Srbi i rat za Internet – komentari i priključenija

Nakon što sam napisao tekst Informacioni rat, očekivano, javili su se i oni koji su sigurni da bi taj svepravoslavni Internet koji predlažem da se napravi, bio, u suštini, isti kao i evroatlantski, pa je izbor da biraš da li da te cenzuriše CIA/MI6 ili KGB (tj. FSB). Bio sam svestan takvih primedbi, i još više, koliko je teško napraviti bilo šta u što neće moći da uđe bilo koja tajna služba bilo koje države na svetu.

Zbog toga sam u prvom tekstu napisao: „Međutim, da bi ovakav projekat uspeo, on ne sme da bude projekat ruske tajne službe, sa ciljem da se sprovede rusifikacija (na kolonijalni način). U ovom trenutku, ako govorimo o stvaranju svepravoslavne društvene mreže, to bi mogla da bude neka privatna inicijativa (na primer, investitori, IT stručnjaci i inovatori iz pravoslavnih država pokreću tu mrežu)… Ta mreža bi bila najslobodnije mesto na Internetu (za one koji ne zloupotrebljavaju slobodu, posebno kada su u pitanju deca) što se tiče slobode govora, i najbezbednije što se tiče zaštite podataka njenih korisnika“. Nadam se da će se pojaviti takva grupa stručnjaka i investitora – tačnije, da će se oni okupiti, pošto u svim pravoslavnim državama i u rasejanju imamo uspešne IT kompanije i ugledne stručnjake, kao i dovoljno bogatih ljudi spremnih da ulože novac. Naravno, tu računam i ruske stručnjake i investitore, i na postojeću infrastrukturu i osvojene tehnologije koje Rusija ima. Suština je da ta mreža bude slobodna u smislu da se poštuje kultura dijaloga, da i drugačiji ima pravo na svoje mišljenje. U tom smislu, oni koji bi stvorili tu mrežu, poštovali bi sve zakone i kodekse što se tiče zaštite podataka. Da li bi oni prodavali podatke i od toga živeli? Da li mogu da stvore mrežu u koju niko sa strane ne može da uđe i ukrade podatke? Ako prvo ne budu radili, a drugo budu mogli (ako smisle takav pronalazak/patent), to će biti njihova velika prednost u odnosu na konkurenciju (koja to sada ne može), na slobodnom svetskom tržištu.

Takođe, neki su moj tekst razumeli tako da ja predlažem podelu Interneta, i da mislim da tu Srbija ima neku svoju ulogu. Činjenica je da je podela Interneta nešto što se već događa – ostavio sam veze ili linkove u prvom tekstu, ka vestima, iz koji se vidi da je Rusija pripremila svoj Internet i da Iran uskoro dobija svoj. Kina ima svoj Internet, Zapad ima svoj Internet. Srbija tu nema nikakvu ulogu – ako velike sile odluče da podele Internet, Internet će biti podeljen. Ili, ako velike sile odluče da sprovode cenzuru – sprovodiće cenzuru na Internetu i Srbija to ne može da promeni. To je nešto o čemu moramo da mislimo, pošto velike sile na tome uveliko rade, i traje hladni rat Zapada protiv Rusije – neko na Zapadu, u svakom trenutku, može da odluči da nam ugasi sajtove i profile, da sprovodi cenzuru, samo zato što su Srbi „mali Rusi“.

Dakle, ne predlažem podelu Interneta, nego ukazujem da postoji realna opasnost da će velike sile (da odluče) da podele Internet, i da mi moramo o tome da mislimo na vreme – posebno mi koji ne možemo lako i brzo sami da ga stvorimo, te predlažem da napravimo neki plan, šta da radimo u tom slučaju. Srbija je mala država, nema resurse da sama tako nešto radi, mora da se udruži sa drugim državama, a prirodno je da to budu države, ili narodi, koji su nam najbliži. To su slovenski i pravoslavni narodi. Zato sam predložio stvaranje svepravoslavnog Interneta (i društvene mreže), oslonjenog, u početku, ako to bude neophodno, na ruske tehnologije i infrastrukturu ruske države, odnosno, mora da se nađe način da svepravoslavni Internet obuhvati i postojeći ruski Internet (sa svojim društvenim mrežama), pošto je i ruski Internet pravoslavni Internet (tako da ne bude pod kontrolom ni ruske ni bilo koje druge tajne službe), i jezici su nam slični.

Na pravoslavnom Internetu ne mora da postoji samo pravoslavna društvena mreža. Ako bude toliko dobar, i pravoslavni Internet i pravoslavnu društvenu mrežu, koristiće i oni koji se sada smeju mom tekstu i pitaju se „o čemu ovaj piše“, i srbofobi i rusofobi koji se sada plaše ili ježe ili gade svega što je pravoslavno, i sigurni su da će ono što se proizvede u državama kao što su Srbija, Bugarska, Rusija… biti lošeg kvaliteta, kao što je to bilo ono što su proizvodili SFR Jugoslavija i SSSR.

Verujem da većina ljudi na svetu ne želi da se Internet podeli, da se svaka civilizacija zatvori u svojim granicama, pa onda svaki narod ili svaka kultura. Većina ljudi ne želi takvu atomizaciju i getoizaciju sveta. Ne želim ni ja da se podeli Internet. Niko ne zna ni kako bi to tačno izgledalo – da li će isti sateliti i isti predajnici i isti optički kablovi prenositi podatke i jednih i drugih i trećih, ili će svako da ima sve svoje…

Međutim, ako do toga dođe (bez obzira na želje nas koji živimo u Srbiji), gde je mesto Srbije – da li će moći da „sedi na dve stolice“, tj. da bude uključena i na evroatlantski i na ruski Internet, pa ko želi može da koristi jedan ili drugi, ili oba (kao što sada može da bude i na evroatlantskim i na ruskim društvenim mrežama, ili, da koristi i Gugl i Jandeks da šalje mejlove, itd.)? Šta ako Srbija mora da izabere samo jedan? Šta ako Srbija ne bude mogla da koristi nijedan – ako nas Zapad isključi sa svog Interneta, a na ruski Internet ne budemo u stanju, na primer, zbog tehničkih razloga da se prikačimo (ili nas ni Rusija ne želi) tako brzo? Da li i Srbija onda mora da stvara svoj Internet, ili zajedno sa još nekim državama koje takođe ostanu i van evroatlantskog i van ruskog?

Ukoliko ne dođe do podele Interneta između velikih sila, tako da svaka civilizacija ima svoj – ako ne budemo morali da stvaramo naš svepravoslavni Internet – ostaje nasušna potreba da nastanu i svepravoslavni mediji i društvene mreže, a sa njima i zajednička produkcija igranih, dokumentarnih i crtanih filmova, muzike, itd. To je prilika da se stvori nešto novo, i bolje, i od Gugla, Fejsbuka, Tvitera, Jutjuba i Instagrama, i od postojećih ruskih društvenih mreža i servisa, a što može da zameni sve što sada koristimo, te da na jednom mestu imamo sve što je potrebno za razmenu poruka, video zapisa, slika, tekstova, vesti ili informacija. Ako već govorimo o slobodnom svetskom tržištu i slobodnom Internetu, inovacijama i preduzetništvu.

Zašto da ne postoji i svepravoslavna društvena mreža i svepravoslavna televizija (koja će biti gledana u svim pravoslavnim državama i u svim pravoslavnim domovima širom sveta)? Može da nastane više društvenih mreža, koje će povezivati pravoslavne narode i pravoslavne vernike širom sveta – porodična, poslovna ili zabavna društvena mreža. Isto važi i za pravoslavne medije – može da postoji pravoslavna televizija samo za decu, za poslovne ljude, za vernike i teologe, televizija koja će da pušta pravoslavnu muziku i filmove, itd. Naravno, svako može da bude deo te pravoslavne mreže i da ostane deo neke društvene mreže koju sada koristi, tj. ako se Internet ne podeli – neka svako koristi koju god hoće i kolikogod hoće društvenih mreža ili neka prati sve medije ako želi.

Kada se na jednom mestu okupe pametni i sposobni Srbi, Rusi, Bugari, Grci, Jermeni… oni mogu da naprave vrhunske stvari. Do sada u istoriji nismo imali slučaj da su se oko bilo kog projekta okupili najbolji iz svih pravoslavnih naroda, ili iz svih slovenskih naroda. U oblasti telekomunikacija i informatike, pravoslavni i slovenski stručnjaci su najbolji na svetu, ali oni uglavnom rade za kompanije sa Zapada (još od vremena Tesle i Pupina). Naravno, oni rade, i osnivači su i domaćih kompanija – u svakoj pravoslavnoj državi postoje domaće IT kompanije. Međutim, ne postoje kompanije ili brendovi koji su prisutni na tržištima svih pravoslavnih država, niti postoje velike kompanije koje su nastale tako što su se udružili stručnjaci i investitori iz više njih, ili iz svih, pravoslavnih naroda. Potrebne su takve kompanije u svim oblastima privrede, a ne samo u oblasti medija i IT sektora.

One su sredstvo da pravoslavne države steknu ekonomsku nezavisnost, da stvaramo svoje medije i da štitimo identitete naših naroda, kulturu i veru, i da naši jezici, kulture i narodi, (p)ostanu bliži jedni drugima – a sve sa ciljem da se u svetu čuje Reč Božja.

Hristos je rekao da tamo – gde su dvoje ili troje (tj. više ljudi) okupljeni u Njegovo ime – i On je među njima. Da li smo mi – pravoslavni vernici i narodi – okupljeni u Hristovo ime? Zašto smo se razdelili? Ko nas je razdelio? Ako smo se mi, pravoslavni vernici i narodi razdelili, kakav primer dajemo nepravoslavnima – u čije ime propovedamo (kao misionari)? Ko može jedini da nas okupi? Dokažimo da smo zaista pravoslavni i da je Hristos među nama. To je potrebno da dokažemo delima, tako što ćemo graditi kulturne, naučne i sportske veze između naših naroda i država, tako što ćemo graditi autoputeve, železničke pruge i plovne kanale koji će povezivati naše države, i tako što ćemo stvarati medije i društvene mreže koje će okupljati pravoslavne i slovenske narode. Na prvom mestu, tako što će Pravoslavna Crkva ostati Saborna, tj. sve pravoslavne crkve će prevladati sve raskole i stvoriće saborni duh između svih pravoslavnih crkava, naroda i vernika.

Izvor: Stanje stvari