Spasavanje sveta degeneracijom

Analitičari svetskih dešavanja često upadaju u određene zamke u tumačenju motivacija i ponašanja političkih aktera. Neprestano pratimo izbornu podršku koju političari uživaju, kakav pristup resursima razne države imaju, linije napada ili odbrane, tradicionalna savezništva i neprijateljstva, dobiti moćnih interesa, geografiju, demografiju, i mnoge druge objektivne faktore.

Međutim, subjektivne ideološke, duhovne i moralne motivacije koje zauzimaju visoko mesto u svesnim akcijama onih koji „drmaju“ i odlučuju retko dobijaju pažnju koju zaslužuju. Drugim rečima, šta je to što predsednici, vladini ministri, vojni oficiri, birokrate, oligarsi i NVO gurui misle da rade kada se zalažu za ili protiv određenih politika?

Ponekad se čini da odgovori na to pitanje nemaju nikakvog smisla u kontekstu uobičajenih analiza objektivnih „interesa“. Najlakše rešenje za takve rebuse se često traži u Okamovoj oštrici: samo pratite tokove novca. Neko, negde profitira. I obično masno profitira.

Međutim, čak i tragovi novca ne daju odgovore na neka pitanja. Na primer, zašto u sklopu svojih spoljnih politika zapadne (severnoameričke i zapadnoevropske) vlade, NVO, itd. toliko insistiraju na zahtevima za sprovođenje „progresivnih“ programa koji promovišu „rodno“ zasnovane politike, poput istopolnih „brakova“, „transrodnosti“, itd? Nije li već dovoljno loše to što Amerikanci hoće da svoju malu decu pumpaju hormonima za „promenu pola“, ili to što građani (iznenađenje!) Kalifornije žele da predškolsku decu izlažu sablaznima poput „časa za pričice dreg kvinova“ (tj. muških homoseksualaca koji nose karikaturalno napadnu žensku odeću, i koji dolaze u škole da bi „podstakli dečiju maštu i igru“ u kontekstu navodne „rodne fluidnosti“ ranog dečijeg uzrasta, i predstavili se deci kao „glamurozni, pozitivni i nesumnjivo LBGT uzorni modeli“ – prim. prev)? Jer, kad dođe punoća vremena, biće dovoljno vodeničkih kamenova i morskih dubina, figurativno rečeno, da krivci dobiju svoju odgovarajuću nagradu. (Uzgred, možemo li već jednom da odbacimo iluziju da je LGBTKI-itd. „regrutovanje“ dece samo paranoidna fantazija „hejtera“? Ako „čas za pričice dreg kvinova“ ne predstavlja, na prvom mestu, regrutovanje u korist određenog pogleda na svet, a zatim i, bar u nekim slučajevima, za neposredno učestvovanje – šta onda predstavlja? Amerika može da bude „ponosna“ na to što nema tako zle zakone kakve imaju u Rusiji, koji štite decu od „propagande koja promoviše netradicionalne seksualne odnose“. Kakvih li primitivaca!)

Zapadni zahtev za usvajanje novih, post-hrišćanskih i moralnih vrednosti predstavlja posebnu opasnost za zemlje koje su izašle iz komunizma tokom 1990-ih. Paradoksalno, s obzirom na to da marksizam-lenjinizam sebe smatra bezbožnom naukom društvenog progresa, post-komunistička Centralna i Istočna Evropa je, generalno gledano, daleko više tradicionalna i – usuđujemo li se da kažemo? – hrišćanska, mada ne i posebno crkvena, u svojoj društvenoj svesti nego što je to Zapad. Možda je to zbog toga što je komunistički materijalizam bio toliko neuspešan u poređenju sa potrošačkim materijalizmom da je Zapad postao mnogo plodnije tle za preobražaj ideologije klasne borbe u borbu protiv duhovnih i moralnih vrednosti na kojima društvo počiva. Paradoks leži u tome što su danas koreni onoga što se nekad nazivalo hrišćanskim svetom još uvek relativno jači na Istoku – zbog čega moraju biti uništeni.

Stoga i pritisci zapadnih vlada na zemlje poput Poljske, Mađarske, Rusije, Belorusije, Srbije, Ukrajine, Gruzije, itd. – da poboljšaju poštovanje „ljudskih prava“ u domenu „rodnih pitanja“. Održite gej paradu! Priznajte istopolne brakove! Pravite se da dečaci mogu da se pretvore u devojčice, i obratno! Ili to ili – sankcije! (Slični pritisci se vrše i na hrišćanske zemlje u podsaharskoj Africi, dok, na čudnovat način, islamske zemlje uživaju imunitet kada je reč o toj vrsti kritike.)

No, ispostavlja se da već decenijama postoji matrica za imperijalizam zasnovan na seksualnoj degeneraciji. Ona se nalazi na neočekivanom mestu, u romanu „Udruženje glupana“ Džona Kenedija Tula. Napisana 1963. ali izdata tek 1980, ova knjiga je uzela svoj naslov iz epigrama iz eseja Džonatana Svifta, „Razmišljanja na razne teme, moralne i razonodne“: „Kada se u svetu pojavi istinski genije, prepoznaćete ga po tome što su se svi glupani udružili protiv njega“.

U Tulovom romanu, fiktivni genije o kome je reč je briljantni ali lenji Ignacije DŽ. Rajli (pristalica pozno-rimskog filozofa Boetija), koji se na ulicama rodnog Nju Orleansa susreće sa onim što bi se danas nazivalo seksualnom manjinom. Taj slučajni susret je u Rajlijevoj glavi poslužio kao okidač za jedan smeo, revolucionarni uvid, koji se toliko dobro uklapa u ovaj naš savremeni svet da je teško poverovati da je zabeležen pre više od pola veka. Nema dokaza da je sledeći pasus zapravo taj koji je poslužio kao inspiracija za naše današnje fanatike imperijalističke rodne revolucije, ali zapanjujuće paralele, uključujući i poziv na promenu režima u „reakcionarnim zemljama“, govore same za sebe:

„Dok sam po starim kamenim pločnicima Francuske četvrti habao đonove svojih pustinjskih čizmi tako da su postali obični gumeni dronjci, nastojeći da nešto iskamčim za život od sebičnog i bezosećajnog društva, mahnuo mi je jedan dragi stari (devijantni) poznanik. Posle nekoliko minuta razgovora, u kom sam sa lakoćom uspostavio svoju moralnu superiornost nad tim degenerikom, zatekao sam sebe kako ponovo počinjem da razmišljam o krizi našeg vremena. Moj kao i uvek nekontrolisani i razuzdani mentalitet mi je šapnuo jednu šemu, koja je bila toliko veličanstvena i odvažna, da sam i sam ustuknuo i od same pomisli na ono što sam čuo. ‘Stani!’ glasio je molećivi krik u mom bogolikom umu. ‘Ovo je ludost.’ Ali sam ipak nastavio da slušam savete sopstvenog mozga, koji mi je nudio priliku da Spasem Svet Kroz Degeneraciju. Tamo, na pohabanim kamenim pločama Francuske četvrti, iskoristio sam pomoć tog ocvalog ljudskog cveta i okupio njegove saučesnike u razmetljivosti pod barjakom bratstva.

Naš prvi korak će biti da izaberemo nekog od njih na neku vrlo visoku dužnost – predsedničku, ako nam Fortuna bude naklonjena. A oni će onda infiltrirati vojsku. Kao vojnici, oni će svi biti toliko zauzeti međusobnim druženjem, prepravljanjem svojih uniformi tako da im budu knap poput creva od kobasicee, izmišljanjem novih i raznovrsnih borbenih uniformi, organizovanjem koktela, itd. da nikad neće imati vremena za borbu. Onaj koga napokon uspemo da proguramo za Načelnika generalštaba će jedino biti zainteresovan da se bavi svojom šik garderobom, koja će mu dozvoljavati, alternativno, da bude ili Načelnik generalštaba ili debitantkinja na balu, kako god mu drago. Kada budu videli ovdašnji uspeh svojih udruženih kolega, perverznjaci širom sveta će se takođe udružiti kako bi preuzeli vojske u svojim zemljama. A u onim reakcionarnim zemljama u kojima devijanti budu imali nekih problema u preuzimanju kontrole, poslaćemo im pomoć kao pobunjenicima kako bi im pomogli u rušenju svojih vlada. Kada na kraju budemo zbacili sve postojeće vlade, svet više neće proživljavati ratove već globalne orgije po najstrožem protokolu i u istinski međunarodnom duhu, jer ovi ljudi nadilaze obične nacionalne razlike. Njihovi umovi su usmereni ka jedinstvenom cilju; oni su istinski ujedinjeni; oni razmišljaju kao jedno.

Razume se da niko od ovih pristalica pederastije neće biti dovoljno praktičan da bi se razumeo u sprave poput bombi; stoga bi nuklearno oružje trulilo u svojim bunkerima. S vremena na vreme bi Načelnik generalštaba, Predsednik i drugi, obučeni u šljokice i perje, zabavljali lidere, tj. perverznjake iz drugih zemalja na balovima i žurovima. Bilo kakve svađe bi se lako izgladile u muškom toaletu renoviranih Ujedinjenih nacija. Baleti i Brodvej mjuzikli i zabave te vrste bi svuda procvetali, i verovatno više usrećili običan svet od tmurnih, neprijateljskih i fašističkih proglasa njegovih nekadašnjih lidera.

Skoro svi drugi su imali priliku da upravljaju svetom. Ne vidim zašto se i ovim ljudima ne bi dala prilika. Svakako su dovoljno dugo vremena proveli kao građani drugog reda. U izvesnom smislu, njihov dolazak na vlast će činiti samo deo jednog globalnog pokreta ka jednakim prilikama, pravdi i jednakosti za sve. (Na primer, možete li imenovati bar jednog, dobrog i aktivnog transvestita u Senatu? Ne! Predugo su ovi ljudi živeli bez ikakve zastupljenosti. Njihov loš položaj je nacionalna, globalna sramota.)

Umesto da, kao nekad, označava propast društva, degeneracija će sada označavati mir za svet u nevolji. Moramo imati nova rešenja za nove probleme.“

Izvor: Fond Strateške Kulture