Немачка „великодушност“ пред наметање решења

Наиме, после низа година врло ригидног односа према чланицама ЕУ блока, заступања политике мера штедње, катастрофалног пропагадног пира у периоду грчке кризе: да ли било ко може да поверује да је Немачка „одлучила“ да буде „великодушна“ према избеглицама тако што им је широм отворила границе и позвала на ручак. Речју: понудила перспективу за бољи живот.

О чему се овде, заиста, ради?

Иако, корпоративни медији аплаудирају изражавајући „дивљење“ према изненадној немачкој лекцији остатку ЕУ блока у хуманости, француски економски лист Трибин (Ла Трибуне) један је од ретких европских медија који се позабавио озбиљним разлозима који стоје иза „великодушности“ избегличке „мајке“ како ових дана зову немачку канцеларку Ангелу Меркел. Да не буде забуне, то је она иста канцеларка која је пре извесног времена расплакала девојчицу из Палестине када јој је уз рутински покрет руком прешла преко рамена и рекла леденим гласом „Али, не можемо све да вас примимо“. Био је то још један удар на медијску слику и одијум европске јавности којој је немачких иницијатива на тлу Старог континента преко главе.

Управо та позиционирања на пољу комуникација, био је један од разлога заокрета немачке медијске пропаганде. Како наводи француски лист, разлози су политички и економски. „А захваљујући слуху за јавно мњење Меркелова је променила имиџ земље и наметнула се на европском плану у решавању избегличке кризе“.[1]

Немачка влада је 7. септембра, да подсетимо, после ванредног састанка чланица владајуће коалиције: Хришћанско-демократске странке (ЦДУ), баварске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) и Социјал-демократске партије Немачке (СПД) најавила да ће се покрајинама за прихват избеглица са Блиског истока издвојити три милијарде евра, као и још три милијарде на савезном нивоу. Дакле шест милијарди Немачка издваја за прихват избеглица!

Не тако давно, гладан грчки народ је свакодневно примао поруке из Брисела и Берлина током мучних преговора, да од ЕУропе може да очекује зној, сузе и робовски живот до потпуног уништења. Притом, „пакети помоћи“ са собом су носили и распродају земље која је у руке страног „инвеститора“ морала да преда на управу и извлачење профита виталне ресурсе земље. О некима се званично и зна. За остале биће прилике чућемо ускоро. Али, изнад свега преговори су показали како се промовише „државни удар“ на политичке снаге које су се (макар у почетку) залагале за концепт супротан неолибералној догми. Или, за концепт социјалне правде.

Сведочили смо озваничењу политике дубоко сакриване у тајним ходницима врло упитне ЕУропске управе у Бриселу, да социјалне правде нема и неће је бити. Постоје само интереси најјачих, све остало је кажњиво. Тако је Грчка прошла за пример. Можемо, такође, да узмемо у тај ред до ногу потучених нација и Италију, и Шпанију, и Србију и све оне државе у који је развијени део ЕУ блока сврстао у периферију осуђену на: губитак суверенитета, у случају Србије и територијалног интегритета. Губитак свега што носи префикс националног: од економије до културе, а у корист некаквих ЕУропских вредности, које су се показале да су ипак „вредности“ корпоративног дела западне хемисфере.

Иако, Трибун наводи и неке „позитивне“ моменте немачког последњег потеза попут повећања јавне потрошње, „што је добра вест за Европу“, како наводи лист[2]. А, ради се о изградњи објеката за смештај избеглица, упошљавању људи који ће се ангажовати на тим и другим пратећим и неопходним пословима. Очекује се да у Немачку уђе око 800 000 избеглица до краја године! Трибун, ту такође наводи и демографску ситуацију у Немачкој која је определила Меркелову на овакав потез. Али, а увек постоји али, није јасно ко су „добродошле“ избеглице које ће превести у немачке грађане процесом инклузије у друштво дубоко подељено по питању миграната, азиланата и избеглица. Да ли је реч о избеглицама са добрим друштвеним статусом у матичним земљама па тако и корисним за Немачку или је реч о свим избеглицама које беже из ратом захваћених подручја.

Како би покушали да одговоримо на ово питање чији нас одговор води и правом демаскирању изненадне „великодушности“ мора се подсетити, рецимо, на октобар 2010 када је немачка канцеларка у обраћању омладини ЦДУ рекла да је „мултикултурализам у Немачкој доживео потпуни крах“[3], да је „потпуно пропао покушај да се у Немачкој изгради мултикултурално друштво“, да поплава имиграната „успорава немачку економију“, док је лидер сестринске партије ЦДУ, баварске ЦСУ Херст Зиховер, додао да се „обе странке залажу за превагу немачке културе а противе се мултикултуралности“![4] После салве критика, некако су те изјаве медијски почеле да се стављају у други план. Међутим, са таласима избеглица са Блиског истока, ултра полови немачког политичког спектра показали су свој став према имигрантима. Неретко, сведочили смо окршајима, Молотовљевим коктелима и све већем проценту подршке локалног становништва антиимиграционом ставу.

Да ли се, онда, нешто променило? Тако суштински, да је немачка широм отворила врата људима о којима је својевремено рекла шта мисли. Притом, да ли се може лако поверовати да је Немачка прешла преко тога да су европске земље које су се нашле у огромном проблему, у ствари само организовано упутиле избеглице ка жељеној дестинацији, то јест Немачкој. Верујемо, да ретко ко може толико наиван да буде. Све су прилике, да је немачка канцеларка одлучила да одигра суптилнију игру која ће резултирати још већим проблемима за Европу. Уосталом, као и увек. Наиме, суочена са незадовољствима како грађана Немачке, тако и коалиционих партнера. Не заборавимо да је лидер ЦСУ, Зиховер тражио од Меркелове током лета да заустави прилив избеглица, као и јачање Алтернативе за Немачку, партије која је све популарнија због свог евроскептичног става. Као и са показаном „солидарношћу“ лидера европских држава када је реч о „квотама“ којима би се државе обавезале на равномерни прихват избеглица- Меркелова је одлучила да све те стране по(д)мири компромисима који ће, у ствари, у многоме коштати периферију Европе.

Земље Балкана проглашене су сигурним и тако се свима који долазе (у перспективи) са Балкана унапред одузима право на азил јер потичу из земаља „сигурног порекла“. Друго, ново „меко“ лице Немачке, макар у медијској слици, Меркелова цени да је ојачало преговарачку позицију Немачке за наметање планова и мера које ова држава тек припрема како за ЕУ блок. Тако и за будуће чланице.

Она је ставила до знања да је отварање граница привремено решење, да се чека примена ЕУропског које апсолутно неће бити лако применити. Посебно ако имамо у виду социоекономску кризу Старог континента, губитке које европска привреда трпи због украјинске кризе и санкција наметнутих америчким „вођством“ и то посебно у делу централне Европе чије се „савезништво“ с Берлином врло добро видело у периоду грчке кризе.

Када је реч о Србији, која је мора се рећи показала, у ствари, своје право лице домаћинским односом према несрећним избеглицама у перспективи врло злоупотребљеним-она ће се суочити с озбиљним проблемом када се у Немачкој направи селекција и крене повратак свих оних који су за то богато друштво непожељни. Прихватни центри који треба да се граде, храна, обућа, одећа, здравствена нега, биће врло незгодна тема у земљи у којој њени грађани губе посао, гладују, не могу да се лече. А када већ говоримо о прихватним центрима у самој Србији, рецимо у Београду за све оне који су жртве разних „транзиција“ поменимо само један прихватни центар у Кумодрашкој улици у Београду за стара и напуштена лица. Његов капацитет је мерен за само 104 особе, током зиме их буде и преко 160. Да не помињемо свратишта за осиромашене међу којима је значајан број деце и омладине и која су редовно, скоро сваке године, пред затварањем јер нема средстава за њихово функционисање.

О народним кухињама, све већој кризи, смањеној потрошњи, планираним отпуштањима, поскупљењима месечних потрошаких корпи, енергената и шта све не још, и да не говоримо. А, све то ипак чини меру, не живота, већ преживљавања у Србији-земљи која је и таква широкогрудо прихватила несрећнике с Блиског истока, а до скора су је дефинисали злочиначком, геноцидном…

И, то они исти медији, они исти центри који, ево, брује о хуманости народа којег су претходно на најгори начин дотукли до понижења и суза.

_________________________________________

Упутнице:

[1] http://www.euractiv.rs/eu-prioriteti/9118-zato-je-merkelova-velikoduna-prema-izbeglicama-?params=cmN7opRBN6018lzzBN6726CkDKa6549dRGDF6431VXmts5605LrPXS6431TpohE5723tjize6195krUvz6372yaaPv3422tXolS6431CUdCz6726CELXq5723GHbfl6077sSLPG110BeM59COGoj6903oZdMy6785aIUMQ6136tIXZe3776ZHzXW6077FRjuZ6431sPCmE5723teixm6195MbTYI6372sFoRk2714CDMDh5841EhcHH6549MJNQP6431aMyKP3481AI2v

[2] исто

[3]http://www.slobodnaevropa.org/content/svet_nemacka_multikulturalizam/2197938.html

[4] исто

Извор: Фонд Стратешке Културе