Šta ako padne Damask?

Analiza Islamske države (IDIL) ukazuje da ona nema granice,  nema ni vojsku u strukturalnom smislu, i više deluje kao obaveštajna organizacija nego država u stvaranju.

Primenjuje crne i psihološke operacije, koristi sve aspekte hibridnog rata.

IDIL pronalazi i regrutuje pripadnike različite strukture, pronalazi ih u najsiromašnijim slojevima, kao i među profesorima, lekarima i naučnicima. Pripadnicima se objašnjavaju nova stvarnost i nova uverenja smanjenjem kognitivnih disonanci. Na taj način se prevazilaze njihova neodlučnost i nesklad između dotadašnje percepcije stvarnosti i novih uverenja, po kojima je suživot sa nevernicima nemoguć, te ih stoga treba ubijati ili islamizirati.

Video zapisi IDIL-a prikazuju smrt i smaknuća, ukratko, bave se samo smrću. Može se konstatovati da je moto IDIL-a „religija, rat i smrt“. Propagiranje kulta smrti svjedoči o uvjerenju u zagrobni život, a sve u interesu budućeg kalifata.

Operacije IDIL-a su dobro osmišljene, sofisticirane, odvijaju se u strogom tajmingu, njihove jedinice se pojave i nestanu. Sve ukazuje da IDIL ne vode bradati divljaci i neselektivni krvnici.

Sofisticiranu instrumentalizaciju društvenih mreža i, uopšte, medija, mogu voditi isključivo vrhunski obučeni operativci tajnih službi. Korišćenje youtube  i ostalih grafika online magazina pokazuje da svoj program neometano proizvode i emituju preko interneta, a nikom sa Zapada ne pada na pamet da im blokira i obara sajtove, ili uništi servere. Zašto moćni Zapad dozvolja da se u multimedijima glorifikuju teroristički akti, i to masovnim video zapisima, ostaje otvoreno.

Jedinice IDIL-a kreću se glavnim komunikacijama po preciznom planu i razbijaju neobučene šiite. Obavešteni su u koju banku je dopremljen novac i u kom iznosu, a u pitanju su milijarde dolara. Znali su tačan raspored snaga svake rafinerije koju su zauzeli, a te podatke mogli su dobiti isključivo od zapadnih multinacionalnih naftnih kompanija, koje kupuju naftu od ove fantomske države. Nije više tajna da naftne korporacije  imaju visokoobučene i sofisticirane ljudske resurse, i da koriste privatne obaveštajne službe i privatne vojne kompanije.

Frapantno je da se ciljevi Sjedinjenih Država na Bliskom istoku poklapaju sa ciljevima Islamske Države.

Postoje naznake da je vođstvu IDIL-a obećano je da će, ako zauzmu Damask, odnosno poraze snage Bašara el Asada, uslediti mirovna konferencija na kojoj će se zagovarati međunarodno priznanje Islamske države.

U tom slučaju, operacije koje IDIL sprovodi nastaviće na Balkanu i Kavkazu, ali pod plaštom Al Kaide, koja će ponovo biti na glasu kao vodeća teroristička organizacija. U prilog navedenom govori da se termin „Al Kaida“ u medijima sve češće koristi, te se spominju kampovi Al Kaide, a ne više IDIL-a. Operacije koje vodi IDIL, a ubuduće Al Kaida, samo su uvod u ratove budućnosti – geološke ratove, odnosno ratove za resurse kao što su rude, energenti, i voda. Zašto je IDIL napao Mosul već zbog najveće brane na rijeci Tigar, bez koje Irak ostaje bez vode i struje. Ko kontroliše dotok vode, taj može i politički kontrolisati Irak.

Paralelu između IDIL-a i Ukrajine je lako povući.

Slično kao ratnicima IDIL-a, i Kijevu su drugi postavili pozornicu, podeljene su uloge, zna se ko su glumci, ko statisti, a ko je reditelj. U Ukrajini se već vodi složen rat, kako na terenu tako i u virtuelnom prostoru. Ujedno, priprema se teren za konvencionalni sukob s Rusijom, ne samo u Ukrajini već i na Baltiku. U Ukrajinu su poslati kontigenti od po 300 vojnika, što su učinile SAD, Velika  Britanija i Kanada, a očekuje se da po 300 vojnika pošalju Nemačka, Francuska i Poljska. Uloga ovih trupa je obezbeđenje tehničke podrške, u vidu dostavljanja satelitskih snimaka položaja tehnike i ljudstva u Novorusiji, koje će gađati instruktori iz pristiglih kontigenata. Na području Novorusije već se primenjuju crne operacije, kao i psihološke operacije. Dugoročno se radi na ekonomskom slabljenju Rusije, kako bi se izazvali nemiri, a ceni se da je za to potrebno dve do tri godine, do kada bi, prema istim planovima, trebalo da Rusija bude u političkim i ekonomskim problemima.

Sem u Ukrajini, sukobe treba ponovo očekivati i na Balkanu.

Naime, Balkan je ključ za sve puteve i komunikacije, a time i glavno čvorište za projektovane naftovode, odnosno za transport nafte u Evropu. Balkan je ujedno i poligon sa kojeg Sjedinjene Države žele potisnuti svaki ruski ekonomski i politički uticaj, i  stoga je sve što se u širem političkom smislu na Balkanu dešava vezano za odnos ovih velikih sila (baza Bondstil daje prednost SAD u geopolitičkom pozicioniranju).

U tom kontekstu treba posmatrati i upad UČK u Kumanovu. Ono što niko ne spominje, a puno govori, jeste da su se na mestu sukoba makedonskih snaga bezbednosti i terorističke grupe pojavile ekipe istih televizijskih kuća kao nekad na Markalama i u Račku. Zajev je adut Zapada a sredstva da bi se on doveo na vlast se ne biraju.

Pred premijera Gruevskog je postavljeno toliko zahteva da su veoma mali izgledi da će ih prihvatiti, i pristati na dogovor sa Zajevom. Ako makedonski premijer ne odstupi od svojih stavova, a od njega se očekuje da se javno distancira od Moskve, odustane od gradnje Turskog toka i uvede sankcije Rusiji, u Makedoniji sledi iscenirani građanski rat. Međutim, i da Gruevski prihvati američke ultimativne zahteve, proces njegovog ukljanjanja sa vlasti neće se zaustaviti. Za očekivati je da UČK nastavi sa izvođenjem terorističkih napada koje će dirigovani mediji predstavljati kao međunacionalni sukobe između Albanaca i Makedonaca. Nije isključeno da ti sukobi prerastu u „balkanski rat“ jer bi se u ratne sukobe mogle uključiti i druge zemlje Balkanskog poluostrva – Albanija, Srbija, Bugarska i Grčka.

Izvor: Fond Strateške Kulture

Komentari

Jedan komentar na Šta ako padne Damask?