Snimaju, seku i montiraju

Čak ni slep ne može poverovati domaćim vlastodržcima da je Srbija danas u usponu, da ne postoji zemlja koja nam se ne divi zbog neverovatnih uspeha koje postiže ova vlast, i da smo konačno doživeli preporod koji se ne pamti od devedesetih, kako veli naš premijer.

Međutim, problem je što i taj slep mora da jede, pa i bez očinjeg vida shvata da je obmanut i da od prazne priče nema ništa. Gluv vidi, nem čuje; ostaju dakle samo budale, politički preletači, odnosno prevrtljivi politikanti koji uvek u mulju kao i sve fekalije izbijaju na površinu, i ostale fukare koji gledaju samo svoju korist.

Žao mi je što u svojim tekstovima u poslednje vreme sve češće moram da koristim pomenute izraze ali sve više mi se čini da u ovom metežu i haosu koji se održava kroz apsolutni totalitarizam i zastrašivanje naroda , nestaje i ono malo ljudskosti .

Danas pročitah jednu neverovatnu vest. Neko bi se pitao : Da li je moguće da u Srbiji postoji nešto neverovatno?“! Eto i pored svih proteklih događaja, za koje verujem da su mnogi smatrali dalekim ili samo oblačnom pretnjom koja se nikada zaista neće desiti, da će Kosmet uvek biti u našim rukama i da vlastodržci ma koliko da su naklonjeni zapadu ipak iz straha neće smeti da se odreknu naše svetinje, još uvek postoje oni još neverovatniji .

Tako je u javnost izbila informacija da je zamenik direktora Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Vlade Srbije Aleksandar Vlajković zatražio podršku od ratnog zločinca Hašima Tačija za snimanje filma „Crni mercedes“.

Pomenuti Vlajković, pored mnogobrojnih afera koje se povlače sa kancelarijom za dijasporu ovakvim gestom u najmanju ruku je zaslužio lišavanje slobode. U Koreji bi recimo za ovakav ispad bio streljan, obešen ili vrlo moguće raznesen bazukom, međutim u Srbiji uopšte ne sumnjam da će za ovakav jedan „hrabar“ korak biti još i nagrađen.

Naime, pomenuti naprednjački poltron je poslao pismo Tačijevom zameniku, bivšem Srbinu Slobodanu Petroviću i ozloglašenom ratnom zločincu Hašimu Tačiju, sa neverovatnim predlogom kako oprati Šiptare od ratnih zločina nad Srbima, sa još neverovatnijim rešenjem : poubijali su se međusobno.

Scenarij „Crnog mercedesa“ koji potpisuju Miodrag Ilić i Toni Matulić, govori o ljubavnom trojcu između Srbina, Makedonca i mlade Albanke, koji se nalaze na Kosovu i Metohiji za vreme rata. I dok se ranjeni Makedonac bori za život u improvizovanoj bolnici OVK, Srbin prerušen u šiptarskog seljaka i mlada Albanka idu po lek, priča se završava tako što Srbina mirotvorca ubijaju Srbi..

Šta se dešava sa Albankom i Makedoncem nije još izašlo u javnost ali kako priča teče, još će ispasti da su ga pripadnici OVK izlečili a da su mrtvom Srbinu Srbi povadili organe i rasposlali ih po zapadu.

Vlajković navodi takođe i da je film moćan medij i da bi pored lepe priče mogao imati i političku, a kako bi se prikazivao širom sveta, možda i sa Monikom Beluči u glavnoj ulozi, tako bi Šiptari uz pomoć ovog „Srbina“ mogli stvoriti potpuno drugačiju sliku o sebi u svetu.

Da ovde nije kraj ludilu, uz čestitke na budućim pregovorima u Briselu, on napominje da je sve ovo jedna izvanredna prilika za pomirenje dve zemlje, Kosova i Metohije i Srbije. Pored svih dosadašnjih izjava domaćih politikana, još uvek nismo imali priliku da jedan državni službenik pismeno priznaje na zvaničnom dokumentu Vlade republike Srbije, da su Kosovo i Srbija dve zemlje i da pri tom šalje srdačne pozdrave „gospodinu premijeru“.

Šta možemo očekivati od ovih vlastodržaca, Aleksandra Vučića koji vodi nebeske bitke, otvoreno preteći da će se razračunati sa svim onim Srbima kojima je preči neki tamo hrast, nego koridor 10?

Ili Ivice Dačića koji dva dana uživa sa Hašimom Tačijem u hrvatskim dvorovima uz litre alkohola i Tompsona, ili Nikolića koji kao da se probudio iz transa pa je konačno shvatio šta piše u uslovima zapada po pitanju Kosmeta?

Možemo li se ovakvi kakvi smo uopšte uzdati u Božiju pomoć, jer je očigledno da nas samo njegova samilost može izvući iz sveg jada u koji nas ova i sve prethodne politikantske bagre uvukoše ili će jednog dana, onaj mali broj Srba u rasejanju gledati filmove sa Monikom Beluči u glavnoj ulozi o Srbima koji su nestali tako što su se međusobno poubijali.

Nedavno su Francuzi uz veliku novčanu pomoć šiptarskih lobista napravili film o žutoj kući, u kom je na vrlo sličan način prestavljena situacija, odnosno u kom su Srbi zločinci a jadni Šiptari žrtve krvavih mesara i doktora koji vade i preprodaju organe.

Vlada Srbije je navodno uputila protest povodom filma, međutim vrlo brzo je sve zataškano i zaboravljeno u ovdašnjim medijima, ali svetska propaganda o Srbima zločincima se nastavlja.

Sada vidimo da je stvar daleko ozbiljnija i da ima mnogo više onih koji se sami nude da budu propageri kontraverzne priče za samo malo „materijalne pomoći“.

Hoćemo li pustiti da nas preko filmova, auto-puteva kojima namerno projektuju putanju preko svetinja i simvola Srbije, izmeste ili saseku kao što nameravaju s Zapisom od 600-700 leta?

Titoisti hoće da nas i dalje reformišu, nije im dovoljno protekli vek, nego eto ima nas još „palanačkih“ Srba koji smo im prepreka kao i drevni Hrast, a kako lakše to učiniti nego nas predstaviti ludima, ubicama i agresorima koji ubijaju svoje, dok kod svih drugih pobeđuje ljubav?!

Izvor: Vaseljenska TV