Štaka ili o intervjuu punom pitanja

Narodi Crne Gore su u političkom pogledu publika koja već četvrt veka gleda istu monodramu i povremeno statira u njoj. Ne bi to naravno bio problem, da jedini, glavni i samozvani glumac svake sezone ne prodaje karte za filmski spektakl, umesto za monodramu. Da bi prevarenim građanima pružio privid nečeg drugog, ili tačnije manjeg, od bezočne i potpune prevare, povremeno angažuje nekakve političke autsajdere koji prošetaju binom. Onda se čini da glumac nije baš sasvim sâm, da nije jedini u scenariju i da prevara nije baš potpuna, sistematska i samodovljna.

U prošlosti bila su to razna udruženja. Kasnije opozicione parlamentarne stranke obmanute ili spremne da obmanu u vezi sa promenama, očuvanjem demokratske zajedničke države sa Srbijom, oko „evropske“ budućnosti, obnove državnosti ili afirmacije umilnih i evropskih, neodrljevićevskih ideja.  Svi su oni prošetali, Evropa/Europa nije došla (osim kod nekoga u evrima) a režim je ostao. Problem je štaka što im funkcija prestane najčešće brže nego zdravoj nozi. U slučaju Đukanovićevog režima nije rač o mogućnosti da druga noga zaceli (pošto iste nema) već se štaka polomi od opterećenja, upotrebe, a često njome režim udara po svojim neprijateljima. Zato pametniji u dvorskoj opoziciji povremeno pokušaju malo da se revitalizuju, odmore i osveže u opoziciji. Kada jednom odu, a primer SDP to jasno pokazuje, pojave se novi koji spremno pruzmu ulogu oslonca sakatom režimu. Onda se svi nađu u problemu – osim režima, naravno,  koji veruje da je bolje imati nekoliko štaka nego obe zdrave noge…

Sa zanimanjem sam pročitao intervju potpredsednika Skupštine Crne Gore i funkcionera Bošnjačke stranke gospodina Sulje Mustafića. Čini mi se da sam tokom proteklih desetak godina pročitao nekoliko takvih intervjua. Utisak je da sam pročitao jedan uredno popunjeni formular. Malo o bivšoj ili budućoj-bivšoj „štuli“ Đukanovićevog režima: pa je tako g. Mustafić dao ocenu utemeljenosti i popularnosti SDP-a kao i da li su srazmerne ambicijama. Zatim tu je i ocena celokupne opozicije. Pitanje moguće saradnje SDP-a sa ujedinjenom opozicijom pitanje je odnosa sa „partijama koje su do juče problematizovale crnogorsku državnost“.

Priznajem, ne poznajem dovoljno bosansko-bošnjački jezik da bih potpuno razumeo šta znači „problematizovanje državnosti“. Da li u Demokratskom frontu ili parlamentarnoj opoziciji postoji neka stranka ili pojedinac koji je želeo da ukine Republiku Crnu Goru i priključe je drugoj nezavisnoj državi? Koliko je snažan pokret u Crnoj Gori ili Srbiji zastupao priključenje dela teritorije ove republike nekoj srpskoj državi? Državu Crnu Goru nisu izmislili Milo Đukanović, Svetozar Marović, Igor Lukšić ili prof dr Miodrag Vuković – Miško. Ona je postojala i ranije, spomenuta gospoda su joj promenila identitet, ali za sada reč je o zemlji koja je državnost stekla u neko drugo, davnije vreme. Pomalo je čudno kada neko ko vodi stranku čiji je naziv uzet po narodu koji deli suverenitet u tronacionalnoj susednoj državi, pritom naziv naroda ima dvadesetjednogodišnji kontinuitet i danas obuhvata i deo muslimanskog stanovništva Crne Gore koje do skora nikakve veze sa Bosnom i Bošnjacima nije imalo, smatra odbranu crnogorske državnosti za ključan politički interes. Posebno kada kao neprijatelja crnogorske državnosti prepozna mitropolita koji slavi njene utemeljitelje vladiku Danila i Sv. Petra Cetinjskog.

Konačno, nalazim da je komična kritika visokog velikodostojnika pravoslavne crkve. U politici postoji jedno pravilo. Reč je o korektnosti. Kao građanin i intelektualac, kao pripadnik manjine koja jeste ili misli da je ugrožena, gospodin Mustafić naravno ima puno pravo da kritikuje mitropolita Amfilohija zbog njegovih izjava o vladiki Danilu i istrazi poturica. Kao političar i prvak jedne stranke, on bi prvo trebalo da se ogradi od jednog muftije koji je ne tako davno tvrdio da je nad Bošnjacima/Muslimanima u Crnoj Gori tokom tristotine godina, sve do naših dana, vršen genocid. Takođe, trebalo bi da ponešto kaže i o dva od dva velikodržavna projekta koji danas zaista ugrožavaju Crnu Goru – jedan je pokušaj stvaranja „sandžaka“ a drugi uključivanje delova njene teritorije u Veliku Albaniju. U zemlji u kojoj je srpska državna zastava razvijena na utakmici krivično delo, istovremeno nije problem kada najlepšu Albanku iz Albanije biraju u Ulcinju ili kada o „sandžaku“ govori visoki verski velikodostjnik iz susedne države.

Šta reći? Gospodin Mustafić veruje da je uključivanje u NATO uslov državnog opstanka Crne Gore. Pitam se od koga je to državni opstanak ugrožen? Od Srbije? Od Rusije? Da li je možda ugrožen od naroda koji neće u NATO i koji će prilikom ulaska ponovo biti uskraćen za demokratsko pravo izbora i ponižen referendumskom ili izbornom krađom koju će dozvoliti interesi SAD ili članica EU?

Izvor: Dan/Napredni Klub