Srbija na vatrenoj liniji

Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić planira da zajedno sa ministrom odbrane Bratislavom Gašićem poseti sedište NATO pakta u Briselu, radi učešća u zvaničnoj ceremoniji potpisivanja sporazuma o Individualnom planu delovanja u okviru okviru partnerstva Srbije i Severoatlanske Alijanse.[1] Šef srpskog spoljnopolitičkog resora podsetio je na konferenciji za štampu u Beogradu, da je ovaj dokument prihvatila vlada Srbije još 20. decembra 2014. godine, a 15. januara tekuće godine dokument je odobrio Savet NATO pakta. Odnosi između Beograda i Brisela podižu se na još viši nivo i to je “najviši nivo odnosa” za zemlju koja ne želi da bude član Alijanse – istakao je Ivica Dačić.

Prema raspoloživim podacima, ministri inostranih poslova i odbrane Srbije, neće samo uzeti učešće u potpisivanju Individualnog plana delovanja, nego će održati i pregovore sa generalnim sekretarom NATO pakta Jensom Stoltenbergom, pa će čak uzeti učešće i u zasedanju rukovodstva Severoatlanske Alijanse.[2]

Da pojasnimo o kakvom se konkretno dokumentu radi. Individualni plan delovanja predviđa razvoj vojno-političkog partnerstva i strateškog uzajamnog delovanja NATO pakta sa zemljom-potpisnicom. Države koje su pristupile navedenom planu, smatraju se glavnim partnerima Severoatlanske Alijanse i mogu pretendovati na prioritetno pristupanje u njene redove. Trenutno, potpisan sličan sporazum sa NATO paktom imaju Crna Gora, Moldavija, Bosna i Hercegovina, Kazahstan, Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija i Ukrajina. I premda neke od njih (Kazahstan, Jermenija, Azerbejdžan) zvanično ne nameravaju da stupe u NATO pakt, težnja Srbije da u ovim uslovima stane u isti red radi uzajamnih odnosa sa NATO paktom, sa Moldavijom, Gruzijom i posebno Ukrajinom, veoma je indikativna.

Lako je primetiti da se potpisani dokumenti o strateškom partnerstvu sa NATO paktom dobro uklapaju u opštu vojno-političku strategiju sadašnjeg rukovodstva Srbije, koje javno promoviše principe Pokreta nesvrstanih – pokreta kome je Jugoslavija bila jedan od osnivača. Istina, sa svojim ključnim specifičnostima.

Ako je Jugoslavija iz Titovog vremena polazila od potrebe za postizanjem maksimalne udaljenosti od dva vojno-politička bloka toga vremena (Varšavski ugovor i NATO pakt), to sadašnja Srbija pokušava da aktivno uzajamno sarađuje na vojnom planu i sa Rusijom i sa NATO paktom. Računa se na to da se dobije maksimalan spoljnopolitički bonus i da se istovremeno zadobije podrška različitih segmenata sopstvenog javnog mnjenja.

Nisu slučajno izjave o predstojećem potpisivanju partnerskog sporazuma sa NATO paktom u Srbiji objavljene bukvalno nekoliko sati posle pojave informacije da se Beograd sprema da nastavi sa aktivnim razvojem vojne saradnje sa Rusijom.[3] Posebno Beograd namerava da održi nekoliko zajedničkih vojnih vežbi sa Rusijom kao dopunu vežbama srpskih i ruskih padobranaca iz novembra prošle godine, koje su nosile kodirani naziv SREM-2014.[4]

Na tim vežbama uzelo je učešće više od 400 vojnika sa obe strane.[5] Momenat kulminacije na rusko-srpskim antiterorističkim manevrima na poligonu “Nikinci”, u Sremskom okrugu Srbije, bila je specijalna operacija po zauzimanju i uništenju baza i kontigenta ilegalne oružane grupacije i oslobođenje talaca koje su zarobili teroristi. Prema saopštenju pres službe ruskog Ministarstva odbrane, tokom zajedničke operacije Vazdušno-desantnih jedinica i Vojno-transportne avijacije Oružanih Snaga Rusije i specijalnih snaga Kopnene vojske Oružanih Snaga Srbije, odradili su zadatke na sprovođenju specijalne operacije radi zauzimanja i uništenja baza uslovnih nezakonitih oružanih formacija i oslobađanju talaca. Prema podacima ruske strane, prilikom sprovođenja operacije bio je uključen sav postojeći bojevi arsenal koji je bio na raspolaganju – prenosni protiv-tenkovski raketni kompleksi 9K 111 «Fagot», borbena desantna vozila BMD-2, oklopni transporteri BRD-M, minobacači od 60 milimetara, bacači granata RPG-18 «Muha», kao i lako naoružanje. Tok operacije i borbenu gotovost ruskih i srpskih jedinica tada su lično proverili komandant Vazdušno-desantnih jedinica vojske Rusije general-pukovnik Vladimir Šamanov i načelnik Generalštaba Oružanih Snaga Srbije general Ljubiša Diković. Zajednička dejstva tokom manevara takođe su odradile i jedinice radiološke, hemijske i biološke zaštite i medicinske službe Rusije i Srbije.

Bile su to najkrupnije zajedničke vojne vežbe Rusije i Srbije u novijoj istoriji, kako po nivou postavljenih zadataka, tako i po razmerama mobilisanih resursa i vojne opreme. Karakteristično je međutim, da su bukvalno već sutradan po završetku rusko-srpskih vojnih vežbi, počele zajedničke vežbe Srbije i država Severoatlanske Alijanse na čelu sa SAD, kao još jedna manifestacija vojno-političkog manevrisanja Beograda između dva vodeća vojno-politička bloka na evroazijskom prostranstvu – NATO pakta i ODKB. Srbija je posmatrač pri Parlamentarnoj Skupštini ODKB od aprila 2013. godine. Međutim, to joj nije smetalo da pošalje prvi put u novijoj istoriji zemlje reprezentativnu delegaciju nacionalnog Ministarstva odbrane na čelu sa ministrom Gašićem, na septembarski samit NATO u Velsu.

I evo sad je rukovodstvo Srbije očigledno rešilo da da još jedan impuls “rsukom” vektoru u svojoj vojno-odbrambenoj politici u dopunu natovskoj. Odgovarajuće konsultacije o mestu, vremenu i programu predstojećih vežbi, prema podacima medija, već idu na nivo ministarstva odbrane dve strane.[6]

Ne čudi da je sve to izazvalo nervoznu reakciju od strane SAD i rukovodstva EU. Ton antisrpskoj kampanji tradicionalno su zadali Amerikanci. Džon Keri, Državni sekretar SAD, nastupajući na raspravi u Komitetu za inostrane poslove američkog Senata, iscrtao je istinsku liniju fronta savremenih geopolitičkih konfrontacija Zapada i Rusije – koja po njegovim rečima u tom smislu prolazi kroz Srbiju: “Ako govorimo o Srbiji, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i drugima – Gruziji, Moldaviji, Pridnjestrovlju – onda se oni nalaze na vatrenoj liniji”.

Što se tiče EU, onda je pozicija Brisela ovaj put izražena u Izveštaju specijalnog izvestioca EU za Srbiju Dejvida Mekkalistera. Dokument bi trebalo da bude pred poslanicima Evropskog parlamenta 9. marta. Na osnovu dostupnih informacija, u njemu je izražena zabrinutost u vezi toga što su rusko-srpske vojne vežbe prošle jeseni održane u jeku sukoba između Moskve i Brisela. To dozvoljava da pretpostavimo da će predstojeće zajedničke vežbe sa Rusijom ponovo biti “ublažene” analognim aktivnostima sa učešćem država Severoatlanske alijanse.

Koliko dugo će Srbija moći da sprovodi sadašnju politiku istovremene aktivne saradnje i sa NATO paktom i sa Rusijom u uslovima ozbiljne destabilizacije okolnosti ne samo oko Ukrajine, nego i na čitavom evroazijskom prostranstvu – veliko je pitanje. Međutim, ne treba sumnjati da će Beograd na kraju morati napraviti nekakav izbor.

SAD su kroz usta Državnog Sekretara Džona Kerija već dodelila Srbima nezavidnu poziciju “na vatrenoj liniji”. Tim pre što današnja Srbija nije nekadašnja Jugoslavija sa Pokretom nesvrstanih. A i iskustvo ove poslednje uopšte ne podstiče na optimističku bezbrižnost: jedinstvena Jugoslavija raspala se odmah posle raspada Varšavskog pakta.

 _____________________________

[1] Vecernje novosti, 03.03.2015

[2] http://www.regnum.ru/news/polit/1901042.html

[3] http://www.senica.ru/serbia/news/serbiya-i-nato-podpisyvayut-individualnyy-plan-partnyorstva

[4] Danas, 28.02.2015.

[5] http://www.regnum.ru/news/polit/1900401.html

[6] http://mosvedi.ru/news/politic/zarubezhom/19534.html

Izvor: Fond Strateške Kulture