Smrtni zagrljaj zapadne ljubavi

Ne mogu a da ne zavidim pokojniku. Tako lepa pogibija. Na mostu pored Kremlja, pod čarobnim pahuljicama blagog snega, u društvu mlade blondinke iz Kijeva, od hica iz belog automobila koji prolazi – kakav film! Ko bi to mogao režirati? Džejms Kamerun? Sigurno ne Zvjagincev, taj bi izabrao tržnicu iza supermarketa. Da, siže je jednostavan, direktno po instrukcijama Džina Šarpa – Kako podići revoluciju, ali faktura čudesno odabrana, mesto odlično, vreme idealno – baš pred velike demonstracije, početak vikenda. Pa i plavuša…

Taj koji je pripremao ubistvo Borisa Njemcova dobro se prema njemu odnosio; ubio ga je voleći ga. Most pored Kremlja još dugo će biti potreban fotoreporterima. To je dobar kraj za jučerašnjeg političara bez naročitih šansi. Umesto mučnog putovanja u daleko Marijino da bi na dosadnim demonstracijama ponavljao ofucane banalnosti – jednim potezom uđeš u istoriju, u Panteon. Lepota mesta i vremena garantuju da ćemo ovo ubistvo još mnogo, mnogo puta videti.

Odlični glumci igraće Njemcova. Mislim da bi Bernar-Anri Levi bio pun pogodak. On je uvek spreman je da doleti na sahranu i pokrene miting žalosti. Ni jedna obojena revolucija nije prošla bez njega. On je i Majdan u Kijevu pokrenuo, i Tripoli u Libiji. Moskva ga čeka.Ne sumnjam da će sutra doleteti, ako dobije vizu.

Da li je Njemcov znao da njegovo ubistvo pripremaju njegove kolege, prijatelji i sponzori? Vrlo verovatno. Ne da bi on, čovek koji voli život, otišao u smrt samo da bi smenio Putina, ali su ga zato mogli ubediti da meci uopšte neće biti smrtonosni. Da će biti samo ranjen, da će njegova krv ukrasiti čisti beli kremaljski sneg, a već prekosutra će on – u snežnobelom ogrtaču, lep – povesti svoje sledbenike na Kremlj. Time se može objasniti njegov nedavni intervju, gde kaže da se „mama stvarno boji da će me Putin ubiti u najskorije vreme, zbog mojih nastupa“. I sam se plašio: „Putin me u najskorije vreme može ubiti, lično ili preko posrednika“.

Takve stvari govore onda kada je provokacija spremna, ali žrtva još ne shvata da će pucnji biti realni. Mi smo se s tim susretali u Izraelu – tako su ubili premijera Jicaka Rabina. Ubicu je propustila straža, ubica je vikao: „Pucam ćorcima“ – ali to nisu bili ćorci i provokacija se završila smrću.

Malo je verovatno da ćemo videti živog onog koji je pucao u Njemcova. Setite se ubistva Kenedija – najpre su ubili onoga ko je njega ubio, a onda onoga koji je ubio ubicu. Teško je pogoditi da li iza ovog ubistva stoje američke spec-službe direktno, ili njihovi kijevski agenti, ili moskovski poslanici Kijeva i Vašingtona. Mislim da će pre biti Vašington – politička Moskva se krvožednošću ne odlikuje. U Americi političare ubijaju mnogo češće nego u bilo kojoj zemlji Starog Sveta, računajući i Rusiju. Opozicioni političari kalibra Njemcova tamo ginu pri padu helikoptera.

Ali tugovati ne treba. Pre – zavideti. On je mislio da kreće u mali rizik, na putu ka slavi, a poginuo je naglo, lepo, elegantno. Njemcov je lepo i živeo – znao je da koristi uspeh, leteo na Sejšele, nije se propio, nije odebljao – i umro je lepo. Možda previše lepo za dostizanje cilja. Teško je podići talas negodovanja, kada hoćeš da oduševiš. Posao režisera – Mekfol? Dama sa biskvitima? Džin Šarp? – obavljen je previše kvalitetno. Ne umeju kod nas tako…

Prevod – Ž. Nikčević

Izvor: Agentstvo Novorossiя, Novi Standard

Komentari

Jedan komentar na Smrtni zagrljaj zapadne ljubavi