Случај „Скрипаљ“ као марш према Трећем светском рату

Амерички политиколог и аналитичар Дин Хендерсон, који је 2004. победио на изборима за Конгрес као кандидат Демократске странке у осмом округу у Мисурију, за случај Скрипаљ оптужује директно породицу Ротшилд, која жели изазвати рат против Русије.

Хендерсон се против друштвене неправде бори од 1985. године, када је путовао по ратом разореној Никарагви и од тада је посетио педесет земаља на шест континената. Аутор је бројних књига и радова у којима разоткрива сплетке у врху америчке и политике Запада.

Дин Хендерсон тврди како су, након неуспеле лажне истраге Роберта Милера, Ротшилдове слуге у служби МИ6 измислиле ефикасан инструмент пропаганде потребне за напад на Русију. Наводно тровање Сергеја Скрипаља се брзо проширило на насловним странама главних медија. Свако ко се усуди да постави питање или тражити доказе о руском учествовању у том случају убрзо се оспорава и проглашава непријатељем државе.

О томе сведочи и карикатура коју је објавио ББЦ, на којој је фотографија британског лабуристичког челника Џеремија Корбина “фотошопом” постављена уз Кремљ. Затим је Мосад послао своје снаге у Лондон како би Корбина приказали као антисемиту. У Сједињеним Америчким Државама, док су републиканци и демократи вриштали да се мора одбранити британска круна, Трамп се суздржао од критиковања Русије све док није видео “доказе”.

Чак је отишао тако далеко да је честитао Владимиру Путину на изборној победи у Русији. Након тога је америчка елита заурлала и позвала порно “диву” Стормy Данијелс да у емисији “60 Минута” читав сат лупета глупости и тврди како је Доналд Трамп имао односе с њом, као и да јој је за ћутање о тој афери наводно платио 130.000 долара, а она заузврат не сме открити ни једну поверљиву информацију о Трампу.

Сутрадан је Трамп био мртав и упрегнут у кола “господина” Ротшилда. Након излива искрености порно “глумице” Трамп се одмах одлучио на протеривање руских дипломата и солидарисао се са више од пола ЕУ.

Путин је победио на изборима с већином од 77 посто од 67 посто Руса који су изашли на гласање, чиме су се председнички избори претворили у плебисцит подршке руског народа свом председнику. Међународни посматрачи су одмах потврдили ове резултате.

Стога клан Ротшилд и њихови најближи пријатељи не могу мрзети Владимира Путина, а да истовремено не презиру Русе, који су видели како њихова земља прошла под управом Голдман Сакса & Ко. 1998. Те је године око 70 милиона Руса дословно избачено на улицу, док је 1989. године, пре него што су ЦИА и Борис Јељцин уништили руску државу, само 2 милиона Руса било сиромашно и нису имали за стан, храну, школовање деце, лечење и основне животне потрепштине.

На челу ратнохушкачке елите Ротшилдових слугу је Атлантско веће, чији чланови урлају у медијима и снажно понављају лаж о Скрипаљу. Атлантско веће је инкарнација Атлантске уније и није случајно да НАТО управо данас позива на општу мобилизацију Сједињених Држава и Европе за одбрану од “руског агресора”.

Атлантска унија је повезана с британским Краљевским институтом за иностране послове (Royal Institute of International Affairs), а огранак ове организације у Сједињеним Америчким Државама је Веће за иностранство основан од стране Сесила Родеса, чији је сан да се САД врате под енглеску круну.

Атлантска унија је отворила свој прву канцеларију у Америци у простору кога им је у Њујорку донирао Нелсон Рокфелер. Сваке године од 1939. до 1976. је Конгресу се представља резолуција Атлантске уније којом се захтева укидање Декларације о независности и “нови светски поредак”. Две године након првог представљања, 1941. године, догодио се напад на Пеарл Харбур.

Пре тог круцијалног догађаја, велика већина Американаца се супротстављала уласку у Други светски рат. Черчил и британска круна су били спашени када се америчко јавно мњење радикално променило и Сједињене Државе су коначно ушле у сукоб против Тројног пакта.

Постоји слична прича и о Првом светском рату, када је 1913. тек основани ФЕД, којег су водили Џек Морган, син Џ.П. Моргана и човек клана Ротшилд и Фондације Карнеги. Као што је написао Чарлс Тенсил у књизи “Америка иде у рат“, чак и пре оружаног сукоба се француска фирма Фрарес (Frères) Ротшилд повезала сa фирмом Морган компанија (Morgan&Co) у Њујорку, и добила кредит од 100 милиона долара, од чега је знатан дио морао остати у Сједињеним Државама за куповину америчке робе од стране Француске. Кућа Морган у то време финансира половину ратне кампање Сједињених Држава у Првом светском рату, али прима наруџбине за подизање индустрија као што су GE, DuPont, US Stil Kennekott и ASARCO. .

Морганови клијенти су финансирали и рат у Јужној Африци, чак и француско-пруски рат. Године 1919. је Паришку мировну конференцију предводио Морган, који је, истовремено, управљао обновом и Немачке и савезника. Исте је људе Ротшилд финансирао и користио у време Другог светског рата.

Атлантско веће, још једна подружница Краљевског института за иностране послове, основано је 1961. године како би промовисало ову врсту “сарадње” између Северне Америке и Европе. 2009. његов председник Џејмс Џонс подноси оставку и постаје Обамин саветник за националну безбедност. Његов наследник на челу Атлантског већа је био Чак Хајгел, који је поднео оставку да постане Обамин секретар за одбрану. И други службеници Обамине администрације, као што су Сусан Рајс, Ерик Шинсеки, Ана-Марија Слејтер и Ричард Холбрук, познат и као архитект распада Југославије, претходно су радили у Атлантском већу. Бушов саветник за националну безбедност, генерал Брент Скокроф, био је председник Атлантског већа до 2014. године, када га је наследио бивши амбасадор у Кини и бивши гувернер Јуте , Џон Хантсман, актуелни амерички амбасадор у Русији.

Банке клана Ротшилд и њихових рођаци у Лондону су током историје остварили огромне финансијске и политичке добити тиме што су Русију и Сједињене Државе држали у сталној напетости. Али за ове “људе”, назовимо их тако, нема ничег уносније од светског рата. Могли су увући Сједињене Државе у Други светски рат, јер је то зависило од лаковерности америчког народа. Постоји минимална шанса да данас Американци нису више они из 1941. године, јер су ратни клан Ротшилд и њихови опуномоћеници у више наврата показали да им је стало само до добити, моћи и утицаја у свету. Ако је за остварење тог циља потребно изазвати светски рат, њима то није никакав проблем и зато је историјски тренутак у којем живимо изузетно опасан.

Извор: Логично