Sloboda za Republiku Srpsku Krajinu

Ovog avgusta navršava se 20 godina od genocida nad srpskim narodom u RSK. Pre dve decenije zločinačke horde Tuđmanove nezavisne države Hrvatske uz pomoć Vašingtona, Berlina i Vatikana uspele su da izvrše Hitlerov i Pavelićev testament, u ovoj srpskoj državi. Tog 4. i 5. avgusta 1995. godine učinjen je poslednji korak kojim je oduzeto pravo Srba da postoje na svojim vekovnim ognjištima. Kao i u Drugom svetskom ratu, hrvatski dželati su devedesetih godina prošlog veka, ubijali srpske žrtve na istim mestima, istim oružjem i svirepošću kojoj je teško naći takmaca u svetskoj istoriji.

Tako je jedina nacija, koja je imala konclogore za decu bila nagrađena od strane SAD, EZ i NATO pakta – etnički čistom državom. I danas ta – Hrvatska, članica kluba „izuzetnih“ EU i Severnoatlantskog saveza, ključa u proslavama ovog i drugih zločina nad Srbima, sa svojom elitom koja javno veliča klanje Srba i svojom brižljivo čuvanom mržnjom prema svemu srpskom. Zato je hrvatska poglavnica, a prethodno pomoćnik generalnog sekretara NATO pakta, Kolinda Grabar Kitanović poručila kako Srbi ne postoje u novoj en-de-ha-ziji[i] i kako Vojvodina nije deo Srbije[ii]. Za to vreme prevođenje sve manjeg broja preostalih pravoslavnih Srba u katolike, odvija se bez problema. Kulminacija ovogodišnje hrvatske „proslave“ pokolja nad Srbima je postavljanje spomenika Franji Tuđmanu na Kninskoj tvrđavi.[iii]

Šta radi Beograd za to vreme? Republičkoj vladi treba čak 15 godina da podrži obnovu spomenika pobijenoj deci u NATO agresiji.[iv] Da li onda nekog čudi činjenica da najveća izložba o genocidu nad Srbima još uvek nije obnovljena. Ova dokumentacija od najvišeg nacionalnog značaja je zapaljena u parohijskom domu Srpske Pravoslavne Crkve u Vranju, samo mesec dana nakon što je uvrštena u dokazni materijal odbrane Slobodana Miloševića pred Tribunalom u Hagu. Izložba velikog srpskog istraživača zločina genocida Bojane Isaković, koja je obuhvatila period od 1941. do 1945. i od 1991. do 1992. godine bila je postavljena najpre u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu 28. septembra 1991. godine. Zbog velike posećenosti postavka je zadržana devet meseci, iako je bilo predviđeno da traje samo mesec dana.

Nakon 5. oktobra 2000. godine i pretnji predstavnika novog režima koji su postavljeni na čelo Muzeja primenjene umetnosti, da izložbu treba „izbaciti i spaliti“ Bojana Isaković je više od 1600 dokumenata spakovanih u preko 20 kutija sakrila u konak manastira Svetog Nikole u Vranju. Izložba je zapaljena 18. maja 2003. godine. Kako navodi Bojana Isaković: „Požar nije bio slučajan. Paljevina je izazvana izuzetno precizno. Izgorele su samo prostorije u kojima je bila građa od državnog značaja. Ostali delovi konaka izgledaju netaknuto, Plamen je bio visok 10 metara. Toga dana, 18. maja, temperatura je bila 30 stepeni, a na uviđaju nam je rečeno da je najverovatnije grejalica uzrok požara. Kako je to moguće kada grejalica nije korišćena, a nije ni bila u izgorelim prostorijama.“[v] Izložba Bojane Isaković je nedvosmisleno pokazala kontinuitet genocida koji su provodili Hrvati nad Srbima. Međutim do danas vlast nije pokazala ni najmanju želju da je obnovi. A i kako bi, kada u Vladi Srbije sede i savetuju Vučića – Toni Bler i Alister Kembel – glavni promoteri rata sa Srbima.

Predstavnici Vlade Srbije se hvale time što obeležavaju godišnjicu zločina i što niko pre njih „nije imao elementarne ljudske hrabrosti da obeleži taj nesrećni datum i kaže da srpske žrtve zaslužuju sećanje.“ Za Aleksandra Vulina Srbi su „trajno proterani“ dok je „Oluja“ zločin i pogrom Srba.[vi] Ipak za zvanični Beograd sve to nije razlog da se kvare odnosi sa Zagrebom. Ove Vulinove reči su sramota same po sebi. Najpre, prosto je neverovatno da ni jedan zvaničnik Vlade Srbije ne sme da kaže kako su Hrvati izvršili genocid nad Srbima. Jednostavno rečeno, Srba više gotovo da nema u novoj nezavisnoj državi Hrvatskoj. Pored toga, srpske žrtve ne zaslužuju samo sećanje već istinu i pravdu. Kada je u pitanju samo obeležavanje pogroma, on se obeležava već 20 godina u hramovima SPC. Takođe se postavlja pitanje kako Vulin zna da su Srbi „trajno“ proterani. Takav stav je suprotan međunarodnom pravu i predstavlja prihvatanje rezultata genocida. Na kraju se postavlja pitanje kako neko može da ima dobre odnose sa genocidnom tvorevinom kakva je Hrvatska?

Ali to nije sve. Po ministru rada Beograd je ostvario „diplomatsku pobedu“ jer mnoge države neće poslati svoje vojnike na vojnu paradu u Zagrebu.[vii] Sličan stav je izneo i Dačić. Tako je neučestvovanje Vojske SAD na obeležavanju 20 godina zločinačke „Oluje“ predstavljeno kao veliki uspeh Beograda. To što su CIA i Pentagon organizovali etničko čišćenje RSK, nekako je zaboravljeno. Naime 20. jula 1995. godine Džordž Tenet je stigao u (tajnu bazu) Šepurine, gde ga primaju ministar obrane Gojko Šušak, tadašnji šef HIS- Miroslav Tuđman i general Ante Gotovina. On je u Hrvatsku službeno došao kao zamenik šefa CIA i kao član Klintonovog veća za nacionalnu bezbednost, u najvećoj tajnosti, pod maskom firme iz Baltimorea, koja je bila jedan od paravana CIA u Hrvatskoj i BiH. Tenet je učestvovao u pripremi „Oluje“.[viii] Dakle bez pomoći Vašingtona, RSK nikad ne bi pala, a njeni građani ne bi iskusili genocid. Ipak za republičku vlast je značajnije što Jenkiji „neće doći“ na obeležavanje 20 godina „Oluje“ od činjenice da su oni taj zločin organizovali. Ovde treba imati na umu da se zvanični Beograd i pored javnog negiranja, sve više približava NATO paktu, pa će mu ovaj potez Sjedinjenih država poslužiti da nastavi na tom putu. Dodajmo još da poznati radio pod kontrolom CIA – Slobodna Evropa, srpsku borbu protiv genocida i dalje naziva pogrdno „balvan revolucijom“ i da preko Nataše Kandić nalazi nove načine da optuži Beograd. Po njima Zagreb nije kriv i ne može da odgovara zbog genocida nad Srbima, ali je Srbija još uvek dežurni krivac.[ix]

Svaki čovek rešen da se bori za istinu i pravdu, kao i oni spremni da se suprotstave rezultatima genocida nikad neće prihvatiti okupaciju RSK. Oni će uvek dizati svoj glas protiv Pavelića, Tuđmana i aktuelnih hrvatskih poglavnika sve do konačnog oslobođenja Republike Srpske Krajine.

_________________________________

[i] http://www.blic.rs/Vesti/Svet/526869/Kolinda-Grabar-Kitarovic-Za-mene-su-pravoslavci-i-Srbi–Hrvati-ako-zive-u-Hrvatskoj

[ii]http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/1797687/%D0%9A%D0%BE+%D1%81%D1%83+%D1%81%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B8+%D0%B7%D0%B0+%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83+%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%80+%D0%9A%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.html

[iii] http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=162189

[iv] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:558767-Spomenik-Milici-devojcici-stradaloj-tokom-NATO-agresije-vracaju-na-Tasmajdan

[v] Vidi „Nedeljni telegraf“ od 02.07.2003. godine i „Svedok“ od 26.03.2004. godine.

[vi]http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:560728-Vulin-Dan-secanja-na-Oluju-nas-nacin-da-kazemo-koliko-nas-taj-zlocin-boli

[vii] http://www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=81071&Itemid=90

[viii]http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/1213446/%D0%93%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%B8+%D0%A6%D0%98%D0%90+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%22%D0%9E%D0%BB%D1%83%D1%98%D1%83%22%3F.html

[ix] http://rs.seebiz.eu/kandic-velika-srpska-manipulacija-s-izbeglima-nakon-oluje/ar-116835/

Izvor: Fond Strateške Kulture