Emil_Vlajki_131552846_725922781„Гавран седне на дрво да ужива у свом комаду сира.

Тек што је то лисица опазила, одмах је пожелела тај залогај.

Дође дрвету и рече гаврану: „Ој, лепа птицо,! Како је диван твој глас!“

Гаврану је та хвала годила. Отвори кљун, те развиче свој: „Квар, квар!“ Међутим сир је пао на земљу, а лија га дочека и поједе.“

(Езоп)

Примиче се нова, 2015, у којој народ државе српске постаје све сретнији. У ствари, рекао би Жан-Жак Русо, Србија је најсретнија земља од свих земаља на свету. Врховни србијански вожд то народу пластично и свакодневно објашњава:

„Видите, да нас ништа не може скренути с правог пута. Ни поплаве, ни празна обећања о донацијама, ни пропаст Јужног тока, ни пљачкашке приватизације, ни тајкуни, ни корупција, ни исламски сепаратисти у Санџаку, ни војвођански аутономаши, ни уништен банкарски систем, ни обиље незапослених, ни инфлација, ни било шта лоше што бисте могли још замислити“. „Поврх свега“, тврди он, а поводом Косова, „Запад уопште не врши пресију на нас да ми ту самопрокламовану државу на нашем територију признамо. А онда, успут, каже, као један од његових претходника, већ устаљену чувену реченицу: „Барем ја ништа о томе не знам“.

Његов дијалектички алтер его, министар спољних послова, додаје: „Ни Руси не врше пресију на нас“. Ђаво би га знао што би то могло значити, али ето, ни они не врше пресију.

Српска држава је, дакле, она којом више не владају тајкуни, економски је стабилна и просперитетна, суверена и гранично јасно оцртана, а служи и као фактор стабилности у региону. Барем тако тврде ММФ и Немци. Ови посљедњи се убише хвалећи Србију на сва уста, говорећи себи: „Кад је нисмо успели уништити бомбама у два светска рата и 1999, уништићемо је хвалом. Како је њена елита екстремно ташта, испустиће Косово из свог кљуна“

Али председник републике који, за разлику од свог председника владе, зна да ће признање Републике Косова од стране Србије бити услов за улазак ове посљедње у ЕУ, види ствари позитивно. На питање зашто сада инсистира на отварању ове теме, председник је рекао да му се чини да би Србија „у року од месец дана постала чланица ЕУ, уколико би одлучила да призна Косово као независну државу.“ (!!!) Очито је, да је председник одлучио да уђе у Гинисову књигу рекорда, барем што се тиче разумевања политике и политичког предвиђања.

Честиткама српском, „одлучном“ путу ка ЕУ придружује се и Брисел који „поздравља“ самосталност Србије која је одлучила да не наметне санкције Русији. Ипак, за сваки случај, послао је српској влади четири хиљаде страница текста где се јасно означава што ова може куповати и продавати баћушкама. Толико о бриселској „демократији“ и софт-уценама.

ivica-dacic-vojna-parada-kisa-foto-marina-l-1413498541-582186

 

Иначе, „нема више недодирљивих“, непрекидно понавља вожд, садашњи председник владе, први међу једнакима, а кога власт, како он тврди, уопште не занима. И стварно, читава Србија је то могла јасно видети да када је дотични, у више наврата, пролазио кроз шпалире људи, ови су га непрекидно додиривали, њега и његове министре.

У овој држави просперитетног благостања и светле европске будућности, неки „неодговорни“ сталежи ипак штрајкују. „Ништа то није“, тврди један од министара. „Имамо ми наше штрајкбрехере који ће такве ситуације зачас средити.“

У Србији се, од недавно, откако је Република Косово ушла у Олимпијски комитет, убрзано развија индустрија политичких дронова, беспилотних летелица. Наиме, када, убудуће, Србија буде са косовским Албанцима играла међународне утакмице у Приштини, она ће на терене пуштати те дронове обавијене српском заставом, а на којима ће писати: „Ово је Србија!“ Можда упали!

И, на крају 2014, а уз све могуће честитке народу који је будистички настројени јер зна да је патња судбина која се неда избећи, да не заборавимо најважнију ствар: Евро-атлантске интеграције. Ни о томе „нико ништа не зна“, али, ето, као случајно, министар спољних послова Србије је ових дана био у службеној посети остатку Украјине управо у тренутку када је Рада, скупштина те земље, изгласала закон о престанку војне неутралности и дала предлог за улазак у НАТО. Наравно, свака сличност са будућим гласањем Србије у парламенту о том питању је намерна.


Извор: НСПМ

Оставите коментар

Оставите коментар на Србија на прагу 2015 – све већи вожд у све мањој земљи

* Обавезна поља