica) bošnjačko/sarajevsku elitu nije mnogo interesovalo. Uostalom, znamo kako su se svojevremeno pozicionirali prema svojim komandantima iz kategorije teških kriminalaca i zlikovaca! Sjetimo se i sirijca (!) Abu Hamze, te „leđa“ kakva su mu pružali Izetbegovići i Islamska verska zajednica (IVZ). Nema potrebe da se zavaravamo oko motiva kakvi vode Izetbegovića juniora i IVZ BiH u marifetluke poput predmetnih mitinga.

Da budemo kristalno jasni – Izetbegovići i IVZ, na jednoj strani, baš kao i džihadisti širom Sirije i Iraka, na drugoj, proizilaze iz istog jezgra selefijskog sektašenja i ideja Muslimanske braće. Bakir je samo sledbenik svog rahmetli babe Alije, a u ideološkom smislu jednako „sledbenik selefi-saliha“ (prvih generacija, selefija), pa time verski sektaš. Ovde moram podsetiti kako je decenijama trajao otvoreni sukob između jugoslavenske IVZ i Alije Izetbegovića, sve dok 1993. godine nije uspeo na čelo muhamedanske verske zajednice BiH progurati svog istomišljenika i aktivistu Muslimanske braće – Mustafu Cerića. Današnji rejs Husein Kavazović je tek puka kopija Cerića, sa zadatkom da ovdašnje muslimane dalje radikalizuje, sektaški zastranjuje, dezorjentiše, dezavuiše i udaljava od onoga šta su vekovima bili i kako se do danas u gro slučajeva samo-identifikuju.

Elem, u daljem pojašnjavanju moram podsetiti na nešto šta već mesecima ponavljam. Organizovani povratak džihadista iz Sirije i Iraka na Zapadni Balkan, kakav pratimo mesecima, sa neadekvatnim procesuiranjem i kaznama, koji u tekstovima nazivam „očuvanje zapadnobalkanskog islamističkog jezgra“ i kvalifikujem kao projekt NATO jastrebova. Ovaj sarajevsko-travnički miting je jednako u funkciji očuvanja („živih glava“) islamista, sa ciljem njihovog daljeg vrćanja na ove prostore (delom!), širenja uticaja, reorganizovanja i pripremanja budućih akcija – kako ovde, tako i širom sveta.

BAKIR PROTIV PUTINA I TRAMPA

Bipolarni svet je definitivno nestao i trenutna geopolitička „šahovska tabla“ prikazuje zaplet kakav i danas retki razumeju. Sa te ionako komplikovane pozicije budući američki predsednik povlači poteze neočekivane za gro svetske javnosti. U najkraćem traži načina za približavanje Rusiji, a „zakuvava“ sa Kinom. Mesecima ukazujem kako će budući trendovi ići upravo po ovom modelu, a buduća dešavanja će to samo dodatno potvrđivati.

Poprilično neočekivano na američkim izborima pobedio je čovek koji aktuelnu svetsku zavrzlamu gleda prilično pragmatično i povlači sasvim racionalne poteze u pravcu stvaranja sinergije između angloameričkih i svetskih interesa. To ne odgovara ratnohuškačkim, fašizoidnim i mešetarskim lobijima koji su svet i doveli u ovakvu situaciju, tako da njihove „ad hok“ trenutne poteze treba posmatrati kako očajničke trzaje ranjene životinje.

Sasvim realno i objektivno utemeljeno možemo očekivati da „poražena strana“ pre potpunog preuzimanja svih poluga vlasti od strane Donalda Trampa pokuša izvesti manevre predupređivanja najavljene Trampove politike. U tom kontekstu treba naglasiti viševekovnu konstantu: kad hitno tražite globalni haos vršite destabilizaciju Balkana. To je onaj strah, onaj „potez više“, kog se moramo čuvati.

Zašto?

Približavanje ruskog i američkog predsednika upravo je na pravcu onoga šta sam ustvrdio pre godinu-dve: da će Sjedinjene Države sve više Rusiju percipirati kao partnera/saveznika. Prosto, ukoliko SAD teže ka uspostavljanju kakve-takve ravnoteže na jugu Mediterana moraju sarađivati sa Rusima. Uz to, ukoliko Amerikanci žele (a svakako žele!) deo kolača u mega-energetskim projektima primorani su na saradnju sa Rusijom. Svestan je toga Tramp, i upravo zato menja politiku prema Putinu i Asadu, redefiniše odnose unutar NATO saveza, menja TTIP i ostalo.

To automatski znači da Muslimanska braća i njihove silne frakcije prestaju biti „faktor“ i terenski igrač Sjedinjenih država, a u daljem to podrazumeva i američko distanciranje od ovdašnje „braće“ Bakira Izetbegovića, Cerića, Kavazovića i sličnih. Istovremeno, poražena ratnohuškačka i fašizoidna američka klika „jastrebova“ duboko je svesna da će približavanje Trampa i Putina u prvom redu doći oko Bliskog Istoka. Ato je njihov cilj „zamrznuti“ sukobe na tom prostoru i „Big Gejm“ premestiti na druge neuralgične tačke – od kojih je Balkan uvek posebno interesantan.

Dakle, u rezimiranju ovoga teksta možemo sasvim opravdano zaključiti kako naše okruženje, a posebno BiH, u narednim mesecima (i danima) može biti izloženo ozbiljnim rizicima i destabilizaciji. Uostalom, situacija u „bosanskom loncu“ je vrlo blizu ključanja, a pogledajmo poslednju izjavu Visokog predstavnika Valentina Incka oko „crvenih linija“. U trenucima kad bukvalno niko ne pominje bilo kakve referendume i otcepljenja, ovaj Bakirov poslušnik preti pozivanjem spoljne intervencije ukoliko Srbi „nešto pokušaju“!

Odavno smo svesni kako živimo u virtuelnom svetu, gde su medijske izjave i montirani snimci mnogo ubitačnije od stvarnosti, pa tako moramo posmatrati i ove mitinge i Inckove izjave i Bakirove marifetluke. U Sarajevu su marginalne i nikom poznate grupacije okupile jedva dve hiljade „žena u crnom“, ali je odaslana medijska slika vrlo reprezentativnih razmera. Jednako tako Inckovi „izveštaji“ prezentuju se vrlo dramatično i destabilizirajuće, tako da već u njima gotovo da imamo osnova za spoljnu intervenciju. Sa druge strane u „popisanoj“ većinsko-muslimanskoj Bosni (Alijin san!) jedno za drugim niču arapska naselja (bez građevinske, urbanističke i druge dokumentacije), hiljade stvarnih i fiktivnih preduzeća, selefijske zajednice (pogrešno nazvane vehabijskim) svakodnevno potpadaju pod kontrolu zločinaca-povratnika iz Sirije.

Sveukupno, Bakir Izetbegović bezbrojnim potezima priprema teren za ozbiljnu destabilizaciju i konfrontaciju, ili bolje reći „konstruktivni haos“, a sve u saradnji sa poraženim „NATO jastrebovima“ koji zadnjim trzajima nastoje sprečiti bitno drugačiju geopolitičku stvarnost. Šejtan je Bakir Izetbegović!

Izvor: Blog Borislava Radovanovića