Sirijski hrišćani apeluju na Zapad da ne naoružava krvnike

Prvi čovek Rimokatoličke crkve papa Mario Bergogljo svojim apelom župama i svetištima u Evropi da svaka od njih primi bar jednu izbegličku porodicu pokazao je brigu za one koji trpe. On je pozvao sve hrišćane da se u vanrednim situacijama ponašaju kako nalaže Jevanđelje i da prihvate one koji su odbijeni na granici, piše vatikanska agencija Fides, ali istovremeno prenosi reči alepskog biskupa, koji ne želi da Sirijci i hrišćani napuštaju svoju domovinu, nego da ostanu na svojim hiljadugodišnjim ognjištima.

„Pred ratovima koji su zapalili Bliski istok mi izražavamo snažnu želju da kao hrišćani i kao Crkva ostanemo u našoj zemlji i učinimo sve da zadržimo nadu“, tako je jezuita mons. Antoine Audo (na slici dole), biskup Alepa i predsednik Karitasa Sirije, za Fides komentarisao papinu inicijativu da se mobilišu hrišćanske zajednice Evrope i prihvate izbeglice koje dolaze sa područja sukoba u Africi i Aziji.

Upravo su izbeglice koje su pobegle iz Sirije u Nemačkoj – koja im je otvorila vrata – ovih dana u središtu medijske pažnje. Međutim, alepski biskup ove pojave komentariše prema kriterijumima geopolitičke realnosti i pastoralne brige. „Zbog teške situacije, povećanja siromaštva, teškoća u lečenju bolesti, posle više od četiri godine rata smo svi iscrpljeni“, rekao je biskup Audo, koji je celo leto proveo pokušavajući da ublaži problem vodosnabdevanja i električne energije, što je, kako kaže, „za stanovništvo Aleppa bilo strašno“.

„Danas je grad bio obavijen sa dve oluje prašine, nije se moglo videti ništa, i govorili smo jedni drugima kako nam je samo to nedostajalo. U isto vreme ne možemo iskreno reći ljudima: bežite, odlazite, neko će vas dočekati. Poštujemo porodice koje imaju decu i odluče da odu. Nikad neću reći jednu reč, jedan pogrešan sud o onima koji odlaze jer žele da zaštite svoju decu od patnje. Ali za nas je velika bol da vidimo porodice koje odlaze, a mnoge od njih su hrišćani. To je znak da rat neće završiti ili da će na kraju pobediti oni koji žele da unište ovu zemlju“, rekao je Antoin Audo. Alepski biskup predviđa scenario prema kome će sporo smrtonosno krvarenje isprazniti zemlju od njenih najboljih snaga.

„Čak se u Alepu među mladim ljudima čuju razgovori u kojima jedni drugima kažu: ‘Okupimo se i bežimo, sami, bez dozvole naših porodica. To je fenomen ozbiljnog očaja. Ali to je ono što se događa. To znači da će samo starci ostati ovde“, nastavlja alepski biskup.

Komentarišući fenomen izbeglica i masovnog iseljavanja, predsednik Karitasa Sirije osuđuje sistemsko prikrivanje vojne i geopolitičke dinamike koja je do svega dovela. „Činimo sve da obranimo mir. I, dok na Zapadu tvrde da rade sve kako bi obranili ljudska prava, ovim samo stvaraju uslove za dalje rasplamsavanje ovog sramotnog rata. Ovo je strašni paradoks u kome se nalazimo. Mi više ne možemo ni da razumemo šta oni stvarno žele“, zaključuje Antoin Audo.

Vreme je da se zaustave koljači ISIL-a

Pošto smo bili impresionirani automobilima i autobusima koji su u kolonama vozili evropskim autošutevima, objavljivali na društvenim mrežama sliku malog Ajlana, pevali Odu radosti Sirijcima po dolasku u stanicu u Minhenu, vreme je da malo stanemo i izvučemo neke zaključke. Antoin Audo na kraju svoje izjave tvrdi da ni sam ne zna šta Zapad uopšte hoće, ali samo nekoliko minuta ranije tvrdi da takvom politikom Siriju napuštaju njene najbolje snage i da će se, ako se egzodus nastavi, ta zemlja pretvoriti u pozornicu dugog i krvavog rata, u kome će između naoružanih grupa ostati samo starci.

Budući da izbeglice sa Bliskog istoka nisu došle niotkud, trebalo bi jasno reći da su došle iz zemalja u kojima besni teroristička pretnja Islamske države. Istinu svima rekao je sirijski dečak od 13 godina Kinan Masalmeh, koji je pred kamerama ispred železničke stanice u Budimpešti rekao: „Zaustavite rat u Siriji, molim vas. Neka prestane, i mi nećemo morati da dolazimo u Evropu“. To je ono što godinama ponavljaju svi sirijski i irački biskupi i sveštenici, bez obzira kojoj hrišćanskoj konfesiji pripadali.

U junu je sirijski pravoslavni patrijarh Aphrem II poručio: „Postoje snage koje ISIL snabdevaju oružjem i novcem, jer im ISIL itekako koristi u ovom komadajućem ratu. Od Zapada samo tražim da prestane da naoružava naše krvnike“. Molbe za pomoć koje upućuju sirijski hrišćani Zapadu su prave i konkretne, a ne one koje je Zapad nametnuo sankcijama ili Barak Obama sa svojom podrškom „umerenim pobunjenicima“, što je samo licemerni eufemizam kojim je pogoršao ionako tešku situaciju. Kao što je rekao je grko-katolički patrijarh Grgur III Laham: „Zapadnim vladama kažem da nije ključno primiti i smestiti izbeglice, nego zaustaviti sukob u korenu. Svako mora biti uključen, od Zapada do arapskih zemalja, od Rusije do SAD. To je ono što očekujemo. Mir! Ne reči o migrantima i pozdravne govore“.

Zapadni lideri, kojima se obraćaju poglavari sirijskih hrišćanskih zajednica, ne žele da čuju ni poruku alepskog biskupa, ni pravoslavnog patrijarha u Siriji ni grko-katoličkog patrijarha. Ovaj poslednji, Grgur III Laham je ovih dana poslao pismo mladim hrišćanima, moleći ih da zaustave „cunami emigracije“, koja preti da se zemlja isprazni od hrišćana. Kako Asia News prenosi, on je mladim Sirijcima poručio da „brine za njih, za njihovu veru, njihov život, njihovo obrazovanje, tradiciju i njihovu budućnost“. „Želimo da ostanu i da brinemo o njima, ali u isto vreme želimo im biti blizu ako se odluče da odu. Otvorićemo nove parohije u mestima u dijaspori, svuda gde ti mladi ljudi pronađu utočište“, poručio je Grgur III Laham.

On je govorio i o „duhovnoj boli i patnji mlade generacije, ali i budućnosti Crkve, jer Crkva bez mladosti nije živa“. Rekao je da „nikom ne želi da zabrani da ode, ali i da imaju strpljenja i poverenja“. „Teroristi su uništili svako seme civilnog društva u Siriji, počevši od škola i obrazovnih institucija. Samo ovde, u Siriji, uništeno je najmanje 20 hiljada škola. Bez obrazovanja će se ta deca već u odgajati da budu budući teroristi, novi članovi Islamske države… To je najveća drama. Stoga je izazov za nas hrišćane da i dalje ostanemo prisutni u regionu, čak i ako se hrišćanstvo našlo na udaru, i da nastavimo dijalog sa muslimanima. Bez hrišćana bi se ovde dogodio pravi civilizacijski šok“, kaže Grgur III Laham.

Islamistički teroristički pokreti, uključujući Islamsku državu, samo su ubrzali talas migracija koji je pogodio Siriju, ali i Liban i Irak. Prema poslednjim podacima, u 2011. godini najmanje 450 hiljada od 1,7 miliona sirijskih hrišćana pobeglo je iz svojih gradova i sela. Sada žive u inostranstvu ili se smatraju unutrašnjim izbeglicama u sopstvenoj zemlji. U susednom Iraku je u poslednjoj deceniji hrišćansko stanovništvo palo sa milion na manje od 300 hiljada, a i dalje pada.

Kako bi se obezbedila život i budućnost zajednice, sirijska Crkva je preduzela male inicijative i daje kredite od oko 50 hiljada dolara kao podršku ciljanim projektima kao što su izrada sveća, priprema hrane kod kuće ili izgrada peći za proizvodnju hleba. Želi se pomoći i porodicama koje se vraćaju u uništena sela, a sada su u miru, dajući im bar jednu sobu u kojoj će početi da žive iznova i postepeno nastave gde su stali.

Nažalost, kolevka hrišćanstva je danas postala kolevka mučeništva, i za hrišćane, i za ostale Sirijce, koji su činili skladni etnoreligijski mozaik te bliskoistočne zemlje, koji danas postoji još samo u područjima pod kontrolom „diktatorskog režima“ Bašara Al Asada. Dovoljno se setiti borbi za Malulu, danas slobodno selo zahvaljujući sirijskoj vojsci i borcima Hezbollaha, u kome se kip Bogorodice ponovo vratio na obližnji planinski vrh, kao i borbi za grad Saidnau, koga su htele da „oslobode“ snage „umerene opozicije“.

Uprkos svim naporima sirijske vojske, Hezbolaha i lokalnih snaga, kao i hrišćanskih milicija na severoistoku Sirije, zemlji preti nestanak jednog dela populacije, bez kog Sirija više nikada neće biti ista.

Izvor: Alter Mainstream Info