Španske lekcije za Evropu

Rezultati parlamentarnih izbora u Španiji koji su održani 20. decembra imaju simboličan značaj za celu Evropu. Prvi put u novijoj istoriji kontinenta je tako vidljivo izražena kriza tog samog dvopartijskog modela koji je tradicionalno slovio kao garancija ostajanja na vlasti elita koje menjaju mesta, ali koje pritom strogo poštuju ustanovljena pravila igre po pitanju problema evrointegracija, politike i odnosa prema Rusiji i uzajamnih odnosa sa SAD.

Prvi znaci približavanja kraja ovog modela postali su nedavni parlamentarni izbori u Grčkoj. Grčki presedan u Briselu i Vašingtonu požurili su da opravdaju vanrednom socijalno-ekonomskom situacijom u zemlji i tradicionalnim mentalitetom Grka. Međutim, u slučaju Španije sve je mnogo ozbiljnije. Ta zemlja je uvek nastupala kao čvrst pristalica i zagovornik evropskih integracija i redovno je isporučivala kadrove političara na višim rukovodećim mestima u NATO, EU i drugim institucijama. Zato su rezultati izbora još indikativniji, jer oni, za razliku od Grčke, nisu bili vanredni i nisu bili uzrokovani vanrednom socijalno-ekonomskom ili političkom situacijom.

Kakvi glavni zaključci se mogu izvući iz svega proizašlog? Kao prvo, može se u celini govoriti o jednakom stepenu društvenog razočarenja u obe vodeće “sistemske” političke snage u zemlji, nezavisno od toga koja od njih se nalazi na vlasti. Vladajuća Narodna partija izgubila je 64 mandata, a opoziciona Španska socijalistička radnička partija nije mogla da iskoristi tu situaciju kako bi mobilisala protestno biračko telo i obezbedila sopstvenu pobedu. Štviše, socijalisti su sa svoje strane takođe bili gubitnici, izgubivši 20 mandata u poređenju sa prethodnim izborima, pokazavši najgori rezultat u istoriji partije od novembra 1997. godine. Slična situacija sa neuspehom obe “sistemske” partije desila se i u Grčkoj uoči dolaska na vlast levoradikalne koalicije SIRIZA.

Samim tim španski birači su pokazali “žuti karton” kako “narodnjacima” tako i “socijalistima”, koji su tokom celog “postfrankovskog” perioda zajednički predstavljali politiku Španije. Gledano u celini, nikada ranije u Španiji ni jedna partija nije imala tako malo poslaničkih mandata kako bi mogla pokušati da formira vladu.

Kao drugo, nisu se opravdale prognoze onih koji su pretpostavljali da će u poslednjem trenutku Španci odustati od davanja poverenja “novim levičarima” – evroskepticima iz pokreta Podemos zbog straha pred njihovim radikalizmom i evroskepticizmom. Uoči glasanja nacionalna socijalna služba GESOP davala je Podemos-u – u 21,5%. (1)

U rezultatu svega toga imamo situaciju da je pokret dobio 20,7% glasova – greška je iznosila manje od 1%. Posebno je karakteristična pobeda Podemos-a u zemlji Baska i u Kataloniji – što još jače zaoštrava situaciju oko separatističkih raspoloženja u tim španskim provincijama.   “Danas se rodila nova Španija koja će staviti katanac na postojeći politički sistem i tražiće novi sporazum o teritorijalnoj podeli” – u tako indikativnoj kategoriji je šef Podemos-a Pablo Iglesijas okarakterisao rezultate izbora.(2)

Kao treće – u Španiji nije uspeo “plan B” koji je na brzinu pripremljen od strane vladajućih elita Madrida i Brisela za slučaj neuspeha Narodne partije i Španske socijalističke radničke partije, koji je predviđao akumulaciju protestnih glasova oko novostvorene centrističke partije “Građanin” (Ciudadanos). Za razliku od Podemos – a, ova partija je već tesno integrisana u političko prostranstvo Evropske unije u svojstvu člana liberalne proevropske grupacije ALDE u Evropskom parlamentu, a u toku predizbornih debata nije upamćena po bilo kakvom novom pristupu po pitanju mesta Španije u evropskim i svetskim strukturama i institucijama, nego predlogom vlasti da se u zemlju uvede sistem prajmeriza[3] po uzoru na američki model.

Uzgred – o Americi. Razvoj sadašnje predsedničke kampanje u SAD na analogan način svedoči o krizi nacionalnog dvopartijskog sistema. Vodeći kandidat Donald Tramp prema analizi socioloških istraživanja, samo formalno pripada krilu republikanaca. Za druge potencijalne kandidate-republikance on predstavlja još omrznutijeg političkog protivnika nego što je čak i Hilari Klinton iz lagera demokrata.

Bez obzira što je pred Ciudadanos postavljen zadatak da na cilj stigne kao treća i samim tim postane “zlatni čip” za spas dvopartijskog sistema, to im nije pošlo za rukom. Centristi nisu mogli dobiti uspeh ni u jednoj provinciji, a njihov završni rezultat (13,9%) dozvoljava da računamo na učešće u koaliciji samo istovremeno sa svojim principijelnim oponentima iz Podemos – a, uz istovremeno učešće ili Narodne partije (28,7%), ili socijalista (22%). A to sa svoje strane gura Španiju u stanje političkog spinovanja sa potpuno realnom perspektivom novog glasanja i daljeg jačanja pozicija separatista i evroskeptika. “Parlament koji je stvoren u rezultatu takvih izbora će biti najrazdrobljeniji u istoriji demokratije” – veoma tačno je primetila Ana Alonso Montez poznati španski analitičar, u intervjuu američkom izdanju El Nuevo Herald (4) .

A evo za koga rezultat izbora u Španiji izgleda kao očigledno povoljan – za baskijske i katalonske separatiste. Pre svega, oni su dobili mogućnost da proglase krizu i čak kolaps političkog modela u zemlji i neophodnost izrade novih principa izgradnje Španije sa širenjem sopstvenih ovlašćenja. Pored toga, svaka koaliciona vlada u nastalim uslovima će biti slaba, nesposobna da se realno suprotstavlja nacionalnim pokretima Baska i Katalonaca. Na taj način će Evropska unija u 2016. godini očigledno imati novih problema – pogotovo što istomišljenici Podemos–a u drugim evropskim zemljama (a među njih se svakako može ubrojati i nemački pokret PEGIDA) takođe veoma uspešno prikupljaju poene.

_________________________________________

[1] – http://www.elperiodico.com/es/noticias/politica/encuesta-andorra-elecciones-generales-ultimo-sondeo-4743472

[2] – http://resultadosgenerales2015.interior.es/congreso/#/ES201512-CON-ES/ES

[3] – Prajmeriz – Tip glasanja koji je često praktikovan u SAD, u kome se bira jedan kandidat od strane političkih partija (primedba prevodioca).

[4] – http://www.elnuevoherald.com/noticias/mundo/article50836250.html

Izvor: Fond Strateške Kulture