Šta to skriva SPC?

«Ekumenizam je zajedničko ime za psevdohrićanstva, za psevdocrkve Zapadne Evrope. U njemu su srcem svojim svi evropski humanizmi, sa papizmom na čelu. A sva ta psevdohrišćanstva, sve te psevdocrkve nisu drugo već jeres do jeresi. Njima je zajedničko evanđelsko ime: SVEJERES.“

 Prep. Justin Ćelijski

Sabor na Kritu je okončan. Ocene i rezultati istog, gledano iz pravoslavnog ugla, su vrlo brzo izašli na videlo, a u svetlu datih ocena srpski narod ne može a da se ne upita šta je delegacija SPC uopšte tražila na tom Saboru i u čije ime su stavljeni potpisi čelnika SPC na dokumentima koji su usvojeni na Saboru?

Ruski pisac – akademik Aleksandar Filimonov u tekstu „Udari u srce Pravoslavlja“ pomenuti Sabor naziva „kongresom arhijereja – modernista – ekumenista“ koji su svojim potpisima na usvojenim dokumentima naneli „teške udare“ tradicionalnom Pravoslavlju u deset Crkava, (među kojima Pravoslavlju i u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi). Učešće u ekumenističkom pokretu i delatnosti Svetskog Saveza Crkava su osnova učenja koje je promovisano na Kritskom skupu, a neprijatelji Pravoslavlja su održavanjem ovog skupa za još jedan korak napredovali po pitanju dostizanja svog glavnog cilja – izgradnje jedinstvene svetske religije antihrista – ističe Aleksandar Filimonov . (1)

S tim u vezi treba pomenuti i Otvoreno pismo Svetogorskih otaca Svetom Kinotu Svete Gore, u kojem se konstatuje da je, nakon pažljivog proučavanja dokumenata prihvaćenih na Kritu, utvrđeno da je sabor pokazao svoju nepravoslavnost, tj. da je isti razbojnički i jeretički, usled čega su Svetogorski oci podneli zahtev da Sveti Kinot osudi pomenuti lažni sabor i prekine opštenje sa konstantinopoljskim patrijarhom, a kao razlog se između ostalog navodi to što je na saboru, koristeći se nepravoslavnim metodima, zvanično ozakonjena jeres ekumenizma, a jeresima kao što je papizam priznato svojstvo crkve. (2)

Sveti Sinod Ruske Pravoslavne Crkve je povodom Kritskog sabora izdao kratko saopštenje odlučivši „da se Sabor koji je održan na Kritu ne može smatrati Svepravoslavnim, niti dokumenta usvojena na njemu kao izraz svepravoslavnog konsenzusa“.

Kada je u pitanju Srpska Pravoslavna Crkva i njeno učešće na Kritskom skupu, može se konstatovati da nakon što je Kritski sabor okončan nikakvih konkretnijih i preciznijih zvaničnih saopštenja o tome za sada nema.

Po završetku Sabora na zvaničnom portalu SPC-a oglasio se Mitropolit Porfirije koji je izvestio verni narod da je Sabor završen, najavivši jedno cirkularno opširnije pismo upućeno svim Pomesnim Crkvama, kao i jednu kraću poruku vernom narodu, vezano za rezultate skupa na Kritu, čiji tekstovi do dana današnjeg nisu zvanično objavljeni od strane SPC. Mitropolit Porfirije je prilikom obraćanja istakao da mi „kao hrišćani ne možemo biti samozaljubljeni i čuvati istinu Jevanđelja samo za sebe kao svoje vlasništvo, nego je moramo svedočiti pred svetom, moramo pružati ruku nade, ruku spasenja, ruku ljubavi i onima koji su blizu i onima koji su daleko.“ Na koga je konkretno Mitropolit mislio, tj. kome je potrebna naša ruka nade, spasenja i ljubavi, nismo uspeli da saznamo, jer nikad kasnije nije dat nikakav ključ za dešifrovanje fraza iznetih u saopštenju Mitropolita. (3)

Do današnjeg dana predstavnici Srpske Pravoslavne Crkve nisu dali zvanično saopštenje o tome:

• koji dokumenti su izglasani i usvojeni na Saboru (tačan naziv tih dokumenata)
• kako je glasao Patrijarh Srpske Pravoslavne Crkve tj. da li se usprotivio donošenju bilo koje od donetih odluka;
• tačan spisak svih arhijereja koji su bili prisutni prilikom glasanja i precizan podatak o tome da li su svi jerarsi SPC potpisali sve dokumente i, ako nisu, koji od njih nije potpisao i koji dokument;

Apsolutno je nedopustivo da se na sajtu SPC-a još uvek ne nalaze tekstovi svih dokumenata koji su usvojeni na Kritskom skupu koje je potpisao i Patrijarh Srpske Pravoslavne Crkve, prevedeni na srpski jezik, ali isto tako i verzije tih dokumenata i na drugim jezicima, kako bi javnost mogla da prati i upoređuje tačnost prevoda pojedinih delova dokumenata.

Ne možemo a da ne primetimo da je u crkvenom životu zaživeo princip tajnosti i lova u mutnom, umesto da bude obrnuto, tj. da sve što se zbiva u vezi sa pravoslavljem i našom Crkvom bude izloženo na uvid najširoj javnosti, kako bi u životu naše Crkve u celosti mogao da učestvuje i verni narod (telo Crkve). Da bi pravoslavni vernici mogli da prate zbivanja i formiraju svoj stav i mišljenje u vezi sa aktuelnim zbivanjima, neophodno je najpre da o svemu budu blagovremeno, na dostupan način i redovno obaveštavani, a ne da im se samo sporadično i povremeno obraćaju pojedini jerarsi, i to visoko stručnom bogoslovskom retorikom uz korišćenje uopštenih i dvosmislenih fraza, koje kasnije dozvoljavaju različita tumačenja, u zavisnosti od konkretne situacije ili aktuelnog auditorijuma kome se Crkveni vrh obraća.

Ustav SPC u čl. 1 kaže da je Srpska pravoslavna crkva jedna, nedeljiva i autokefalna. Ona svoje versko učenje javno ispoveda, svoje bogosluženje javno vrši i samostalno upravlja i uređuje crkvenoverske poslove.

Ako SPC svoje versko učenje javno ispoveda, kako je moguće da čelnici iste te Crkve promovišu potpuno suprotno načelo, tj. načelo isključenja javnosti iz pitanja koja su suštinski bitna za sam opstanak pravoslavne vere? Kako je moguće da vernici, ne samo da više ne mogu da učestvuju na Pomesnim saborima, već ne mogu ni da prate o čemu se na Saborima diskutuje, te kakve se odluke donose, a sve to zahvaljujući novom načelu (tajnost) koje je zavedeno protivno predanjima Svetih otaca i protivno Ustavu SPC? Na primer, da li će srpskoj javnosti, uključujući i najistaknutije sručnjake iz oblasti istorije, biti omogućeno da do najsitnijih detalja proprati tok rada Mešovite pravoslavno-katoličke komisije koja treba da prouči ulogu kardinala Alojzija Stepinca u genocidu koji je izvršen nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH? Ovo je bitno jer postoje tvrdnje, i to sa vrlo kompetentnog mesta, da sastav naše Komisije nije kvalifikovan da obavi povereni joj zadatak, pošto u sastavu Komisije sa naše strane nema ni jednog doktora istorijskih nauka, niti nekog drugog kvalifikovanog istoričara iz Srbije, već o tako bitnim pitanjima pregovaraju četiri „nekvalifikovane vladike (SPC) kao i jedan diplomata koji je služio u Vatikanu“. Kako je krenulo, razgovori i dogovori i po ovom pitanju će se obavljati po već ustaljenoj praksi, daleko od očiju javnosti, iza zatvorenih vrata. (4)

Živimo u veku visoko razvijenih telekomunikacionih tehnologija, pa ne postoji nikakav razuman razlog kojim bi se opravdalo to što nije omogućen direktan televizijski prenos skupa na Kritu, ali isto tako i svih Sabora SPC (već održanih, ali i onih koji će biti održavani u budućnosti), kao i drugih bitnih skupova i sastanaka u kojim učestvuju predstavnici SPC, kako bi vernici bili do detalja upoznati sa dešavanjima u Crkvi, tj. u kom pravcu Crkveni velikodostojnici vode Srpsku Pravoslavnu Crkvu. Srpski Patrijarh bi trebalo da odgovori vernicima na prethodno pitanje zašto se saglasio sa odredbama Pravilnika koje su predvidele da se Kritski sabor odvija u strogoj tajnosti, iza zatvorenih vrata? Posledica rada iza zatvorenih vrata jeste činjenica da se sada informacije pažljivo selektuju i tek nakon toga na kašičicu objavljuju, tako da je nemoguće saznati koje činjenice nikada neće ugledati svetlo dana, šta se u stvari dešavalo na Saboru i kako je isti tekao.

Postavlja se ozbiljno pitanje šta se to od vernog naroda krije i koji su razlozi tajnosti?

Odgovor se sam po sebi nameće.

Kako vreme prolazi, i kako na videlo izlazi suština dokumenata koji su usvojeni na Saboru, u javnost izlazi jedan po jedan srpski vladika govoreći kako navodno nije glasao za neke od tih dokumenata. (5)

Naknadna pamet i kuraž srpskih vladika nisu od velike vajde i više liče na žalostan pokušaj pranja vlastite savesti. Da se zaista radi o iskrenim i beskompromisnim borcima za pravoslavlje, ove vladike, koje su inače među najuticajnijim u SPC, bi pre Sabora javno raskrinkali ekumenističku suštinu dokumenata, čime bi se sprečio odlazak naše delegacije na Krit i učešće naše Crkva na ekumenističkom Saboru na kojem su učešće pre toga otkazale Ruska Pravoslavna Crkva, te Crkve Gruzije, Bugarske i Antiohije. Opšte je poznato da je sadržina dokumenata koji su usvojeni bila poznata i pre održavanja Sabora, ali ne čusmo naše vladike da su podigli svoj glas protiv istih, niti otkazaše svoj odlazak na Krit u znak neslaganja. Da li su ili nisu potpisali pojedine dokumente, ne možemo da proverimo jer je tok Sabora bio obavijen strogom tajnošću. Ali to sada više nije ni bitno jer je pravno relevantan samo potpis Patrijarha, dok su akti potpisivanja ili nepotpisivanja ostalih članova delegacija samo naknadno smišljen način da se spinuju činjenice i relativizuje uloga SPC-a u održavanju ekumenističkog skupa na Kritu.

Postavlja se takođe pitanje, obzirom na učestvovanje i potpisivanje donetih odluka, da li će primena istih biti obavezna u našoj Crkvi, da li će se pojedina rešenja obavezno primenjivati, i da li će biti proganjani i kažnjavani oni koji otvoreno odbiju da primenjuju nametnuta pravila?

Na primer, da li će ubuduće sasluživanje i zajedničke molitve sa jereticima biti dozvoljene i da li je Krit svojim odlukama naknadno ozakonio već postojeće nedozvoljeno i nekažnjeno ponašanje pojedinih vladika i sveštenstva u SPC? (6)

Da li se SPC, suprotno samoj suštini pravoslavlja i Ustavu SPC, saglasila sa predlogom da se Kritski Sabor konstituiše kao stalni nadnacionalni organ crkvene vlasti u čijem radu će, nema sumnje, glavnu reč i ubuduće voditi Patrijarh Konstantinopoljski, kao eksponent i predstavnik zapadnih centara moći među Pravoslavnim Crkvama?

Dakle, nakon što je skup na Kritu održan, te nakon što je nažalost i naša Crkva uzela učešće na istom i prihvatila donete odluke, postavlja se mnoštvo pitanja, na koja izgleda niko iz Crkvenog vrha za sada ne želi da odgovara.

Čini se da muk koji je nastao posle Krita nije slučajan, i da se dalja taktika ekumenističkog vrha SPC-a svodi na anesteziranje pravoslavne javnosti, uz neprimetnu i postepenu praktičnu primenu Kritskih odluka u tišini, po principu prozora Overtona, kako se Vlasi ne bi dosetili i pobunili protiv izdaje pravoslavlja koja se u tmini sprovodi.

__________________________

Odrednice:

(1)    http://borbazaveru.info/content/view/8903/1/

(2) http://www.odigitria.by/2016/07/14/otkrytoe-pismo-svyatogorskix-otcov-svyashhennomu-kinotu-v-kotorom-oni-trebuyut-prekrashheniya-pominoveniya-patriarxa-varfolomeya/#more-29861

(3) http://www.spc.rs/sr/mitropolit_porfirije_zavrshen_sveti_veliki_sabor_pravoslavne_crkve

(4) http://borbazaveru.info/content/view/8904/1/

(5)http://www.odigitria.by/2016/07/12/mitropolit-chernogorskij-i-primorskij-amfiloxij-ne-podpisal-dokument-na-vsepravoslavnom-sobore-na-o-krit/

http://www.odigitria.by/2016/07/11/serbskij-arxierej-uchastnik-vsepravoslavnogo-sobora-vyskazal-svoyu-poziciyu/

(6)  http://borbazaveru.info/content/view/7682/1/

Izvor: Fond Strateške Kulture