Snaga laži u borbi za izdaju Aleksandra Vučića

Mihail Bakunjin je svojevremeno rekao „Da  jedan narod  pre nego što propadne otupi“. Sledeći tok naprednjačke marketinške i medijske mašinerije, ali i nastupe A. Vučića nakon priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije posle prihvatanja  evro-atlantskog sporazuma  kao da se ostvaruje ovo Bakunjinovo predskazanje i upozorenje. Nakon sramne veleizdaje i brutalnog kršenja Ustava  Republike Srbije pokrenuta je velika medijska kampanja dodatnog zaglupljivanja,  zatupljivanja i sluđivanja našeg naroda a sve sa glavnim ciljem da se laž konačno pretvori u jedino moguću „istinu“. 

Branislav Nušić je govorio o snazi laži na sledeći način „Ipak, postoji jedna snaga, jedna manifestacija čovečjeg duha, koja je jača i od svih tih sila, a to je – laž. I još jednu osobinu ima laž, koju pomenute prirodne sile nemaju, sve  se one u primeni troše i same, dok laž naprotiv, što više je u primeni sve to više raste i sve više snaži“. Očigledno je da  A. Vučić veruje u snagu laži u šta smo se osvedočili mnogo puta , on više i nije sposoban da dosegne snagu istine, jer je laž postala njegovo osnovno  politikantsko i marketinško sredstvo za održanje na vlasti, kao glavni poriv kojim se on jedino rukovodi. Tako se gradi i slika o postojanju  paralelnih realnosti i svetova i to ne samo kada je Kosovo i Metohija u pitanju.

Sada je  nakon usvajanja ovog evro-atlantskog Sporazuma besramni proces negiranja onoga što se zaista dogodilo nakon Vučićevog priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije doživeo svoj vrhunac. Nastoji se svim silama da se njegova  lažljiva interpretacija očitog čina izdaje srpskih nacionalnih i državnih  prihvati kao  jedino moguća i prihvatljiva „istina“ bez obzira što se radi o izvrtanju, relativizaciji i obesmišljavanju istine i stvarnih događaja.

Govori se od strane njegovih poslušnika i tzv. analitičara o novoj normalnosti, o završenom poslu i koristi se slogan To je to, a predstavnici pro-evropske tzv. opozicije su zdušno prihvatili ovaj Vučićev pseudo narativ dodajući tome da je sporazum najbolja i jedino moguća ponuda/iako ima nekih nedostataka/i da se o njemu nema šta više govoriti, jer se radi o svršenom činu priznavanja realnosti na Kosovu i Metohiji. Pri tome se tvrdi da će konačno rešavanje  statusa Kosova i Metohije otvoriti prostor za demokratizaciju i modernizaciju Srbije, a dešava se suprotan proces da  Srbija danas klizi i otvorenu diktaturu i stvaranje kulta  ličnosti.

On se očigledno služi načelom koje je ustanovio Mirabo „Ide rulja i ja moram da je sledim, jer ja sam njen vođa“.

Međutim , šta su stvarne posledice još jedne velike i „istorijske“ pregovaračke pobede A. Vučića?

Radi se o prihvatanju evro-atlantskog  Sporazuma u kome se jasno i nedvosmisleno predviđa priznavanje nezavisnosti tzv. kosovske državnosti. Njegovo pozivanje na „herojsku“ odbranu Zajednice Srpskih opština (predviđeno je da ona bude formirana po zakonima Kosova) i tvrdnje da nije  potpisao evro-atlantski Sporazum, bez obzira što je jasno prihvatio njegovu primenu, samo je još jedan dokaz u nizu da je on definitivno izgubio kontakt sa realnošću.

Sada uporno nastoji da  racionalizuje i normalizuje laž kojom se služi ne bi li opravdao svoje kršenje Ustava Republike Srbije i priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije.

Pokrenuti talas medijskih obmana, pravničkih i tzv. političkih analiza samo služi da se načini što veća zbrka i konfuzija i da se A. Vučić i dalje veliča i glorifikuje kao „istrajni borac za srpske nacionalne interese i suverenost srpske države“. Treba samo pogledati niz naslova u režimskom tabloidnim listovima („Blic“, „Politika“, „Informer“, „ALO“, „Srpski Telegraf“, „Večernje Novosti“) i može se  jasno sagledati o kakvoj medijskoj i marketinškoj operaciji se radi. Tome velik doprinos daju režimske televizije, ali i mediji koji sebe deklarišu kao „nezavisni  i objektivni“ („N1“, Televizija „NOVA S“, listovi  „NOVA“ i „Danas“ ali i časopisi „Vreme“, „NIN“, „Nedeljnik“ i „Novi magazin“, i „neutralna“  „Insajder TV“). Svi oni udruženi rade i deluju na pacifikaciji narodnog nezadovoljstva izazvanog otvorenom veleizdajom A. Vučića Kosova i Metohije, ali i na prihvatanju „nove normalnosti“, jer je sporazum prihvaćen i može  se samo razgovarati o modalitetima njegove primene.

Sudeći po načinu njihovog delovanja, stvara se utisak da njima nije važna teritorija nego ljudi, misli se na preostale Srbe na  Kosovu i Metohiji, koji su izloženi sve većem nasilju i gušenju njihovih osnovnih ljudskih i egzistencijalnih prava i nacionalnih interesa. Veoma je indikativno da otvorenu podršku anti-ustavnom prihvatanju nezavisnosti Kosova i Metohije pružaju upravo predstavnici pro-evropskih atlantističkih i liberalno-građanskih političkih grupacija, bez obzira što je na delu otvoreno kršenje Ustava i svih liberalni načela. To  njima očigledno nije  nikakva ozbiljna prepreka, jer je njihov cilj da se Srbija što pre reši Kosova i Metohije, jer jedino tako se može otvoriti put za napredak evro-atlantskih integracija i sprovođenja njihove  anacionalne ideološke agende.

Naravno da nisu ni ovoga puta izostali ni napadi na opozicione stranke koje su ustale u odbranu Kosova i Metohije i poštovanje našeg Ustava i Predsedničke zakletve, državne suverenosti i teritorijalnog integriteta, ali i koje uporno ukazuju na otvoreno i neosporno prihvatanje nezavisnosti tzv. kosovske državnosti. To ne može dovesti u pitanje ni tabloidno zasipanje naše već dobrano otupele i anestezirane javnosti i ima samo jednu svrhu, da prikrije pravu suštinu prihvatanja katastrofalnog evro-atlantskog Sporazuma. Na taj način se stvara prostor A .Vučiću da obesmisli i dezavuiše sve glasove koji ukazuju na pogubnost njegovog prihvatanja nezavisnosti Kosova i Metohije. Zato je neophodno neprestano ponavljati da se ovim Sporazumom Predsednik Republike Srbije obavezao da će sprovesti celokupan proces priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije i to je jedina istina o kojoj danas možemo govoriti a da ne budemo u službi ovog kleptokratskog , amoralnog i diktatorskog naprednjačkog režima.

Zato nema ničeg logičnijeg i opravdanijeg nego da se zahteva njegova neopoziva ostavka, jer je kršeći Ustav Srbije i Predsedničku zakletvu predao deo naše suverene državne teritorije i na taj način doveo u pitanje opstanak srpskog naroda, ne samo na Kosovu i Metohiji. Nakon njegovog prihvatanja evro-atlantskog Sporazuma, koji  može imati katastrofalne posledice za budućnost naše države i naroda, nikakva verbalna medijska tabloidna naplavina i politikantski egzibicionizam A . Vučića ne mogu to da prikriju i potru.

Posebno poglavlje u ovoj drami kojoj danas svedočimo sadržano je malo, jer  reći zbunjujećem i neprihvatljivom stavu Srpske Pravoslavne Crkve, koja se nije oglasila povodom priznavanja  nezavisnosti tzv. kosovske državnosti.

U tom Sporazumu se može jasno videti da će Srpska Pravoslavna Crkva osvanuti u nezavisnoj kosovskoj državi. SPC je ipak reagovala pozivajući svakog petka na Moleban tokom  Velikog posta koji je počeo 27. februar. Po blagoslovu Patrijarha srpskog Porfirija, služi se  u pet beogradskih hramova Moleban Presvetoj Bogorodici sa akatistom za verni srpski narod na Kosovu i Metohiji. Patrijarh Porfirije je u svojoj poruci pozvao vernike da Veliki post posvete Kosovu i Metohiji. „Ja vas molim da učinimo dodatnu žrtvu i tokom ovog posta, da čitav post posvetimo Kosovu i Metohiji i da se usrdno molimo tokom Velike Četrdesetnice, u ova tmurna i burna vremena, za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji, za naše svetinje na KiM , da se molimo za naše Kosovo i Metohiju“.

Na prvom beogradskom Molebanu Patrijarh Porfirije je odgovorio na prozivke koje se mogu čuti, a tiču se sadašnjeg prećutkivanja prihvatanja evro-atlantskog Sporazuma. „Crkvu niko ne treba da uči kako da postupa na Kosovu i oko Kosova. Crkva nikada nije odstupila i napustila Kosovo, i ni u kom smislu nije ostavila narod i svetinje. Crkva je na Kosovu i sada i uvek će biti, znamo da to Gospod hoće. Ali Crkva neće biti faktor razdora i sukoba, nego jedinstva zato što vodi računa o celini i svedoči raspetog Hrista. Potrebni smo jedni drugima i zato Crkva čini sve da ne bi Srbi, ne daj  Bože ustali protiv Srba, čemu bi se mnogi radovali .Lako je u ostrašćenoj atmosferi oslobađati Kosovo ne vodeći računa o svim aspektima teške globalne situacije u svetu. Crkva se u velikoposne dane povlači u molitvu jer to je najveće oružje hrišćana“.

Ne treba da nas iznenađuje što su provladini mediji odmah iz sve snage prihvatili ovakve stavove Patrijarha Porfirija, jer se oni skladno uklapaju u stvaranje  nove normalnost i borbu za interpretaciju koju vodi Predsednik Republike, a oni su protumačeni  kao otvorena podrška nastojanjima A. Vučića da primeni evro-atlantski Sporazum o Kosovu i Metohiji.

Srpskom narodu na Kosovu i Metohiji ne mogu pomoći Molebani i molitve kao najjače hrišćansko oružje već jasno određenje Srpske Pravoslavne Crkve u odbrani Kosova i Metohiji i prema prihvaćenom evro-atlantskom Sporazumu, koji znači priznanje nezavisnosti tzv. kosovske državnosti.ije

To ne znači da se zagovara nekakav razdor među Srbima, već težnja da se SPC sada  aktivno uključi u borbu za odbranu suverenosti srpske države, jer se jedino tako mogu zaštiti nacionalni interesi i životi srpskog naroda na zavetnom Kosovu i Metohiji. Ili će naša Srpska Pravoslavna  Crkva prihvatiti ponuđeni nivo zaštite srpskih manastira i crkava na Kosovu i Metohiji u skladu sa postojećim evropskim modelima  kako joj je to u prihvaćenom  evro-atlantskom Sporazuma velikodušno predviđeno.

Treba nas sve neprestano podsećati da na Kosovu i Metohiji ima 1300 crkava, manastira i drugih sakralnih objekata, i oni predstavljaju osnovno jezgro kulturnog i identitetskog nasleđa srpskog naroda ne samo na Kosovu i Metohiji.

Izvor: NSPM