Slučaj „Skripalj“ u svetlu konvencije o hemijskom oružju

Svedoci smo žestokog informacionog ataka na Rusiju koji se odvija putem svetski poznatih i moćnih medija, javnom optužbom koju je iznela premijerka Velike Britanije Tereza Mej tvrdeći da je Rusija umešana u trovanje bivšeg pukovnika ruske Glavne obaveštajne uprave, dvostrukog obaveštajca, Sergeja Skripalja i njegove ćerke, navodno nervnim gasom «novičok». U vezi sa tim Britanija je prekinula kontakte sa Rusijom, donela je odluku o proterivanju 23 ruskih diplomata i zatražila vanrednu sednicu Saveta bezbednosti, na kojoj je zablokirala predlog Rusije kojim je ta zemlje zatražila da se pod hitno sprovede istraga u vezi sa hemijskim incidentom u Velikoj Britaniji u skladu sa standardima međunarodne Organizacije za zaštitu od hemijskog oružja.

Za sada, Velika Britanija svetskoj javnosti nije pružila ni jedan jedini dokaz za teške optužbe koje je iznela na račun Rusije, niti je pokrenula postupak koji je predviđen normama međunarodnog prava, u konkretnom slučaju Konvencijom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju. Primena propisane procedure koju predviđa ta Konvenzcija bi bio efikasan put i način da se tvrdnje i teške optužbe Velike Britanije objektiviziraju, a nakon što je predlog Rusije koji je išao u pravcu pokretanja postupka pred Organizacijom za zaštitu od hemijskog oružja zablokiran u SB, jasno je da Velika Britanija ni ne namerava da krene tim putem.

I Ujedinjeno Kraljevstvo, a i Ruska Federacija članovi su Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebi hemijskog oružja i o njegovom uništavanju (u daljem tekstu: «Konvencija o hemijskom oružju, Konvencija»). Inače, članstvu ove Konvencije pripada izuzetno veliki broj država, tako da ista pokriva 98% svetske populacije i ukupne kopnene površine.

Pod hemijskim oružjem prema navedenoj Konvenciji podrazumeva se, između ostalog i svaka toksična hemijska supstanca koja hemijskim dejstvom na životne procese može da izazove smrt, privremeno onesposobljavanje ili trajno oštećenje ljudskog ili životinjskog organizma. 

Zemlje članice Konvencije, među kojima i Velika Britanija, su osnovale Organizaciju za zabranu hemijskog oružja sa sedištem u Hagu kako bi se ostvarili ciljevi i zadaci navedene Konvencije. Organizacija ima svoje organe i to: Konferencija, Izvršni savet i Tehnički sekretarijat na čelu sa Generalnim direktorom.

U skladu sa osnovnim načelima izraženim u Povelji UN, Bečkoj konvenciji o diplomatskom pravu, Konvenciji o hemijskom oružju i drugim aktima, elementarna je stvar da se države sa ciljem razvoja prijateljskih odnosa među narodima i očuvanja mira, najpre međusobno konsultuju i da uspostave saradnju, ukoliko se pojavi bilo koje sporno pitanje koje se odnosi na eventualno kršenje ili povredu odredaba Konvencije o hemijskom oružju. U tom smislu, bilo je za očekivati da je Velika Britanija odmah pozvala Rusiju da formiraju zajedničku ekspertsku grupu kako bi se sprovela istraga i ispitao uzorak gasa koji je eventualno izdvojen u konkretnom slučaju, a ne da se pribegne ultimatumima, uslovljavanjima, te neproverenim i nedokazanim optužbama, kao što je to Velika Britanija u konkretnom slučaju učinila, kršeći osnovna načela međunarodnih odnosa izražena u Povelji UN.

Odredbom člana IH Konvencije predviđeno je da države članice, nezavisno od prava da zatraže nenajavljenu inspekciju, treba da kad god je to moguće, ulože prvo sve svoje napore da (zajednički) razjasne i reše, putem razmene obaveštenja i međusobnih konsultacija, svako pitanje koje može izazvati sumnju u pogledu poštovanja Konvencije.

U vezi sa tim, Konvencija detaljno precizira proceduru koja podrazumeva upućivanje zahteva jedne strane, a zatim i davanje obaveštenja na podneti zahtev, sa druge strane.

Ono što je u ovom konkretnom slučaju karakteristično, jeste da se zahtev-optužba Velike Britanije zasniva na tvrdnjama i tezama koje je Ruska Federacija odmah energično osporila, zatraživši da i ruski stručnjaci učestvuju u svim proverama i analizama na licu mesta u Velikoj Britaniji, kako bi se kao prethodno pitanje razrešilo da li se teške optužbe Velike Britanije zasnivaju na istinitim i dokazanim pretpostavkama i tvrdnjama ili ne. Zahtev Rusije je usklađen sa odrebama Konvencije jer ista upravo insistira i daje prednost državama članicama da se, na prvom mestu, međusobno dogovore o inspekciji uz učešće eksperata obe zemlje, ili o bilo kojoj drugoj proceduri koja podrazumeva zajednički dogovor, sve sa ciljem otklanjanja sumnje i zabrinutosti i preduzimanja odgovarajućih mera u oblasti primene hemijskog oružja i supstanci.

Sve ove procesne mehanizme je bilo moguće koristiti i u ovom konkretnom slučaju, da je to Velika Britanija želela i htela i da je u tom pravcu podnela zahtev i zatražila bilo kakvo razjašnjenje od Rusije, a da je pri tom istovremeno omogućila ruskim stručnjacima pristup podacima koji se odnose na slučaju Skripalj kojim raspolaže britanska strana.

Međutim, pravo je pitanje zašto Velika Britanija nije postupila po odredbama čl. 9 Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, ni ne pokušavajući da uspostavi iskrenu i dobronamernu saradnju sa Ruskom Federacijom, bilo direktnu saradnju ili preko Organizacije za zabranu hemijskog oružja.

Velika Britanija nije pokrenula propisanu proceduru pred Izvršnim savetom Organizacije za zabranu hemijskog oružja, a ni proceduru za nenajavljenu inspekciju, jer je jasno da bi se takva inspekcija imala izvršiti pre svega na teritoriji Velike Britanije, gde bi se od strane nepristrasnih stručnjaka ispitivale sve činjenice vezane za slučaj Sergeja Skripalja, sa ciljem provere tačnosti i urednosti potencijalnog zahteva Velike Britanije, te radi otklanjanje svake sumnje o tome de li se eventulano radimo zloupotrebi odredaba Konvencije u neke druge svrhe, a ne u one zbog kojih je doneta.

Tek nakon što bi se izvršile sve provere navoda i podataka samog zahteva (ukoliko se uopšte podnese) moglo bi se eventualno pristupiti daljem ispitivanju i utvrđenju činjenica, u zavisnosti od prethodnog nalaza ustanovljenog putem inspekcije koja bi se morala obaviti na teritoriji Velike Britanije uz prisustvo stručnjaka obe zemlje u sporu.

Više je nego jasno da je Velika Britanija u ovom konkretnom slučaju, zaobišla međunarodno pravo tj. odredbe Konvencije o hemijskom oružju, čiji je i sama član, što otvara ozbiljnu sumnju u istinitost tvrdnji premijerke Tereze Mej, jer te tvrdnje ničim nisu potkrepljene, niti dokazane. Naime, za sada nema dokaza, osim ako se ne očekuje da se Velikoj Britaniji bezrezervno veruje, da se zaista radi o trovanju nervnim gasom, a ako je zaista i došlo do trovanja nervnim gasom, kako se to tvrdi, ne zna se kojim putem i odakle je gas nabavljen tj. koja je zemlja porekla i gde je proizveden i slično. Sve su to činjenice koje su morale biti prethodno utvrđene u odgovarajućem nepristrasnom postupku koji predviđa Konvencija, čije odredbe, ukoliko se pravilno tumače i primenjuju, jedino omogućavaju primenu osnovnog načela nepristrasnosti, nenametljivosti i efikasnosti prilikom vršenja inspekcije, sa ciljem pravilnog utvrđenje činjenica bitnih za donošenje konačne odluke o tome da li su povređene obaveze koje su preuzete odredbama Konvencije i ako jesu sa čije strane, imajući u vidu da Konvencija pod pretnjom finansijsikh posledica strogo zabranjuje zloupotrebu prava i procesnih ovlašćenja predviđenih tom Konvencijom.

Izvor: Analitički forum