Srbija i rat oko Interneta

Praktično svi mejlovi, sajtovi i blogovi koje imamo, i, posebno, sve društvene mreže na kojima imamo profile, u vlasništvu su korporacija iz NATO država – serveri, na kojima su naši podaci, nalaze se u nekoj od NATO država. Svaka država ima vojsku i obaveštajne službe, koje učestvuju u informacionom ratu protiv neprijatelja. U ovom delu sveta, za NATO (ili za Zapad), vekovni neprijatelj broj jedan je pravoslavna Rusija. Zašto je to tako, i odakle tolika mržnja prema Rusiji, nije tema ovog teksta – to je činjenica.

Srbi se, tradicionalno, od strane vojnih stručnjaka sa Zapada, tretiraju kao „mali Rusi“.

U Srbiji deluju strane obaveštajne službe. Među građanima Srbije postoje oni koji vole Rusiju i oni koji vole Zapad. Strane tajne službe dobro znaju ko je u Srbiji rusofil, a ko je evrofil. Tajne službe moćnih država dobro znaju ko je rusofil, a ko je evrofil, u svakoj državi u Evropi, i šire. To se odnosi i na sve ljude koji su aktivni na Internetu i imaju svoje blogove, sajtove/medije i/ili profile na društvenim mrežama. Ko se malo ističe, lako se uoči i evindentira. To je posao ljudi koji rade u tajnim službama i za to su plaćeni, a posao im je danas olakšan kada imaju napredne tehnologije i robote.

NATO alijansa i Rusija ponovo se nalaze u stanju „hladnog rata“. U ovom trenutku, male su šanse da se „hladni rat“ uskoro završi, veće su šanse da dođe do vojnog sukoba. Čak i ako ne dođe do vojnog sukoba, ekonomski i kulturni rat između Zapada i Rusije može da bukne još više. Evropa može da se podeli kao 1054. ili 1945. godine, odnosno, možda će da se izgradi neki novi berlinski zid, i bukvalno i figurativno, od Baltičkog do Jadranskog mora. To znači da može/mora da dođe i do podele Interneta.

Ako Velika Britanija, SAD, Nemačka i ostale NATO države pokrenu još jači napad na Rusiju, to će značiti da će i informacioni rat biti žestok, a u tom ratu će stradati svi rusofili koji su aktivni na Internetu i zavise od korporacija koje su pod kontrolom NATO alijanse. Dakle, u NATO državama mogu da odluče da ugase sve blogove i sajtove koji se nalaze na Vordpresu i sličnim platformama čiji se serveri nalaze na Zapadu, ili da ugase sve profile na društvenim mrežama Fejsbuk, Tviter i Linkedin, čiji se serveri takođe nalaze na Zapadu, onih ljudi za koje oni procene da su u pitanju „rusofili“ koji sprovode neprijateljsku propagandu i „dezinformišu“ stanovnike Zapada. Niko i ništa ne može sprečiti tajne službe NATO država da ugase sve sajtove i profile „neprijatelja“, pa i ako se radi o milionima ljudi. Na Zapadu imaju planove kako da desetine miliona ljudi u što kraćem roku zatvore u logore, a da izbrišu milione sajtova i profila mogu pritiskom na jedno dugme, tj. klikom na bazu podataka „rusofila“ u Srbiji, Bugarskoj, Grčkoj, Rumuniji… Ne moraju ni da vam ugase sajt i profil – mogu da otežaju pristup vašem sajtu, da ne dele vaše objave na društvenim mrežama, da ubace virus i slično.

Koliko smo spremni za nove krize u ratu između Zapada i Rusije? Koliko smo spremni za informacioni rat? Mi nemamo kanale preko kojih možemo da plasiramo vest i istinu, čak ni u svojim državama, a kamoli u svim pravoslavnim državama, ili u celom svetu. Mi radimo preko mreža koje kontroliše neprijatelj, koji je okupirao deo naše države. Da li je došlo vreme da se stvore telekomunikacione i društvene mreže koje će pokriti i povezati sve slovenske i pravoslavne države, čiji će se serveri nalaziti u slovenskim i pravoslavnim državama? Ne smemo i dalje da zavisimo od satelita i servera koji su u vlasništvu onih koji određuju šta je „politički korektan“ govor i sprovode cenzuru, onih koji smatraju su pravoslavci njihovi neprijatelji, ili da su Sloveni niža rasa. Sa izgradnjom pravoslavnog puta, moramo da stvaramo i pravoslavni Internet.

Rusija ima svoje satelite, servere, mejlove i društvene mreže. Suština je da se naprave i svepravoslavne i sveslovenske telekomunikacione i informatičke veze i društvene mreže. Majkrosoft, Gugl i Fejsbuk su državni projekti, pod kontrolom su tajne službe SAD, nastali su i postoje zato što su potrebni SAD. Isto tako je i Tviter projekat britanske države i engleske tajne službe – pre nekih osam godina, kada je bila neizvesna sudbina te kompanije na slobodnom tržištu, britanska država je stala iz te kompanije, britanska vlada je naredila svim svojim službenicima da moraju da koriste Tviter, to su počele da rade i neke slavne ličnosti, pošto je engleska tajna služba shvatila kakav je potencijal društvena mreža što se tiče prikupljanja podataka i manipulisanja sa informacijama. SAD su imale Fejsbuk, Velika Britanija je dobila Tviter, a najveće korporacije na Zapadu su počele da pritiskaju svoje zaposlene da moraju da imaju naloge na tim mrežama. Naravno, na Zapadu živi dijaspora iz celog sveta, pa su te mreže brzo stekle veliki broj korisnika i van Zapada. To je tajna uspeha Fejsbuka i Tvitera.

Da li nešto slično može da se uradi u ovom našem delu sveta? Kako da se reši problem telekomunikacione infrastrukture, koji jezici da se koriste? Zapad ima tehnologije i infrastrukturu, sve države Zapada međusobno sarađuju, i okupljene su u NATO alijansi i Evropskoj uniji, dok je vladajuća elita Zapada povezana preko Komiteta 300, Bilderberg grupe, Trilateralne komisije, Rimskog kluba, prihvaćen je engleski jezik… Slovenske i pravoslavne države nemaju ništa od toga, one su uglavnom atomizovane kolonije. Rusija to ima, jer je imperija. Međutim, da bi ovakav projekat uspeo, on ne sme da bude projekat ruske tajne službe, sa ciljem da se sprovede rusifikacija (na kolonijalni način).

U ovom trenutku, ako govorimo o stvaranju svepravoslavne društvene mreže, to bi mogla da bude neka privatna inicijativa (na primer, investitori, IT stručnjaci i inovatori iz pravoslavnih država pokreću tu mrežu), koju bi podržale neke pravoslavne države (a neke, u ovom trenutku, ne bi). Pošto ne postoje velike i zajedničke korporacije, banke i fondovi (npr. sa akcionarima iz više pravoslavnih država), niti je elita pravoslavnih naroda povezana i organizovana poput zapadnjačke (pošto većinu unutar vladajućih elita pravoslavnih naroda u ovom trenutku čine oni koji služe vladajućoj eliti Zapada), te ne postoji neki svepravoslavni centar koji bi stao iza jednog takvog projekta, onda jedino preostaje da sve Pravoslavne Crkve stanu iza jednog takvog projekta, i da one pozovu sve pravoslavce da otvore naloge ili profile na toj svepravoslavnoj društvenoj mreži. Taj projekat bi podržali pravoslavni vernici, zatim slovenofili ili rusofili (a među njima i oni koji su levičari, ili pagani), iz svih država srednje i istočne Evrope i sa Balkana. Ako bi svi oni brzo i masovno prešli na tu svepravoslavnu društvenu mrežu, posle toga bi se uključili naši ljudi iz rasejanja, a onda svako ko želi iz celog sveta.

U pravoslavnim narodima postoje stručnjaci (naslednici Tesle i Pupina) koji bi mogli da naprave bolje društvene mreže, nego što su to ove zapadnjačke, koje sada koristimo, našli bi se investitori (postoje bogati ljudi među pravoslavnim vernicima – uspešni preduzetnici, sportisti, naučnici… iz pravoslavnih država i rasejanja), tako da ostaje samo pitanje da li postoje takva svest i takva volja, među pravoslavnim vernicima ili u pravoslavnim narodima. Jer, ako postoje takva svest i takva volja, pitanje tehnologija i finansiranja (i reklamiranja) može da se reši, a svepravoslavna društvena mreža brzo može (posebno ako projekat podrže sve Pravoslavne Crkve) da stekne desetine miliona korisnika, a kasnije da ima preko 100 miliona korisnika. Onda bi na toj mreži objave slobodno i bez straha od cenzure delili svi pravoslavni i patriotski sajtovi iz svih pravoslavnih država i rasejanja, i naravno, svi korisnici iz celog sveta. Onda bi i kompanije iz pravoslavnih država, i iz celog sveta, same dolazile i plaćale reklamu na mreži koja okuplja preko 100 miliona ljudi. Ta mreža bi bila najslobodnije mesto na Internetu (za one koji ne zloupotrebljavaju slobodu, posebno kada su u pitanju deca) što se tiče slobode govora, i najbezbednije što se tiče zaštite podataka njenih korisnika. Isto tako mogu da nastanu svepravoslavni mediji, a sa medijima i društvenim mrežama, i zajednička produkcija igranih, dokumentarnih i crtanih filmova, muzike, itd.

Moramo da imamo naše servere, mejlove, društvene mreže i medije, koliko god da je nama pravoslavnima mrsko sve oko tehnike, tehnologije i novca. Oni su sredstvo da štitimo identitete naših naroda, kulturu i veru, i da naši jezici, kulture i narodi, (p)ostanu bliži jedni drugima – a sve sa ciljem da se u ovom svetu i dalje čuje Reč Božja. Na Zapadu se više ne može naći hrišćanski sadržaj u medijima, cenzuru sprovode antihrišćani, Kina stvara svoj Internet i svoje mreže, Indija takođe, muslimani imaju svoje medije, stvoriće i svoj Internet. Dakle, pravoslavno učenje će, u budućnosti, moći da se prenosi jedino ako stvorimo pravoslavne medije i društvene mreže (te mreže danas, praktično, zamenjuju mejlove i video platforme poput Jutjuba, ali i konvencionalne medije).

To je prilika da se stvori nešto novo, i bolje, od Gugla, Fejsbuka, Tvitera, Jutjuba i Instagrama, što može da zameni sve što sada koristimo, i da na jednom mestu imamo sve što je potrebno za razmenu poruka, video zapisa, slika, tekstova, vesti ili informacija.

Izvor: Stanje stvari