Srbija, gej, Tora …

U pubertetskim snovima moje davne mladosti, kada seoski stanovnici nisu ni pomišljali da pederastija postoji, a sami pederi su se skrivali po tamnim gradskim uglovima, ja sam se bavio izučavanjem radova Tomaza Kampanele o gradu Sunca. Za mene je posebno privlačna bila glava o zajedničkim gradskim banjama gde su muškarci i žene mogli pronaći sebi par i bez oklevanja učiniti sve što je priroda poželela.

No, potom sam, sazrevajući, shvatio da se učenje Kampanele nikada neće realizovati, zato što su iz tamnih gradskih uglova na ulicu izašli pederi koji izjavljuju da je put čovečanstva okrenut na sasvim drugu stranu. Kampanela sa njegovom brzinskom ljubavlju između muškarca i žene, je bio glup. Brzinska ljubav može biti s kim vam je ugodno, nezavisno od pola i porekla. Samo da se kreće. Mada ni to nije obavezno.

I njihov broj je počeo munjevito da se povećava. Na nedavnu “paradu ponosa” u Madridu izašlo je više od 150 hiljada ljudi i sad je tendencija postala očigledna.

Iako, naravno, u Beogradu se 150 hiljada članova LGBT zajednice zasigurno neće skupiti. Za to je Srbiji neophodno da stupi u EU, a najnapredniji srpski građani će prolaziti kroz stažiranje u gej-klubovima Hamburga ili Amsterdama.

Mislim da će se neki krugovi u Evropi, odgovorni za polni progres čovečanstva, ozbiljno zauzeti za Srbiju. Među Srbima je veoma nizak procenat degenerika, a to je prema mišljenju takvih krugova ozbiljan nedostatak. U Evropskoj uniji zdrave nacije nisu preporučljive, jer su sposobne na neočekivane postupke. Bolesne nacije su mnogo poslušnije. A Srbi vode isuviše zdrav način života i još nisu sasvim zaboravili na Isusa Hrista. Zato, da bi shvatili kakvi trebate postati, dođite u Amsterdam i prošetajte ulicama tog divnog grada. Zapašće vam za oko mnobogbrojna kolica sa decom-invalidima i prolaznici za nakaznim oblikom lobanje. To je rezultat narušavanja prirodnih zakona, odobravanjem masovnog pušenja marihuane i drugih uveseljavajućih praškova.

Malo ko od učesnika LGBT razmišlja o tome da izopačenost nosi mnogo više posledica nego HIV infekcija i polne bolesti. Nevidljivi pečat se time lupi na genetiku tih ljudi i nakazna je njihova naslednost.

Čovečanstvo je prolazilo kroz takve lekcije veoma davno, još u osvit svoje istorije. I pojave LGBT takođe su bile masovne, ali su se uvek loše završavale. U antičkom svetu ti izopačenici su bili ne samo obični, nego i ozakonjeni. Oni su čak opevani u baladama i dramama tadašnje stvaralačke inteligencije (valjda ste svesni na šta je sve sposobna stvaralačka inteligencija). Jedna od najpopularnijih poema je Apulejev[1] “Zlatni magarac” koja govori o seksualnim avanturama te životinje među poznatim građanima Stare Grčke, do dan danas je poznata u krugovima poznavalaca. Samo što je sva ta svedozvoljenost uvek dovodila do degeneracije društva i njegovog raspada. Jedan od razloga pada Rimske imperije bilo je moralno razlaganje patricija i potpuno razuzdana razvratnost.

Sve ove opasnosti podorbno su istaknute u judejskoj Tori, koja je potom postala fundamentom za hrišćanstvo. Judejski prvosveštenici su brinuli o zdravlju svog naroda i zabeležili su u Tori nepromenjive moralne principe:

“(22) I ne leži sa muškarcem kao što ležeš sa ženom, to je mrzost;

(23) I ne dozvoli sebi ležanje ni sa kakvom stokom, da bi je oskvernio; i žena da ne stane pred stokom radi sjedinjenja s njom: to je gnusoba.

(24) Ne skrnavite se ničim takvim, jer svim tim su se skrnavili narodi koje sam Ja prognao od vas.

(25) I oskravila se zemlja i Ja sam tražio krivicu za nju i izbljuvala je zemlja one koje žive na njoj;

(26) A vi poštujte zapovesti Moje i zakone Moje, i ne činite ništa od tih mrzosti – ni tuđinac, ni došljak koji dođe među vas;

(27) Jer sve te mrzosti su činili ljudi ove zemlje, što su pred vama, i oskrnavljena je zemlja;

(28) Da vas zemlja ne bi izbljuvala ako je oskrnavite, kao što je izbljuvala narod koji je bio pre vas;

(29) Jer svi koji učine (bilo kakvu) od tih mrzosti, duše takvih biće istrebljene među narodom svojim”.

I glavni zavet: “Ne skrnavite. Kršenje tih zakona kvari dušu čoveka, čini ga nesposobnim za shvatanje dobra. On postaje sličan životinji koja pokušava na sve moguće i nemoguće načine da zadovolji svoje instikte i ne razmišlja o posledicama. To se odražava na sve misli čovekove, na njegova dela i postupke. Njegova veza sa Tvorcem slabi, jer se za kršenje tih zakona nalaže kazna (odsecanje duše od Izvora života)”.

U ta surova vremena narušavanje zapovesti Tore imalo je za posledicu smrtnu kaznu.

Posthrišćanska Evropa uvlači Srbiju u svoj svet, koji se već može nazvati antihrišćanskim. U mom ličnom doživljaju kreveljenja izopačenika na LGBT paradama veoma podsećaju na kreveljenje demona. Toliko je to odvratno i protivprirodno. To je poziv normalnim ljudima da postanu nenormalni.

Srbiju upravo tamo guraju.

_________________________

[1] Latinski književnik Apulej u čijem delu “Zlatni magarac” vidimo izopačenost tadašnjeg društva koja je i dovela do nestanka te civilizacije (primedba prevodioca)

Izvor: Fond Strateške Kulture